Sa godinama naš metabolizam postaje sporiji, a tijelo je sklonije bržem gojenju. Međutim, usporavanje metabolizma u srednjim godinama nije glavni razlog bržeg dobijanja na težini.
Odgovor se krije u neaktivnosti. Što smo stariji, sve smo manje aktivni.
Naime, bazalni metabolizam je stopa po kojoj organizam sagoreva kalorije kada sedimo ili ležimo i on je određen kombinacijom visine, pola i gena koje nasleđujemo od roditelja i kao takav ne može da se promeni mnogo.
Ono što ljudi često nazivaju metabolizmom su zapravo tri različite faze sagorijevanja kalorija u koje ulazi naše tijelo u zavisnosti od toga šta radimo.
Kada jedemo sagorijevamo mali broj kalorija (jedva 10 odsto od ukupno sagorjelih u toku dana) i to je zapravo prva faza.
Najvažnija aktivnost koja će pomoći u sagorevanju kalorija je – sama aktivnost, koja predstavlja drugu fazu.
Bilo da se radi o penjanju uz stepenice, ustajanju sa stolice da bismo uzeli kafu ili času joge, bitno je da se na taj način troši energija.
Mnogi misle da u ovu kategoriju spadaju i trening snage i dizanje tegova, ali to neće u znatnoj mjeri uticati na metabolizam, s obzirom na to mišići utiču na stopu bazalniog metabolizma samo od 20 do 25 odsto.
Što smo stariji, osećaj sitosti i kontrola apetita su slabiji, tako da će manje porcije obroka biti efektivnije od punog tanjira.
Bonus video:
