Gotovo svaki drugi građanin Crne Gore (46,9 odsto) smatra da Vlada Crne Gore širi dezinformacije, oko petine (21,3 odsto) to ne smatra, a trećina (31,8 odsto) nema stav o tom pitanju.
To je kako je saopšteno iz Centra za demokratsku tranziciju (CDT) pokazalo istraživanje javnog mnjenja koje je za potrebe CDT sproveo Institut Damar u periodu od 22. februara do 4. marta ove godine na uzorku od 1.008 ispitanika.
U saopštenju se navodi da je istraživanje pokazalo da čak 78,8 odsto građana smatra da političari često (39,7 odsto) ili makar povremeno (39,1 odsto) koriste dezinformacije u svrhu ostvarivanja svojih političkih ciljeva, te da manji dio kaže da se to dešava rijetko (7,9 odsto) i nikada (3,5 odsto), dok 9,8 odsto nema stav o tome.
"Na otvoreno pitanje ko od političara najviše širi dezinformacije u Crnoj Gori, najveći udio građana/ki (28,4 odsto) izričito tvrdi da to rade 'svi političari bez izuzetka'. Gotovo svaki drugi građanin/ka (46,9 odsto) smatra da Vlada Crne Gore širi dezinformacije, oko petine (21,3 odsto) to ne smatra, a trećina (31,8 odsto) nema stav o tom pitanju. Velika većina građana/ki (oko 70,7 odsto) smatra da dezinformacije snažno ili veoma snažno utiču na političke odluke koje građani donose, dok 21,9 odsto kaže da je uticaj “slab”, a preostalih 7,4 odsto ne vidi nikakav uticaj", ističe se u saopštenju CDT koje potpisuje Marko Vukajlović, novinar portala Raskrinkavanje.me, platforme CDT čiji su primarni ciljevi suprotstavljanje medijskim manipulacijama, povećanje kvaliteta sadržaja medija, medijske pismenosti čitalaca i poštovanja profesionalnih standarda na medijskoj sceni.
Za dvije trećine građana dezinformacije su problem
Iz CDT su kazali da je istraživanje pokazalo da oko dvije trećine građana (65,4 odsto) smatra da dezinformacije predstavljaju problem u Crnoj Gori, da nasuprot tome, četvrtina (25,7 odsto) ne smatra da su dezinformacije problem, a da 8,9 odsto nema stav o tom pitanju.
"U istraživanju koje smo uradili 2023. godine je gotovo isti broj građana/ki kazao da dezinformacije jesu problem (65,7 odsto), odnosno da nijesu (24,9 odsto), pri čemu je 9,4 odsto njih reklo da ne zna", kazali su iz CDT.
Iz te nevladine organizacije (NVO) su naveli da građani i dalje najčešće navode Srbiju (25,4 odsto) kao zemlju iz koje dolaze dezinformacije u Crnu Goru, potom Ameriku (16,7 odsto), zemlje EU (8,6 odsto), Rusiju (7,6 odsto), dok je četvrtina građana kazala da ne zna odgovor na to pitanje.
"U odnosu na 2023. godinu, smanjen je procenat građana/ki koji pominju Srbiju kao zemlju iz koje najčešće dolaze dezinformacije (34,2 odsto u 2023), a primjećuje se rast pominjanja EU (3,4 odsto u 2023) i blagi porast za Rusiju (6,1 odsto u 2023). Blago je smanjen broj građana/ki koji vide Ameriku kao izvor dezinformacija (18,8 odsto u 2023)", piše u saopštenju.
Iz CDT su kazali da na pitanje zbog čega se najčešće šire dezinformacije, najveći broj građana navodi radi političke manipulacije i uticaja na donošenje državnih odluka (30,5 odsto), zbog ekonomskih interesa, zarade od klikova i oglasa (20,9 odsto), zbog namjernog izazivanja panike i nesigurnosti u društvu (19,9 odsto), kako bi se narušilo povjerenje u institucije i medije (15,4 odsto)…
"Pitali smo građane/ke i koji su to glavni faktori koji doprinose širenju dezinformacija u Crnoj Gori, i trećina nam je kazala da je to “preveliki uticaj društvenih mreža”, oko četvrtine navodi političku polarizaciju kao i nedostatak medijske pismenosti, 17,4 odsto njih navodi nedostatak nezavisnih medija, a vrlo mali procenat (1,3 odsto) navodi neki drugi specifičan razlog. Nešto više od trećine građana/ki (37,5 odsto) smatra da društvene mreže i tradicionalni mediji imaju podjednaku ulogu u širenju dezinformacija. Istovremeno, 36,2 odsto pripisuje isključivo društvenim mrežama veću ulogu, a 11,4 odsto tradicionalnim medijima. Bez odgovora na ovo pitanje je 14,9 odsto građana/ki", piše u saopštenju CDT.
Bonus video:
