Prvu jutarnju kafu mladi Podgoričani u baštama kafića obično ispijaju oko 12 časova.
Dvadesetjednogodišnji Veso, tehničar, kaže da nije zaposlen jer ne želi da radi za 300 maraka: “Nemam pojma odakle mi pare za kafu i cigarete, a politika o kojoj svi pričaju me ne interesuje. Svejedno mi je ko će biti na vlasti, jer sam siguran da mi neće biti bolje”.
Njegova vršnjakinja Jelena je završila trgovinsku i ne radi: “U grad izlazim da bih našla bogatog momka, to mi je jedina šansa da nešto postignem“.
Žarko je završio IV stepen elektrotehničke, a na terasama "ubija dosadu koja ubija njega”: “Ne radim, na biro ne želim, jer neću da budem jedan od 80.000 koji tamo uzaludno čekaju posao. Posao tražim preko oglasa, a u međuvremenu trošim tatine i mamine pare”.
Bonus video:
