građani državni suverenitet ne dovode u pitanje

DPS u opoziciji gubi podršku građana

Istraživanje CEDEM-a pokazalo je da se glasovi prelivaju pobjedničkim listama Milena Bešić kaže da je pad podrške cijena neuspjeha neke politike

29662 pregleda 35 reakcija 32 komentar(a)
Bešić, Foto: CEDEM
Bešić, Foto: CEDEM

Pad podrške Demokratskoj partiji socijalista (DPS) je prirodan i očekivan, nakon prelaska sa vlasti u opoziciju, ocijenila je izvršna direktorica Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM), Milena Bešić.

Ona je povodom novog istraživanja te NVO, koje je pokazalo da podrška građana DPS-u opada, a njihovi glasovi se prelivaju pobjedničkim listama, za “Vijesti” kazala da to nije rijetkost ni u drugim državama, jer prosto dio glasača se opredjeljuje za vladajuće strukture bez obzira na konkretnu politiku te partije.

“U Crnoj Gori je slučaj da je tokom duge vladavine iste strukture došlo do čvrstih veza između sistema i političke partije na vlasti, pa samim gubitkom pozicije vlasti podrška se osipa. Cijena neuspjeha neke politike jeste pad podrške. Moramo uzeti u obzir, da je pad postepen i kontinuiran o čemu svjedoče i naša prethodna istraživanja”, rekla je Bešić.

Kako je saopšteno iz CEDEM-a, istraživanje je sprovedeno standardnom metodologijom na uzorku od 1.035 ispitanika od 11. do 19. septembra, prenosi Mina.

Na pitanje koju bi listu podržali kada bi se ponovo održali izbori, sa istim političkim akterima, 34,8 odsto ispitanika je kazalo da bi podržalo koaliciju „Za budućnost Crne Gore“, a 29,2 odsto koaliciju „Odlučno za Crnu Goru! DPS - Milo Đukanović“.

Koaliciju „Mir je naša nacija“ podržalo bi 14,1 odsto ispitanika, „Crno na bijelo“ 8,3 odsto, Socijaldemokrate (SD) bi dobile 4,8 odsto podrške, Bošnjačka stranka (BS) 3,8 odsto, a Socijaldemokratska partija (SDP) dva odsto. Albansku listu Genci Nimanbegu - Nik Đeljošaj podržalo bi 1,9 odsto ispitanika, listu Jednoglasno 0,9 odsto, a Hrvatsku reformsku stranku 0,1 odsto. Kada je u pitanju rejting političkih partija, na izlaznost od 69 odsto, DPS ima 30,5 odsto podrške, Demokratski front 20,8 odsto, Demokrate 14,5 odsto, URA 9,2 odsto, Socijalistička narodna partija 6,6 odsto, a SD 5,1 odsto. BS bi podržalo 3,8 odsto ispitanika, SDP 2,3 odsto, Demos 2,1 odsto, Pravu Crnu Goru 1,8 odsto, Albansku alternativu 1,7 odsto, Demokratsku uniju Albanaca 0,7 odsto, Forcu 0,4 odsto, Ujedinjenu Crnu Goru 0,3 odsto, a Demokratski savez u Crnoj Gori 0,1 odsto.

Prema istraživanju CEDEM-a od 13. avgusta, Demokratska partija socijalista imala je rejting od 35,3 odsto, koalicija “Za budućnost Crne Gore” 24,7, “Mir je naša nacija” 16,5, “Crno na bijelo” 6,6, SD 5,3, BS 4,8, SDP 4,2 odsto, Albanska lista Genci Nimanegu - Nik Đeljošaj 1,9 odsto, albanska koalicija “Jednoglasno” 0,4 odsto i Hrvatska reformska snaga 0,3 odsto.

Na izborima koji su održani 30. avgusta, prema zvaničnim rezultatima, DPS je osvojio 35,06 odsto glasova, koalicija “Za budućnost Crne Gore” 32,55 odsto, “Mir je naša nacija” 12,53 odsto, “Crno na bijelo 5,53, SD 4,1 odsto, Bošnjačka stranka 3,98 odsto, SDP 3,14 odsto, Albanska lista 1,58 odsto, albanska koalicija “Jednoglasno” 1,14 odsto, Hrvatska građanska inicijativa 0,27, a Hrvatska reformska stranka 0,13 odsto.

Građani državni suverenitet ne dovode u pitanje

Prema istraživanju, više od 60 odsto građana očekuje da Crna Gora nakon izbora ostane nezavisna i na evroatlantskom putu, dok više od 80 odsto ne dovodi u pitanje nezavisnost države.

Bešić podsjeća da polemike ideološki različitih političkih aktera, uoči i neposredno nakon izbora, su pitanje promjene vlasti praktično svele na pitanje državnog statusa.

​“Ovaj podatak nam ipak govori da građani državni suverenitet ne dovode u pitanje, te da su očekivanja velike većine da Crna Gora ostane nezavisna država, uz razlike o njenom spoljnopolitičom kursu, gdje opet velika većina očekuje ostanak na evroatlantskom putu”, kazala je Bešić.

Kada su u pitanju očekivanja građana, nakon izbora, 61 odsto ispitanika je za to da ona ostane nezavisna i na svom evroatlantskom putu, a 21,9 odsto da ostane nezavisna, ali da se okrene Srbiji i Rusiji. Da Crna Gora treba da se ujedini sa Srbijom u zajedničku državu smatra 7,6 odsto ispitanika, 1,7 odsto da treba da postane sastavni dio neke druge države sa Srbijom i drugim zemljama ili entitetima iz regiona, dok 7,8 ispitanika nema stav o tom pitanju.