Pitanje je vremena kada će Vlada Crne Gore krenuti u pregovore sa MMF-om, jer makroekonomski pokazatelji govore o stalnom pogoršanju koji vodi ka neodrživosti javnih finansija, istakao je Milovan Baždar, član Sekretarijata za ekonomiju Građanskog pokreta URA.
On navodi da je Crnoj Gori hitno potrebna „sveobuhvatna ekonomska reforma kroz set kratkoročnih i dugoročnih mjera, kao i da se država ne smije više skupo zaduživati“. Baždar ističe da konsolidacija budžeta neće ići „bez sniženja rashodnih stavki, u situaciji kada nemamo mogućnosti rasta izvornih prihoda“, te da je DPS-ova vlast crnogorsku ekonomiju „dovela u krajnje složenu i tešku situaciju iz koje se ne može lako izvući“.
„Nemamo podatke o izvršenju budžeta za 2016. godinu, ali čak i da je ostvaren na nivou budžetskog zakona, potpuno je jasan negativan trend svih važnih agregata: deficit budžeta nije manji od 300.000.000 eura, budžetska kreditna zaduženja su u porastu - iako su 2015. godine iznosile čak 832.000.000 eura, konstantno visoki bruto troškovi državne administracije, kao i rast javnog duga“, istakao je Baždar.
Baždar navodi da „sa jedne strane imamo nizak nivo SDI, ogroman spoljnotrgovinski deficit, slabu naplatu poreskih prihoda i uopšte pad gotovinskih prihoda“, dok su, sa druge strane, budžetski izdaci „generisani kroz rast finansijskih troškova (godišnje kamate na zajmove cca 80.000.000 eura)“.
„Naplata nezakonitih državnih garancija, porast socijalnih davanja i rast kapitalnih izdataka zbog preuzetih obaveza kreiraju sliku javnih finansija u stalnom i brzom pogoršanju. Uzroci ovakvog stanja leže u dva osnovna elementa: prvi je anti-razvojna ekonomska politika koju DPS-ova Vlada vodi decenijama (koja se ogleda u odsustvu jasne strategije razvoja ekonomije kroz oslonac u realnom sektoru), a drugi elemet je DPS-ova ad hoc politika koja uvijek otvoreno valorizuje partijski interes kroz nezakonito davanje državnih garancija i tome slično“, naveo je Baždar.
Baždar ističe da je „liberalna tržišna ekonomija u sprezi sa lobijem DPS-a i kriminogenim strukturama dovela do pojave monopola i snažnog uvozničkog lobija i da nije moguće očekivati prestruktuiranje privrede bez adekvatne ekonomske politike - prije svega, finansijske i fiskalne“. Baždar navodi i da je paradoksalno to što pored postojećih potencijala „još uvijek nemamo niti jedan razvijeni proizvodni ili uslužni sektor na nekom ozbiljnijem tržišnom nivou“.
„Vladina politika se konstantno rukovodi principom socijalizacije i privatizacije dobitaka, da nijesu uvedene progresivne poreske stope kojim bi se fiskalni teret više usmjerio na prihode od kapitala, da je izuzetno niska stopa poreza na dobit kojom je dodatno favorizovan kapital a ne produktivne investicije“, zaključio je Baždar.
Bonus video:
