Proširenje Evropske unije (EU) jedina je prilika da ona, u trenutku geopolitičkih promjena i redefinisanja odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), pokaže da je evropski projekat živ i žilav, i da je i dalje realnost za one koji su istinski namjereni da se reformišu i demokratizuju.
To je “Vijestima” kazao profesor na Univerzitetu “Džons Hopkins” u Vašingtonu Siniša Vuković, odgovarajući na pitanje o tome hoće li EU imati kad da se bavi Crnom Gorom u trenutku mimoilaženja Evrope sa SAD, rješavanja pitanja rata u Ukrajini i planiranja formiranja svojih vojnih snaga.
Vuković je rekao da u ovom “veoma delikatnom geopolitičkom trenutku”, EU mora držati fokus na više polja.
’’To više nije stvar izbora, već elementarne racionalnosti. Što se Crne Gore tiče, ohrabrujuće su poruke koje u kontinuitetu potcrtavaju očekivanje da se crnogorsko članstvo u EU uzima kao ne samo ozbiljna, već prije svega izgledna mogućnost’’, ocijenio je on.
Odnosi između SAD i EU značajno su zahladnili u posljednjih nekoliko sedmica, naročito po pitanju rata u Ukrajini i američkih carina na svu evropsku robu, a koje je najavio novi-stari američki predsjednik Donald Tramp. On je, između ostalog, optužio Ukrajinu, koju je Rusija napala prije tri godine, da je kriva za taj rat, njenog predsjednika Volodimira Zelenskog nazvao je “diktatorom”, dogovarajući se s ruskim šefom države Vladimirom Putinom o okončanju tog sukoba, i ne pozivajući na pregovore o tome ni Zelenskog, ni evropske lidere. Tramp je, uz to, premijera Velike Britanije Kira Starmera i francuskog predsjednika Emanuela Makrona optužio da nisu učinili ništa da okončaju rat u Ukrajini.
On je, odmah po preuzimanja funkcije u januaru, najavio carine na svu evropsku robu od 25 odsto, te ukidanje vojne pomoći Ukrajini. Nešto kasnije, zatražio je da Ukrajina osigura rijetke minerale u vrijednosti od 500 milijardi dolara kao dio sporazuma koji još nije potpisan, kao oblik otplate za finansijsku pomoć koju su Sjedinjene Države obezbijedile Kijevu tokom rata s Rusijom.
CRNA GORA - ŠANSA BRISELA
Kao odgovor na radikalnu promjena odnosa SAD prema Evropi, u Londonu je, u nedjelju, održan samit evropskih lidera, na kom se razgovaralo o zaštiti i podršci Ukrajini, i na kom je najavljena mogućnost formiranja evropskih vojnih snaga.
Siniša Vuković je naveo da bi nastavak proširenja EU bila poruka ne samo regionu, već i širem okruženju EU - uključujući i Ukrajinu, da se Unija ne zatvara, već otvara prema svom komšiluku, kao i da svi imaju šansu da ostvare svoj evropski projekat.
’’Samim tim, Crna Gora, koja je zasada najmanje problematična i sistemski najlakša za integracione procese, predstavlja izglednu priliku koju Brisel želi da iskoristi za svoje geopolitičko repozicioniranje’’, rekao je on.
Prema riječima Vukovića, paradoks je da se taj proces intenzivira u trenutku kad je ‘’namjerenost vlasti u Crnoj Gori u najboljem slučaju retorička, a istinski vrlo neentuzijastična, pa čak i evrocinična, iliberalna i autoritarna’’. Dodaje da Brisel, zasad, pokazuje “neočekivano istrajnu dozu strateške strpljivosti s donosiocima odluka u Podgorici”.
’’Uprkos svim devijantnim i auto-destruktivnim ponašanjima crnogorskih vlasti, Brisel se i dalje drži prethodno zacrtanog cilja da od Crne Gore stvori pozitivan geopolitički primjer i pošalje poruku da evropski projekat nije nestao. U takvim okolnostima, za očekivati je da EU neće ignorisati situaciju u Podgorici i dozvoliti da potpuno izmakne kontroli’’, konstatovao je Vuković, dodajući da je svima jasno da EU “više želi Crnu Goru kao članicu, nego što to žele sadašnje vlasti u Podgorici”.
“Tako da je za očekivati da će EU manje preferirati ulogu javnog arbitra, i više se fokusirati na tajnoj diplomatiji i političkom pritisku iza scene”, poručio je sagovornik.
IGNORISANJE PROŠIRENJA BILO BI LUKSUZ
Iz partija crnogorske vlasti i opozicije saglasni su da se trenutni geopolitički izazovi i poremećeni odnosi između EU i SAD ne moraju negativno odraziti na Crnu Goru.
Poslanik Demokrata i član skupštinskog Odbora za međunarodne odnose Duško Stjepović kazao je “Vijestima” da, uz sve izazove, integracioni proces Crne Gore u EU “nikad nije bio brži, efikasniji i sadržajniji još od otvaranja pregovora”.
’’Poruka da je proces proširenja živ i da EU i kroz njega diše punim plućima i predstavlja značajan faktor na svjetskoj pozornici ništa manje nije bitna sada, nego što je bila prije izvjesno različitih viđenja Evrope i SAD oko rješenja rata u Ukrajini. A ta poruka će se i dalje najlakše poslati učlanjenjem upravo Crne Gore u najveću i najznačajniju porodicu evropskih država’’, ocijenio je on.
Navodi da jesu primjetni izazovi u smislu određenih različitih gledišta u pogledu ratnih žarišta u svijetu između “naših evropskih i američkih partnera”, naročito, kako je rekao, onog na istočnoj granici Evrope, ali dodaje to neće skrenuti fokus EU s procesa proširenja, ‘’jer je briselska administracija tolika i tako struktuirana da bilo kakva dešavanja neće skrenuti pažnju onima u EU koji u svom portfoliju imaju isključivo proširenje na nove članice’’.
Generalni sekretar Građanskog pokreta (GP) URA Mileta Radovanić ocjenjuje da ne smatra da će Crna Gora biti sklonjena s agende proširenja, iako EU prolazi kroz složene geopolitičke izazove.
’’Naprotiv, EU bi morala, paralelno, raditi na jačanju svoje unutrašnje otpornosti i sprovođenju politike proširenja, jer su te dvije stvari povezane’’, rekao je on “Vijestima”.
Tvrdi da stabilan i integrisan zapadni Balkan doprinosi jačanju evropske bezbjednosti.
’’Naša je obaveza i odgovornost da iskoristimo ovaj trenutak za ubrzanje reformi i pokažemo da smo spremni za članstvo. Međutim, moramo valjano uraditi posao koji je do nas, jer ne možemo očekivati da postanemo naredna članica ukoliko reforme ne sprovedemo do kraja, a na pravilan način’’, upozorio je, dodajući da misli da Evropa danas ne može sebi dozvoliti luksuz da ignoriše proširenje i da mora odgovoriti na geopolitičke izazove, ali istovremeno i okončati proces evropske integracije regiona.
EU ĆE MORATI DA PRESLOŽI PRIORITETE
Socijaldemokrate (SD) kažu da smatraju da će najnovija dešavanja i stavovi, prije svega SAD po pitanju vojne agresije na Ukrajinu, izazvati tektonska pomjeranja u Evropi, i da će EU zasigurno morati da presloži prioritete i preuzme veću odgovornost. Međutim, dodaju da to nužno ne mora da se odrazi negativno na evropske integracije Crne Gore.
’’U toku je dogovor zemalja članica i Velike Britanije, nakon čega ćemo saznati na šta će EU staviti fokus i kakva će biti strategija. Već sad možemo vidjeti da će se insistirati na jačem savezništvu i kolektivnoj bezbjednosti, kroz formiranje evropskih vojnih snaga. U tom smislu, ne brine toliko fokus EU, koliko brine činjenica da trenutna Vlada Crne Gore i parlamentarna većina imaju vrednosne stavove koji su daleko od onih koji dominiraju unutar EU’’, poručili su iz SD-a.
Može se očekivati, kažu, da će EU, u sklopu novog pozicioniranja na globalnoj sceni, nastojati da dodatno učvrsti savez na svom kontinentu, i da vjerovatno neće imati previše razumijevanja i strpljenja za neke stvari koje su tolerisali u vezi s Crnom Gorom. Dodaju da Vlada i vladajuća većina imaju “veliki problem, jer značajan dio njih u potpunosti podržava politiku Kremlja, dok takođe značajan dio podržava trenutnu politiku Donalda Trampa, a samo mali dio te većine podržava trenutnu politiku EU i Velike Britanije”.
’’Ukoliko želimo da zadržimo fokus na članstvu Crne Gore u EU, ova Vlada, odnosno njeni konstituenti, moraće vrednosno da usaglase stavove i politiku na terenu s Briselom i Londonom. To će biti izuzetno teško, jer ova Vlada, u najboljem slučaju, može voditi politiku nalik onoj (mađarskog premijera) Viktora Orbana. Za zemlju kandidata, to je pogubna politika, koja ne ostavlja prostor za napredak ka članstvu u EU’’, upozorili su iz SD-a.
Nakon neuspješnog sastanka Trampa i ukrajinskog predsjednika Zelenskog u petak u Vašingtonu, za vikend je u Londonu održan samit evropskih lidera i najviših zvaničnika NATO-a. Samitu je prisustvovao i Zelenski. Na skupu je dogovoreno da se vojna pomoć Ukrajini mora nastaviti, da Kijev mora biti za stolom tokom pregovora s Rusijom, da Evropa radi na odvraćanju bilo kakvih budućih ruskih poteza protiv Ukrajine, kao i formiranje “koalicije voljnih” koja će braniti i garantovati mir u Ukrajini poslije postizanja sporazuma.
Sjedinjene Države nijesu učestvovale u razgovorima u Londonu. Samit je planiran prije nego što su se Zelenski i Tramp sukobili na izuzetno napetom sastanku u Vašingtonu.
Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je nakon samita da Evropa hitno mora ponovo da se ponovo naoruža i da članicama EU treba više fiskalnog prostora za povećanje potrošnje za odbranu. Poručila je i da Evropa treba da pokaže SAD da je spremna da brani demokratiju.
Bonus video:
