Crna Gora bez para zbog loših projekata

Crna Gora nije dobila finansijsku podršku Evropske Komisije (EK) u okviru posljednjeg finansijskog paketa za Zapadni Balkan od 2,1 milijarde jer je Vlada dostavila nepodobne i preuranjene projekte, saopšteno je “Vijestima” iz EK.

Međutim, iz izvršne vlasti, Ministarstva evropskih poslova (MEP) koje koordinira taj proces, tvrde da to nije tačno.

EK je 30. juna pokrenula novi finansijski paket za podršku 14 vodećih investicionih projekata za ZB, a na listi podržanih nema crnogorskih. Kako je ranije saopšteno iz EK, novi paket obuhvata projekte iz oblasti saobraćaja, energetike, životne sredine, ljudskog kapitala i podrške privatnom sektoru u vrijednosti od 2,1 milijardu eura.

To je peti investicioni paket u okviru Ekonomskog i investicionog plana EU za ZB, vrijednog 39 milijardi eura investicija i evropskih grantova. On se sprovodi preko platforme Investicioni okvir za ZB (WBIF).

Na pitanja “Vijesti” zašto Crna Gora nije obuhvaćena novim paketom i da li je dostavila projekte za to portparolka EK Ana Pisonero Hernandez odgovorila je da su dostavljeni predlozi ocijenjeni preuranjenim ili nepodobnim.

“Crna Gora je dostavila investicione projekte u oblastima energetike, životne sredine i saobraćaja koje je Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) ocijenio kao preuranjene za finansiranje ili nepodobne za finansiranje”, rekla je ona juče.

U EK, kako je objasnila, vjeruju da će Crna Gora nastaviti sa pripremom i da će ovi investicioni predlozi sazreti za potencijalno ponovno podnošenje u narednim pozivima.

“U tom kontekstu Crna Gora ima koristi od tri projekta tehničke pomoći (3,5 miliona eura) u okviru ovog poziva za pripremu investicija u sektoru saobraćaja i energetike”, rekla je Pisonero Hernandez.

Iz Ministarstva evropskih poslova (MEP) “Vijestima” su odgovorili da nije tačna informacija da Crna Gora nije obuhvaćena najnovijim finansijskim paketom.

Objasnili su da je, kako su naveli, s ciljem pokretanja dijaloga o Planu rasta za Zapadni Balkan, 22. juna 2023. godine održan onlajn sastanak predstavnika EK i Vlade Crne Gore.

“Tom prilikom iz EK istaknuto je da je potrebno ukazati na ‘uska grla’ i konkretne mjere i projekte za razvoj crnogorske privrede i pristupanje jedinstvenom tržištu EU. Takođe, skrenuta je pažnja na potrebu definisanja kratkoročnih mjera, čiji bi efekti bili vidljivi kroz godinu dana - kratkoročni rok, kao i mjera i projekata na srednji rok, a koje je potrebno realizovati okvirno do kraja 2027. godine”, kazali su iz MEP-a odgovarajući na pitanja “Vijesti” zašto Crna Gora nije obuhvaćena novim finansijskim paketom za ZB u vrijednosti od 2,1 milijardu eura.

“Vijesti” su MEP pitale i da li je tačno da je Crna Gora dostavila nepodobne projekte i koji resori su dostavili nepodobne projekte.

Iz Ministarstva naglašavaju da Crna Gora još nije dostavila nikakve predloge projekata, tako da je dezinformacija da su isti odbijeni.

Novi investicioni paket od 2,1 milijardu eura uključuje 528 miliona eura grantova EU iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III), dodatne bilateralne doprinose država članica EU i Norveške, zajmove međunarodnih finansijskih institucija i doprinose privreda ZB.

Odobreni projekati pokrivaju pet prioritetnih sektora - održivi saobraćaj, čista energija, životna sredina i klima, ljudski razvoj i privatni sektor.

Iz oblasti održivog saobraćaja podržana je izgradnja dionica i poddionica auto-puta na koridoru Vc u Bosni i Hercegovini i koridoru VIII u Sjevernoj Makedoniji.

“Ovi projekti će olakšati regionalnu trgovinu, smanjiti vrijeme putovanja i podstaći održiv ekonomski rast”, saopštili su iz EK.

U sektoru “čista energija” biće finansirana sanacija hidroelektrana u Srbiji i BiH u cilju smanjenja emisije gasova staklene bašte i poboljšanja energetske efikasnosti u Sjevernoj Makedoniji. Ostali projekti iz ovog sektora uključuju jačanje prenosne mreže u Sjevernoj Makedoniji ili postavljanje zelenog prevoza u Tirani.

Podržana je i rehabilitacija sarajevskog vodovodnog sistema (životna sredina i klima), kao i projekat unapređenja energetske efikasnosti i integrisano upravljanje energijom na Univerzitetu u Beogradu (ljudski razvoj).

Ministarstva da do 5. jula predlože projekte

Iz MEP-a su rekli da je to Ministarstvo, kao nadležno za koordinaciju procesa pristupanja Crne Gore EU, imalo sastanak 26. juna ove godine s nadležnim ministarstvima kako bi ih upoznalo sa zahtjevima Evropske komisije i dogovorilo dalju dinamiku rada.

“U istom kontekstu Ministarstvo evropskih poslova je poslalo i zvaničan dopis ministarstvima od kojih je tražilo da do 5. jula pošalju predloge projekata u skladu s datim uputstvima, nakon čega će isti biti pregledani i proslijeđeni EK na mišljenje”, kazali su.