ISLAMISTI NE ZABORAVLJAJU FATVU

Još 600.000 dolara za Ruždijevu smrt

Budući da fatva nikad nije ni bila opozvana, fond koji će isplatiti potencijalnog ubicu Ruždija je "težak" milione
0 komentar(a)
Salman Ruždi, Foto: Reuters
Salman Ruždi, Foto: Reuters
Ažurirano: 04.04.2019. 19:28h

Salman Ruždi izgleda nikad neće imati mira - iranski državni mediji sakupili su 600.000 dolara koje planiraju da dodaju u fond fatve koja poziva na ubistvo indijsko-britanskog pisca, prenio je Rojters.

Provladina informativna agencija “Fars” objavila je na 27. godišnjicu fatve listu od 40 medija koji su učestvovali u akciji. “Fars” je doprinio sa 30.000 dolara.

Ruždijev agent nije reagovao na ovu informaciju, kao ni iransko ministarstvo spoljnih poslova. Ruždi je svjetsku slavu stekao početkom 80-ih godina prošlog vijeka zahvaljujući svojim sjajnim romanima, “Djeca ponoći” i “Sram”, ali ga u žižu javnosti zaista dospio tek nakon roman “Satanski stihovi”. 

Objavljen 1988. godine, kontroverzni roman je izazvao lavinu negodovanja u muslimanskim državama jer su mnogi vjernici određene djelove gledali kao otvoreni napad na islam i proroka Muhameda, što knjiga nije - riječ je o isključivom i malicioznom tumačenju ovog izvrsnog romana.

Ubrzo nakon što je izašao, roman je zabranjen u nekoliko država, među kojima su bili Indija, Bangladeš i Južnoafrička Republika... Najdalje je otišao Iran i njegov tadašnji čelnik, lider islamske revolucije, ajatolah Homeini koji je fatvom, legitimnom pravnom odlukom, pozvao na ubistvo Ruždija. Homeinijeva odluka smatra se važećom i poslije njegove smrti.

Bogata iranska religiozna organizacija ponudila je 2,7 miliona dolara nagrade svakome ko izvede fatvu i 2012. godine povećala je sumu na 3,3 miliona dolara. Za pisca je to značilo bijeg iz javnosti i devet godina skrivanja i života pod policijskim obezbjeđenjem, o čemu je prije tri i po godine objavio knjigu pod nazivom “Joseph Anton” što je pseudonim kojim se koristio tokom skrivanja. Tom je prilikom Ruždi je za “Mond” rekao “kako je u samom srcu islama, nešto je otišlo krivo. I to je novijeg datuma”.

Iako je Ruždi sačuvao glavu, svojim životom je 1991. godine povezanost sa “Satanskim stihovima” platio njegov japanski prevodilac Hitoši Igaraši, koji je izboden na smrt, dok je italijanski, Etore Kapriolo, teže ranjen. Norveški izdavač Vilijam Najgard preživo je tri prostrijelne rane u napadu u Oslu 1993. godine. Aziz Nesin, prevodilac “Satanskih stihova” na turski, bio je meta napada 1993. godine u gradu Sivasu, koji se pretvorio u masakr u kome je život izgubilo 37 ljudi.

Iran je fatvu podržavao sve do 1998. godine kada je novi predsjednik države Mohamad Hatami izjavio da više ne zagovara ubistvo pisca. Uprkos tome, fatva nikada nije zvanično opozvana pa je neke religijske vođe, među njima i sadašnji ajatolah Ali Hamnei ponavljaju, pogotovo oko njezine godišnjice.

Ova nova akcija skupljanja novaca za ubistvo Ruždija najveći je koordinirani projekat vezan za fatvu još od vremena kada je izdata (1989. godine).