Eskaliranje sukoba na Bliskom istoku pomaže u shvatanju važnosti članstva država zapadnog Balkana u Evropskoj uniji (EU), a reforme i ubrzavanje procesa pridruživanja bi trebalo da budu prioritet Crne Gore.
To su “Vijestima” rekli iz Delegacije EU u Crnoj Gori, odgovarajući na pitanje da li bi sukob Izraela i Irana mogao da utiče na proces proširenja EU, te kako bi se to moglo odraziti na evropski put Crne Gore.
“Nedavni geopolitički razvoj događaja pokazuje da živimo u vremenu bez presedana, ispunjenom neizvjesnošću, i pomaže nam da shvatimo koliko je važno da zapadni Balkan postane dio Evropske unije kako bi se garantovali mir, sloboda, bezbjednost i prosperitet za sve Evropljane. Proširenje na zapadni Balkan je geopolitički cilj, strateška politika i prioritet Evropske unije. Zemlje kandidati, uključujući Crnu Goru, treba da iskoriste ovu priliku tako što će dati prioritet EU reformama i ubrzati napredak na putu ka članstvu”, rekli su.
I sagovornici “Vijesti” ukazuju na važnost ispunjavanja reformi sa evropske agende i poručuju da je politička i bezbjednosna stabilnost uvijek bila važan uslov za prijem novih članica u EU. Smatraju da dešavanja na širem međunarodnom planu mogu potencijalno uticati na put Crne Gore ka članstvu u toj zajednici, ali da bi bila velika greška pomisliti da geopolitičke okolnosti mogu da odigraju ključnu ulogu u procesu integracija.
Situacija na Bliskom istoku naglo je eskalirala 12. juna, kad je Izrael izveo vazdušne napade na iranske nuklearne i vojne ciljeve. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je tada da je operacija bila neophodna kako bi se eliminisala prijetnja iranskog nuklearnog programa, a napadi su rezultirali značajnim civilnim žrtvama.
Iran je odgovorio lansiranjem dronova i balističkih raketa na Izrael, a Sjedinjene Američke Države (SAD) su u noći 22. juna bombardovale tri nuklearna postrojenja u Iranu, nakon čega su američke baze u Iraku i Kataru bile cilj iranskih projektila.
Nakon 12 dana sukoba, prekjuče je postignuto primirje između Izraela i Irana, uz posredovanje Katara i podršku SAD. Obje strane su uslovno pristale na prekid vatre, uz međusobne optužbe za kršenje dogovora, a predsjednik SAD Donald Tramp pozvao je obje strane na poštovanje mirovnog sporazuma.
Iz minstarstava evropskih i vanjskih poslova nisu odgovorili na pitanja “Vijesti” kako bi sukob na Bliskom istoku mogao da utiče na evropski put Crne Gore.
EU pred novim zaokretima
Diplomata i nekadašnji ministar spoljnih poslova Crne Gore Miodrag Lekić kazao je “Vijestima” da je bezbjednosna politika EU bila “na mnogim iskušenjima” i prije konflikta između Izraela i Irana.
“... I mnogim prethodnim ratovima koji nažalost traju, prije svega u Ukrajni i Palestini. Uprkos proklamovanoj ambiciji o konstitusanju tzv. evropske odbrane, što ima uporište i u Lisabonskom sporazumu, poznato je da se na tome nije odmaklo”, rekao je on.
Lisabonski sporazum, koji su sve članice EU potpisale 2007. godine, stupio je na snagu krajem 2009. Njime je predviđeno da evropska bezbjednosna i odbrambena politika može dovesti do zajedničke odbrane EU, ukoliko Evropski savjet jednoglasno donese takvu odluku, a sve članice je odobre kroz svoje ustavne procedure.
Takođe, odbrana je postala oblast u kojoj je moguća tješnja saradnja među državama koje to žele, što omogućava da se neke zemlje, posebno one koje se drže neutralnosti (Austrija, Republika Irska, Malta), iz toga izuzmu. Planirano je da zemlje sa značajnim vojnim kapacitetima uspostave tzv. Stalnu strukturisanu saradnju u oblasti odbrane.
Lekić ističe da su se stavke iz Lisabonskog sporazuma odgađale i “pokrivale sistemom NATO-a”, ali i da je to sad “dovedeno u pitanje” novom politikom Trampove administracije. Tramp je početkom godine izjavio je da bi države članice Sjevernoatlantskog saveza trebalo da izdvajaju za odbranu pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a ta brojka je od juče i zvanična politika NATO-a, nakon usvajanja Haške deklaracije.
Sagovornik poručuje da je slična, ali ne i identična situacija, u oblasti evropske spoljne politike.
“Zato je Evropska unija pred novim zaokretima, strateško-organizacionim prije svega, ali i onim političkim. To neminovno vodi posljedicama i na planu politike proširenja. Kakva će ona konkretno biti, nije lako predvidjeti u ovom momentu”, konstatuje Lekić.
Proširenje odvojeni kolosijek
Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić kazao je “Vijestima” da pitanje proširenje EU “nema nikakve veze” sa sukobom na Bliskom istoku.
“Dvije članice EU, Francuska i Njemačka, uz SAD, Veliku Britaniju, Rusiju i Kinu potpisnice su nuklearnog sporazuma s Iranom iz 2015. Evropljani brane stav da ne smije da se dopusti Iranu da proizvede atomsku bombu, ali da rješenje sadašnje krize mora da se nađe kroz diplomatiju”, objašnjava on.
Dodaje da je problem “što Tramp ignoriše Evropljane”, kao što se vidjelo poslije nedavnog ženevskog sastanka ministara inostranih poslova Velike Britanije, Francuske i Njemačke s iranskim kolegom.
Naglašava da to drugim riječima znači da EU može da vodi sopstvenu politiku oko Bliskog istoka, ali da “Amerikance samo zanima da povećaju sopstvene troškove za odbranu, kao što potvrđuje samitu NATO-a u Holandiji”.
Upitan kako bi sve to moglo uticati na proces proširenja, odnosno evropski put Crne Gore, Jakšić je odgovorio da je “proširenje odvojeni kolosijek”, te da to pitanje jeste dobilo na aktuelnosti poslije agresije Rusije na Ukrajinu, ali da “mnogi otpori još nisu savladani”.
Napominje da je Crna Gora po svim istraživanjima u prvom redu prijema novih članova, uz Albaniju, ali i da velike međunarodne krize proces proširenja “niti bitno ubrzavaju, niti koče”.
“Ruska agresija je donekle favorizovala poziciju Ukrajine koja je prekoredno dobila status kandidata, ali Kijev ne može da preskoči zemlje zapadnog Balkana. Proces okupljanja Evrope je u toku, mada se iz raznih prijestonica EU čuje da proširenja neće biti bez ispunjavanja ključnih kriterijuma definisanih u Kopenhagenu”, ukazuje on.
Jakšić je kazao da bi pomisao da geopolitičke okolnosti mogu da odigraju ključnu ulogu u procesu integracija bila “velika greška”.
“Niko iz regiona, pa ni Crna Gora, ne može da računa na članstvo bez kompletiranja reformi koje Brisel očekuje”, navodi on.
Ozbiljna država
Lekić je, komentarišući status evropskog puta Crne Gore usljed komplikacija na Bliskom istoku, naglasio da je “teško pomisliti da će procesi i strateške novine u EU biti zaustavljene navodnim obavezama Brisela prema Crnoj Gori”.
Poručuje da će potencijalno nova situacija u EU donijeti i nove realnosti za oblast proširenja, a da bi one mogle biti “povoljne ili nepovoljne za zemlje kandidate”, uključujući i Crnu Goru.
“U međuvremenu, mi treba da nastavimo, pa i da poboljšamo naš rad na ispunjavanju krterijumima za ulazak u EU, pritom brižno prateći vrlo zgusnute geopolitičke dinamike, prije svega one koje se odnose na EU. Da, dakle, budemo spremni za nove momente, kako u tumačenju procesa tako i za našu spremnost adaptacije na nove realnosti”, kazao je on.
Nekadašnji šef crnogorske diplomatije ističe da je politička i bezbjednosna stabilnost uvijek bila, a da će tako i dalje biti, “jako važan uslov za prijem novih članica u EU”. Navodi da, “po onome sto se saopštava i može zaključiti u ovom trenutku”, SAD želi da priroritetno zaštiti svoje interese, između ostalog i redukovanjem šireg međunarodnog angažovanja, “posebno u područijma koja su daleko od Amerike”.
“Te tendencije, neko ih zove izolacionističkim, podrazumijevaju i američku distance prema Evropi. I to se već dešava. U kojoj mjeri dalje, ostaje da se vidi. U najkraćem, svi geopolitički procesi u Evropi, pa i oni na širem međunarodnom planu mogu potencijalno ubrzati ili usporiti naš put ka cilju punopravnog članstva u EU”, rekao je Lekić.
Lekić: “Obaveza Crne Gore da se ponaša kao da mnogo toga zavisi od nas”
Miodrag Lekić ističe da je obaveza Crne Gore da se ponaša “kao da mnogo toga zavisi od nas”.
“Zato izgrađivanje slike Crne Gore kao ozbiljne, kredibilne, pravne, pristojne i ekonomski održive zemlje jeste naš prioritetan zadatak kojem moramo težiti. Dakle, zbog domaće javnosti i međunarodnih implikacija, kako evropskih integracija tako i našeg ukupnog međunarodnog položaja”, dodao je on.
Bonus video:
