Viši naučni saradnik u Programu za Evropu i Evroaziju Fondacije za otvoreno društvo u Belgiji

Cvijić za "Vijesti": Podjele i polarizacija otrov za evropski put

Smanjenje političkih tenzija na svim relacijama i predane reforme preduslov da se ubrzani put ka članstvu i ostvari

20737 pregleda 3 komentar(a)
Eskobar jasan po pitanju Otvorenog Balkana: Srđan Cvijić, Foto: BORIS PEJOVIC
Eskobar jasan po pitanju Otvorenog Balkana: Srđan Cvijić, Foto: BORIS PEJOVIC

Viši naučni saradnik u Programu za Evropu i Evroaziju Fondacije za otvoreno društvo u Belgiji, Srđan Cvijić, ocijenio je da Crna Gora ima najveće šanse da bude naredna članica Evropske unije (EU), ali da napredak neće biti zagarantovan bez obzira na kvalitet reformi, dokle god Evropski savjet u procesu pregovora ne odluči da pređe na glasanje kvalifikovanom većinom.

”Crna Gora zaista nema neriješenih pitanja sa zemljama članicama EU, ali se nikad ne zna da li će neki izborni proces u jednoj od njih podstaknuti lokalne političare u EU da prijem Crne Gore odgode, kako ne bi rizikovali da na tim izborima izgube pola procentnog poena”, kazao je Cvijić u intervjuu “Vijestima”.

Istakao je da je takva situacija bila 2019. godine, kada su Francuska i Holandija zaustavile zasluženo otvaranje pregovora sa Sjevernom Makedonijom i Albanijom, te da bi mogla da se ponovi.

Cvijić je bio ekonomski savjetnik Srbije u Briselu, a radio je i u Asocijaciji agencija za lokalnu demokratiju i Paktu za stabilnost za jugoistočnu Evropu u Briselu.

Da li je to što su Ukrajina i Moldavija na Samitu lidera Evropske unije dobile status kandidata pozitivan signal za Crnu Goru i druge zemlje Zapadnog Balkana ili razočarenje, jer su ostale na istim pozicijama?

Ja bih rekao da nije ni pozitivan signal, a ni razočarenje. Nažalost, mislim da će proces proširenja Ukrajine i Moldavije trajati veoma dugo. Ukrajina je suviše velika zemlja da bi bila lako integrisana u EU, a obje zemlje imaju neriješena teritorijalna pitanja sa Rusijom ili njihovim ispostavama, te će to u dobroj mjeri otežati njihov put ka EU. Crna Gora i zemlje Zapadnog Balkana nastaviće da napreduju svojim putem i u tom smislu Crna Gora ima najveće šanse da bude 28. zemlja članica EU.

Nedavno ste izjavili da dokle god budemo imali donošenje odluka na Evropskom savjetu jednoglasnom većinom kao što je sada, Crna Gora neće imati garanciju da će do 2026. biti 28. članica EU, niti će bilo ko drugi u procesu imati garanciju kada bude ispunio uslove, da će na odgovorajući način biti nagrađen. Da li je rješenje kvalifikovana većina, kao što su ranije predlagale Njemačka i Francuska?

Apsolutno. Dokle god Evropski savjet ne odluči da pređe na glasanje kvalifikovanom većinom u procesu pregovora za članstvo, napredak neće biti zagarantovan bez obzira na kvalitet reformi u Crnoj Gori ili bilo kojoj drugoj zemlji kandidatu. Crna Gora zaista nema neriješenih pitanja sa zemljama članicama EU, ali se nikad ne zna da li će neki izborni proces u jednoj od njih podstaknuti lokalne političare u EU da prijem Crne Gore odgode, kako ne bi rizikovali da na tim izborima izgube pola procentnog poena. Tu situaciju smo imali u 2019. kada su Francuska i Holandija, naime, zaustavile zasluženo otvaranje pregovora sa Sjevernom Makedonijom i Albanijom, te bi mogli da je imamo ponovo. Istraživanja javnog mnjenja koje sam i sam obavljao u Francuskoj, a uskoro ćemo imati rezultate i za Holandiju, pokazuju da je ovakav strah tamošnjih političara neopravdan i da njihovi birači nikada ne glasaju imajući proširenje na umu, ali je ovakva duboko usađena mišljenja nekada teško promijeniti.

Da li smatrate da su realna očekivanja crnogorske Vlade da do kraja godine ispuni završna mjerila u poglavljima 23 i 24?

Mislim da jesu realna. Da li će završna mjerila pak biti ispunjena, zavisiće u dobroj mjeri od toga da li će neke druge teme nevezane za proces proširenja odvratiti pažnju cjelokupne političke elite - ne samo Vlade, od ispunjenja tih ciljeva. Podjele i nepotrebna polarizacija društva su otrov koji put Crne Gore ka EU mogu da zaustave.

Može li se u kontekstu ulaska Crne Gore u EU više spekulisati sa bilo kakvim datumima?

Postoji zahtjev da se Crnoj Gori omogući da proces pregovora završi u naredne tri-četiri godine. Ispunjenje ovakvog zahtjeva u novonastaloj situaciji ruske agresije na Ukrajinu nije nerealan ali, opet ponavljam, Crna Gora ima 50 odsto šanse da pođe jednim ili drugim putem: usredsređenim putem na ispunjavanje uslova iz poglavlja 23 i 24, ili putem politike simbola koji sa ovim i sa svakodnevnim životnim problemima Crnogoraca i Crnogorki nema nikakve veze, a koji bi mogao da njen put ka članstvu u EU nepotrebno uspori. Smanjenje političkih tenzija na svim relacijama i predane reforme preduslov su da se ubrzani put ka članstvu i ostvari.

Kakav je Vaš stav o inicijativi “Otvoreni Balkan”? Da li Crna Gora treba da da prednost Berlinskom procesu ili toj inicijativi ?

Zamjenik državnog sekretara SAD Gabrijel Eskobar je nedavno na samitu Otvorenog Balkana u Ohridu pozvao na harmonizaciju različitih inicijativa za ekonomsku saradnju u regionu, i objasnio da Otvoreni Balkan ni u kakvom smislu nije rezerva za proširenje EU. Ako se ovako koncipira - svaka inicijativa koja regionalne aktere podstiče na saradnju, dobra je.