Janović: Od otvorenih lista nema ništa, partijama odgovaraju monopoli

Nezavisni poslanik Nikola Janović poručio je da "od otvorenih lista nema ništa", ali da ni predlozi Demokratske partije socijalista (DPS) i Građanskog pokreta (GP) URA ne sprječavaju partijske monopole, jer ne predviđaju individualne kandidature.

On je to saopštio sinoć u parlamentu.

"Treba biti iskren i reći građanima da nema ništa od otvorenih lista, da sve što se ovdje priča, od toga nema ništa, da partijama ni u vlasti ni u opoziciji to ne odgovara, da svi žele da imaju partijske monopole i da ne postoji nikakva, ni teoretska šansa ni sad, ni u septembru, ni bilo kad", poručio je.

Kako je dodao, i predlozima DPS-a i GP URA fale individualne kandidature i direktan izbor čelnika opština i gradonačelnika.

"Ni predlog, uz svo uvažavanje kolega iz DPS-a i GP URA-e, to nije to o čemu pričamo. Demokratski iskorak će biti kada budu individualne kandidature i kad građani budu mogli direktno da biraju predsjednika opštine i gradonačelnika, a do tada ljudi koje biramo u parlamentu neće da crpe legitimitet iz integriteta svog i glasa građana, nego će da crpe iz partija i zato još jedan izborni ciklus će proći ovakav, a ostaje nada da ćemo u nekom narednom periodu biti demokratski zreliji". saopštio je.

Državni parlament usvojio je sinoć izmjene dva izborna zakona - o izboru odbornika i poslanika i o finansiranju političkih subjekata i izbornih kampanja.

Izmjenama tih propisa, ideja da se partijska Državna izborna komisija (DIK) transformiše u profesionalnu Centralnu izbornu komisiju (CIK) ide ka krahu jer su vlast i opozicija kriterijume za izbor šefa i članova CIK-a stavile u drugi plan, iza formalnih uslova potrebnih za konkurisanje za te funkcije, čime su vrata institucije koja sprovodi izbore otvorili svima onima koji do sada nisu uspijevali da zadovolje standarde - a mnoge od tih ljudi prati manja ili veća stranačka sjenka.

Analizirajući izmjene, Milica Kovačević iz Centra za demokratsku tranziciju rekla je "Vijestima" podvlači da treba jasno saopštiti da krupne izborne reforme nije bilo, niti da je u ovakvom formatu moglo biti. Prema njenim riječima, o otvorenim listama, jednom od ključnih pitanja demokratizacije izbornog sistema, nije se ni razgovaralo, a nisu, tvrdi, razmatrane ni brojne preporuke koje zahtijevaju ustavne, konceptualne ili ozbiljnije zakonske promjene.

“Nije sprovedena kodifikacija izbornog zakonodavstva, nije temeljno reformisan način medijskog predstavljanja, niti je preispitan sistem kandidovanja. Nije bilo ozbiljne rasprave ni o broju odbornika u lokalnim parlamentima, neposrednom izboru gradonačelnika i drugim pitanjima koja bi zaista mogla promijeniti način na koji izborni sistem funkcioniše”, kazala je ona.