PRIJE 10 GODINA

Vremeplov: Manji cenzus ili dupli glas

Skupštinska radna grupa juče je bezuspješno nastavila usaglašavanje Zakona o izboru odbornika i poslanika sa Ustavom, a autentično predstavljanje manjina u parlamentu biće najspornije pitanje
422 pregleda 1 komentar(a)
Vijesti, 24. septembar 2009., Foto: Arhiva Vijesti
Vijesti, 24. septembar 2009., Foto: Arhiva Vijesti

Smanjenje cenzusa za ulazak u parlament na jedan odsto za nacionalne liste i pravo duplog glasa za manjinske zajednice dva su osnovna modela za autentično predstavljanje manjina u Skupštini Crne Gore o kojima se razmišlja u vladajućoj koaliciji, saopšteno je “Vijestima” u DPS-u i SDP-u.

Skupštinska radna grupa juče je bezuspješno nastavila usaglašavanje Zakona o izboru odbornika i poslanika sa Ustavom, a autentično predstavljanje manjina u parlamentu biće najspornije pitanje.

U prvoj varijanti koju razmatraju u vladajućoj koaliciji, partije, koalicije ili samostalni kandidati koji bi svoje učešće na izborima prijavili kao predstavnici manjina mogle bi da uđu u parlament, ako bi preskočili izborni prag od jedan odsto. To bi omogućilo političkim predstavnicima manjina da u parlamentu budu prisutni sa po nekoliko poslanika, u zavisnosti od izbornog rezultata.

Ipak, prelazak cenzusa od jedan odsto ne bi bila garancija da će svi koji ga preskoče sigurno u poslaničke klupe jer bi svi zajedno ulazili u raspodjelu mandata po važećem D'ontovom količniku. Ovaj model, kako navode u vladajućoj koaliciji, problematičan je sa aspekta zastupljenosti hrvatske manjine u parlamentu. Hrvata u Crnoj Gori ima oko jedan odsto pa taj cenzus izvjesno ne bi preskočila lista ili liste koje bi predstavljale tu zajednicu. Za ostale učesnike izborne trke cenzsus bi ostao tri odsto.

Prema modelu duplog glasa, birači iz redova manjinskih naroda i partije koje ih predstavljaju prije izbora registrovali bi se na posebnoj listi, ukoliko to žele. Partija ili koalicija određenog manjinskog naroda koja bi osvojila najviše glasova dobila bi svog predstavnika u parlamentu. To bi značilo da sve manjine u parlamentu predstavlja najmanje po jedan poslanika.

Birači iz redova manjinskih naroda koji su se registrovali da će glasati za nacionalne listu imali bi pravo glasa i za liste građanskih partija, dok bi se nacionalne partije koje smatraju da imaju snagu veću od jednog poslanika takmičile na listi sa ostalim građanskim partijama.

Međutim, problem kod ovog modela je što bi albansku manjinu u crnogorskoj Skupštini predstavljao samo jedan sigurni poslanik sa lista albanskih nacionalnih stranaka. Prema sadašnjem rješenju iz Zakona o izboru odbornika i poslanika albanske nacionalne partije u posebnoj izbornoj jedinici mogu da osvoje do pet mandata. Zbog toga albanske partije insistiraju da takva mogućnost ostane ili da se dogradi na način da se garantuje da će za svih pet poslaničkih mjesta konkurisati samo one.

Ono što će dodatno komplikovati rad na usklađivanju izbornog zakona sa Ustavom je činjenica da Bošnjačka stranka, kao članica vladajuće koalicije, insistira da se u novom rješenju ugradi rješenje iz Zakona o manjinskim pravima, koje je ranije oborio Ustavni sud.

Prema tom rješenju, manjine kojih ima od jedan do pet odsto u Crnoj Gori imali bi pravo na jednog poslanika, dok bi manjine kojih ima više od pet odsto predstavljala tri poslanika, sa mogućnošću da se taj broj mandata poveća u slučaju boljeg izbornog rezultata.

Prema informacijama sa jučerašnjeg sastanka, DPS je izložio ponudu da se svim manjinama garantuje da će biti zastupljene sa po jednim mandatom, sa mogućnošću da nacionalne partije imaju više predstavnika u parlamentu u zavisnosti od rezultata izbora. Od ranije je poznato da je SDP bliža pravu duplog glasa. Koalicija “Bošnjaci i Muslimani zajedno jedno” preporučila je juče proporcionalni izborni model sa smanjenim cenzusom za manjinske liste od jedan odsto.

Nova traži podizanje lestvice za kandidaturu

Član radne grupe Predrag Bulatović (SNP) kazao je juče novinarima da SNP podržava zastupljenost manjinskih zajednica shodno principu afirmativne akcije, “ali ne na način da nacionalnim manjinama to služi kao sredstvo za ucjenjivanje čitave Crne Gore, odnosno za političku trgovinu”.

Izvor “Vijesti” sa jučerašnjeg sastanka u parlamentu rekao je da je Nova srpska demokratija zagovarala da oni koji žele da imaju ekskluzivno pravo predstavljanja nekog manjinskog naroda obezbijede trećinu potpisa ukupnog broja birača iz redova te zajednice, kao uslov za kandidaturu na izborima.

Skupštinska radna grupa nastaviće sjutra da radi, a nakon jučerašnjeg gotovo petosatnog sastanka iza zatvorenih vrata, novinarima je saopšteno da se predstavnici partija nijesu mogli dogovoriti o načinu odlučivanja, pa će od Kolegijuma predsjednika parlamenta tražiti da to definiše.

Na sastanku je postignuta “načelna saglasnost da najveći broj preporuka OEBS-a treba prihvatiti”.

Koordinator Radne grupe Miodrag Vuković rekao je da postoji načelna saglasnost da pravo da bira i bude biran ima “građanin Crne Gore, koji ima crnogorsko državljanstvo”, ali da je SNP otvorio pitanje stečenih izbornih prava, pošto bi građani, koji se nalaze na biračkom spisku, a nemaju državljanstvo, izgubili pravo glasa na izborima.

Vuković je rekao da je optimista kada je u pitanju konačan rezultat Radne grupe, ali i da ga ne bi iznenadilo ako se ne postigne dogovor o usaglašavanju izbornog zakona.

Bulatović sumnja u dobre namjere vladajuće koalicije.

“Imam osjećaj da je njihova namjere da simuliraju rad i da, nakon određenog vremena, optuže opoziciju da nije bila konstruktivna”, kazao je Bulatović.

Bulatović je kazao da nije sporno ko treba da ima biračko pravo, ali jeste šta će se desiti sa onima koji će, uvođenjem državljanstva kao uslova, izgubiti stečena prava glasa na izborima.

Preporučujemo za Vas