Soliranje Rima, ne zahtjev EU: Bugarin o navodnom planu Italije da se u Crnoj Gori grade centri za prihvat migranata

Mogućnost da se u Crnoj Gori grade centri za prihvat migranata vraćenih iz Evropske unije (EU), u ovom trenutku više liči na samostalnu inicijativu Rima, nego na ideju koja je prihvaćena na nivou Unije, a u ovoj fazi pregovora s Briselom zvaničnoj Podgorici to svakako ne može biti nametnuto kao obaveza.

To je za “Vijesti” ocijenio ekspert za imigraciono pravo Bojan Bugarin, komentarišući navode italijanskih medija da je Crna Gora na preliminarnoj listi država koje bi kao tzv. treće zemlje trebalo da primaju migrante kojima nije odobreno da budu u EU.

Informaciju je u nedjelju objavila italijanska novinska agencija “ANSA”, navodeći da Rim, nakon migrantske krize u španskoj Seuti - gdje je krajem jula 72.000 ljudi nelegalno ušlo na teritoriju te države (preko 70.000 se već vratilo za Maroko) - želi da proširi svoj “albanski model” na evropski nivo, uz nove centre za repatrijaciju iregularnih migranata u sigurne treće zemlje, koji bi se finansirali iz fondova EU.

Prema pisanju tog medija, ideju je još krajem juna iznijela italijanska premijerka Đorđa Meloni, a ministar unutrašnjih poslova Mateo Pjantedozi trebalo je, navodno, da je predstavi na jučerašnjem vanrednom sastanku Savjeta ministara unutrašnjih poslova EU, sazvanom nakon krize u Seuti. Ipak, juče nije bilo zvanične potvrde da li Pjantedozi to i uradio.

“Već postoji preliminarna lista država koje bi mogle da ih ugoste, od kojih su mnoge u Africi. Tu su Gana, Senegal, Tunis, Libija, Mauritanija, Egipat, Uganda, Uzbekistan, Jermenija, Crna Gora i Etiopija... Među najizglednijim kandidatima mogle bi se naći Uganda - za koju su Njemačka, Austrija i Nizozemska već pokazale interesovanje - i Crna Gora”, tvrdi “ANSA”.

Zbog takvih navoda juče je reagovao premijer Milojko Spajić, kazavši da centara za prihvat migranata iz zemalja EU u Crnoj Gori - neće biti.

“Crna Gora nije vodila pregovore o uspostavljanju takvih centara na svojoj teritoriji... Vlada nije dobila zvaničnu inicijativu za njihovo otvaranje, a kad bude ta inicijativa na stolu, naš odgovor će biti negativan”, napisao je premijer na društvenoj mreži “Iks”.

Iz Ambasade Italije u Podgorici juče nisu odgovorili na pitanja “Vijesti” zašto Rim smatra da bi Crna Gora bila dobra lokacija za italijanski plan, te kako gledaju na Spajićevu reakciju.

Bugarin: Bitan odgovor iz ostatka EU

Bojan Bugarin je listu rekao da je pitanje na kakav će odgovor naići italijanska inicijativa u drugim državama članicama EU, odnosno da li će, u konačnom, to biti predlog koji će Rim samostalno da “gura” ili će biti ideja iza koje stoji i Brisel.

“Veliko je pitanje da li će ova inicijativa Italije dobiti podršku na nivou EU. Ono što je jako bitno jeste da vidimo da li će ovo postati samo nešto što Italija gura, ili će to postati možda neki zajednički stav EU prema svim onim državama koje su navedene kao potencijalne zemlje odredišta, a među kojima i Crna Gora... U svakom slučaju, to je nešto što u ovoj fazi pregovora ne može nama biti nametnuto kao neka obaveza”, tvrdi on.

Sagovornik kaže da je upitno i da li je ta inicijativa nešto što bi Italija potencijalno mogla da koristi kao oruđe u pristupnim pregovorima Crne Gore sa EU.

U svakom slučaju, Bugarin ističe da mu u ovom trenutku inicijativa više liči na pokušaje Italije da nešto proba da “progura”, pa da eventualno dobije podršku od drugih država članica, dobrim dijelom i zbog finansiranja projekta.

“... To mi ne djeluje kao nešto što će EU odrediti prema Crnoj Gori... Mi smo blizu članstva i dijelićemo sudbinu po pitanju migracija kad postanemo dio EU... Onda će možda biti odluka da se određeni broj migranata možda dislocira u neke druge države EU, da ne budu te tradicionalne zemlje odredišta pod velikim pritiskom”, podvukao je on.

Bruner: Šest članica razgovara s trećim zemljama

Italijanski medij “Il Sole 24 Ore” juče je izvijestio da je evropski komesar za unutrašnje poslove i migracije Magnus Bruner nakon sastanka Savjeta ministara unutrašnjih poslova EU kazao da šest članica EU radi skupa na pokretanju razgovora s trećim zemljama o stvaranju centara za povratak migranata.

“Centri za povratak su, naravno, spomenuti od nekih država članica, posebno onih koje pripremaju takve strukture ili se spremaju za pokretanje pregovora s trećim zemljama”, rekao je Bruner.

On je, piše “Il Sole 24 Ore”, napravio razliku između ovih inicijativa i sporazuma između Rima i Tirane.

“Projekat Italija-Albanija je drugačiji: to je italijanski projekat. Ali, kao što znate, pet država članica, a sad šest, rade zajedno na razgovorima s trećim zemljama o stvaranju centara za povratak”, kazao je Bruner, dodajući da je potrebno raditi i na konceptu “sigurne treće zemlje”, na osnovu kog se postupak azila može sprovesti izvan EU.

“Il Sole 24 Ore” izvijestio je da je tamošnji ministar unutrašnjih poslova Pjantedozi na sastanku saopštio da je Italija zvanično zatražila da se u odnosu na zemlje poput Maroka - koje iako ne sarađuju na planu povratka (svojih) migranata, a uživaju značajne pogodnosti u trgovinskim odnosima s Evropom - primijene “strogi uslovi u svim sektorima, koristeći sve raspoložive mehanizme pritiska”.

Njegov kolega iz Španije Fernando Grande Marlaska je rekao da je Madrid već glasao protiv centara u trećim zemljama.

“Dakle, to nije novina i svakako nije bila centralna tačka današnjeg sastanka Savjeta ministara, koji se uglavnom fokusirao na ono što je trebalo biti u centru pažnje: kriza u Seuti”, naveo je Grande Marlaska.

Na sajtu Savjeta EU juče je objavljeno da su ministri unutrašnjih poslova država članica razmotrili nedavna dešavanja u Seuti, te da je izražena spremnost da se podrži Španija i zaštite spoljne granice EU.

Navodi se da je postignuto zajedničko razumijevanje o potrebi da se nastavi “neumoljiva borba” protiv mreža za krijumčarenje migranata, da se pojača povratak, ojačaju granice EU, ali i izgrade duboka partnerstva s trećim zemljama.

“Savjet je istakao važnost saradnje s trećim zemljama i daljeg razvoja partnerstava koja stvaraju prave prilike za ljude u njihovim matičnim zemljama i jačaju upravljanje migracijama”, dodaje se.

Albanski model

Italija je u oktobru 2024. godine završila gradnju centara za prihvatanje migranata u albanskim gradovima Šenđinu i Gjadru, koji su dogovoreni na osnovu bilateralnog sporazuma s Tiranom iz 2023, s ciljem da se van teritorije EU obrađuju zahtjevi za azil i sprovodi brzi povratak neprihvaćenih tražilaca (repatrijacija).

No, taj projekat zasad nije imao efekta. Iako su prvobitne procjene predviđale da bi u tim centrima moglo biti zadržano i do 3.000 ljudi mjesečno, uz visoku stopu protoka ljudi, od otvaranja centara kroz njih je prošlo svega nekoliko stotina migranata, a i broj repatrijacija je bio ograničen.

“Dojče vele” je krajem februara prošle godine pisao da su i migranti koji su došli u centre na kraju bili vraćeni u Italiju, jer je Žalbeni sud u Rimu presudio da ne mogu da budu zadržani u Albaniji dok Evropski sud pravde u Luksemburgu ne odluči da li su zemlje porijekla tražilaca azila sigurne za repatrijaciju, odnosno da li zahtjev za dobijanje azila može da im bude odbijen.

Pjantedozi je, piše “Il Sole 24 Ore”, prethodnih sedmica govorio da je cilj vlade u Rimu da centri u Albaniji prorade u punim kapacitetima do kraja godine, objašnjavajući da je plan “da se centri ponovo stave u funkciju u punom kapacitetu do kraja godine, pa i ranije ukoliko se riješe pravni problemi i sudski procesi”.

Spajić već “odbio” migrante iz Velike Britanije

Premijer Spajić je već jednom, u oktobru prošle godine, saopštio da Crna Gora neće prihvatati migrante iz drugih država.

Britanski “Tajms” je tada pisao da je Spajić, govoreći na panelu sa albanskim premijerom Edijem Ramom u Londonu, rekao da Crna Gora nije u pregovorima s Ujedinjenim Kraljevstvom o uspostavljanju centra za prihvat i povratak migranata.

Nakon što ga je Rama pitao da li bi Crna Gora bila otvorena za tu ideju ako bi Britanija ponudila da investira u njenu transportnu infrastrukturu, Spajić je odgovorio: “Da, svakako bih to prihvatio ako bi uložili 10 milijardi eura u izgradnju željeznica”.

Ipak, ubrzo je iz premijerovog kabineta stiglo pojašnjenje “da Crna Gora neće, ni po koju cijenu, prihvatati migrante iz Velike Britanije”.