Merc upozorava Srbiju: Ne može postojati politika ljuljanja između Rusije, Kine i Evrope

Njemački kancelar Fridrih Merc rekao je da želi da zemlje Zapadnog Balkana budu bolje integrisane u Evropsku uniju (EU) dok teže punom članstvu, prenosi danas Dojče vele.

Taj medij piše da su lideri zemalja Evropske unije (EU), u Tivtu, u Crnoj Gori, prisustvovali godišnjem samitu EU-Zapadni Balkan, da da je proširenje bloka bilo na vrhu agende.

Nakon samita, Merc je rekao da je optimističan u vezi sa francusko-njemačkom inicijativom koja ima za cilj da unese novi "zamah" u proces pristupanja kroz kreiranje podsticaja za brže reforme.

Dojče vele piše da domaćin Crna Gora predvodi listu od šest zemalja kandidata, koja takođe uključuje Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Sjevernu Makedoniju i Srbiju.

Proširenje EU Brisel vidi kao odgovor na nove geopolitičke izazove, uključujući bezbjednosne i ekonomske prijetnje koje dolaze od Rusije i Kine, kao i sve veću ambivalentnost prema bloku od strane Sjedinjenih Američkih Država (SAD), piše u tekstu.

Merc upozorava Srbiju da ne "ljulja između Rusije, Kine i Evrope"

Put Beograda ka pristupanju EU takođe ostaje problematičan zbog bliskih političkih veza sa Rusijom i ekonomskih veza sa Kinom, navodi Dojče vele.

Tokom današnjeg samita u Tivtu, Merc je pozvao Srbiju da "jasno odluči gdje vidi svoju budućnost".

"Ne može postojati politika ljuljanja između Rusije, Kine i Evrope", rekao je Merc na samitu u Crnoj Gori, dodajući: "Kada odgovor Srbije bude 'Evropa', tada će odgovor Evrope biti 'Srbija'".

Entuzijazam za pristupanje EU u Srbiji je opao u posljednjih nekoliko godina, a ankete pokazuju podršku ispod 50 odsto, navodi Dojče vele.

Komesarka EU za proširenje Marta Kos nedavno je posebno istakla Srbiju zbog demokratskog "nazadovanja" pod populističkim predsjednikom Aleksandrom Vučićem, navodi Dojče vele.

Proširenje EU mora biti "brže"

Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da EU treba da učini "proces proširenja bržim i vjerodostojnijim".

"Proširenje je za nas geostrateški imperativ, kao i dugoročna investicija u naš mir, našu stabilnost i našu bezbjednost", rekla je Fon der Lajen, dodajući da proces pristupanja mora "postati dinamičniji".

Proces postajanja zemlje kandidata za članstvo u EU traje mnogo godina, pri čemu se od zemalja kandidata zahtijeva da ispuni institucionalne i upravljačke zahtjeve kroz višestepeni proces, navodi Dojče vele.

Plan Francuske i Njemačke, koji podržava Merc, predviđa da zemlje kandidati budu primljene kao posmatrači na sastancima tijela EU.

Merc je rekao da drugi podsticaji mogu uključivati naprednu integraciju u europlatni prostor ili uključivanje u jedinstveni tarifni sistem prekograničnog data rominga.

Njemački kancelar je rekao da ljudi iz zemalja Zapadnog Balkana treba da dobiju jasnu poruku da su dobrodošli u EU.

"Sada ćemo pokrenuti postepeni proces", rekao je Merc, naglašavajući da proces treba da se ubrza.

"Neće više biti izgovora", dodao je.

Pred samit u Tivtu, francuski predsjednik Emanuel Makron istakao je značaj regiona za EU u vezi sa pitanjima energije i bezbjednosti, kao i migracionim rutama.

Dodao je da će zemlji kandidatu koja se usklađuje s EU po određenim kriterijumima biti dozvoljeno da učestvuje u određenim formatima bloka, poput sastanaka Savjeta.

Predsjednik Evropskog savjeta Antonio Košta, tokom turneje regionom u Beogradu, glavnom gradu Srbije, u četvrtak pred samit, rekao je da je proširenje na Zapadnom Balkanu "najvažnija geopolitička investicija koju Evropska unija sprovodi".

"Ovo nije samo prilika; to je geostrateška potreba za Evropu. I zbog toga moramo raditi jače i brže", dodao je.

Merc zainteresovan za podsticaje

Merc želi da podstakne zemlje Zapadnog Balkana da ostanu posvećene svojim planovima za pristupanje EU i da ih obeshrabri da u međuvremenu iz frustracije ulaze u ekonomska partnerstva sa Rusijom i Kinom.

Podsticaji su takođe dizajnirani da nadoknade kandidatima ono što neki vide kao povlašćeni tretman dat Ukrajini, za koju je Merc predložio ubrzano "pridruženo članstvo" ili "lagano članstvo u EU" — iako ovo ne ispunjava zahtjeve predsjednika Volodimira Zelenskog za puno članstvo.

"Merc želi da Kijev dobije novo definisan status pridruženog članstva. Uprkos insistiranju Ukrajine na brzom punom statusu, ovo je mnogo više — i mnogo brže — nego bilo koja balkanska zemlja. Brži pristup tržištu EU i status posmatrača u institucijama EU dizajnirani su da nadoknade povlašćeni tretman Ukrajine", izvještava Mikaela Kifner iz Dojče velea, koja je pratila njemačku delegaciju u Crnoj Gori.

Predsjednik njemačkog parlamentarnog odbora za spoljne poslove, Dejvid MekAlister iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU), rekao je ove sedmice agenciji DPA da je Berlin odlučan da izbjegne "opasne sive zone" na Balkanu u kojima bi druge globalne sile mogle iskoristiti odsustvo jake prisutnosti EU.

"Stabilnost na Balkanu znači stabilnost za cijelu Evropu", rekao je, pozivajući se na lekcije iz istorije kada su veliki konflikti (Prvi svjetski rat 1914–1918 i balkanski ratovi 1990-ih) imali svoje korijene u regionu.

"Možemo pružiti ekonomsku, finansijsku i političku podršku, ali, na kraju, neophodne reforme moraju biti usvojene od strane nacionalnih vlada i parlamenata", naglasio je MekAlister.