Kroz dvoglede Mile gleda
Gde su marva
gde goveda
Ooooooooooj!
(Pesmica Radovana III o Miletu I)
Vreme i mesto, iliti hronotop: slobodno jutro ponad slobodne Domovine
Lica:
Migovan III, rođak Radovana III iz crnogorskog Zavičaja, domoljub sa dna kace, apsolutni kandidat pokradenih izbora, sazrijevao pod pritiskom različitih funkcija dok nije proključala sva sinergija njegovih potencijala. Veoma malo radio, ali izuzetno mnogo upropastio. Bistrooko biće munjevite misli, čisti dokaz čovekove veze s Bogom.
Mile, ikona na zidu, zakon, alfa i omega domovinskog univerzuma, sui partitis... (dalja karakterizacija nije prošla pendrek cenzure)
Migovan III, dika i ponos Partije, kroz teleskop gleda krši li ko javni red i mir u njegovom megapolisu pod Goricom.
Uvaženi čitaoče, ne daj se zbuniti, dvogled i durbin nedovoljni bjehu da zadovolje naraslu radoznalost čuvara reda u Domovini. Umesto zvezda i ostalih nebeskih tela, pomno prate svaki uzdah svojih građana, da nije slučajno predubok, preširok, jer oni su tu da podstrižu đe je predugačko, da odliju đe je prepunano, da pregledau u mladeži zube... Vajka se ikoni na zidu:
Eh, Mile moj mili, saobraćaj mi zaglušiše nesreće ove troprstaške. Oni da ne daju mene da se mojijem autom vozim po mojemu Bulevaru, pa đe to ima! Pokazaćemo mi njima šta je sloboda, pamtiće im rebra dok su živi. I slobodu i demokratiju i ljudska prava, i šta ono još ima, za šta se ja i ti zalažemo, ah da, evropski standardi, e i njih će upamtit. U duhu naše slobodarske tradicije, čojstva i junaštva, objasnićemo im jezikom koji svi razumiju da se ti bez đavola smijenit ne možeš. Meni nije jasno kako to svima nije jasno! Biće sve kako si naredijo! Ja u moju kancelariju, koja radi 24 sata dnevno, primam sve građane, osim Beranaca. Vas sam se naježio u vezi Berana, jer su tamo neki ljudi nasrćali na naš lopovluk, ka da im je od đeda ostao. Mi smo, čoče, krali izbore, pa što. Najbolje bi još bilo da nas zbog toga kazne, u sred moje i tvoje države.
Migovanovo zaneseno oko zaigra oro kroz teleskop: Viđi sedme sile, snimaju junački juriš policije, do zuba naoružane, na goloruki antidržavni narod! Đe si viđeo da se to snima, udri ga, čuješ li, udri, on će mi objektivno i nepristrasno izvještavati o demokratiji u mojoj Domovini. Ja i Mile to ne možemo dopuštiti, jok, more! Iju lji ve muve, protestanti, u mojemu gradu, na mojemu trgu, ispred moje skupštine, aaa! Vi ćete da zatvarate moj saobraćaj! Udri, policijo, pozlatile ti se! Na zdravlje da i ove izbore na proljeće dobijemo. Na proljeće, kad ozeleni u mom Zavičaju, kad proćeta trešnja! Ojkau li protestanti! Oni će da smjenjuju mene i Njega, mene za koga je lično On rekao da sam pametan. Bih sad za Njega poginuo i naćerao sve moje da za Njega pogine. Da ne pominjem funkcije što mi ih dade. (Pomirisa se ispod pazuha, izgleda da novo Armani odelo jotuje), pa uzviknu: Čujemo li se, Skupštino! Boli li vas, uvažene kolege poslanici, bitange! Udri četnike, ne zorili! Oni da mi rasturaju ovo malo Domovine! Antidržavni elementi da traže tvoju ostavku! Sram ih bilo, a ne znaju da si se vječnosti obećao i da ti na um ne pada da šljegneš sa države. Pa nijesi je zaludu ti lično osnivao, da bi ti je sada neko oduzeo. Ovo je tvoja i samo tvoja država! Evo priznajem, nije čak ni moja. Udri, faktoru stabilnosti, tako se stabilnost ućeruje! A oni uštogljeni iz Evrope, oni će moga Mileta da ućeruju u poštovanje ljudskih prava, demokratiju i ostale đetinjarije. Vladavina zakona, pa kud ćeš više. Ovđe vlada zakon, jedan jedini, totalni! Zar ne vide, ispale im! Eno ga još jedan državni neprijatelj, a kako ih prepoznajem bez greške! Pa nek mi neko kaže da sam oskudne pismenosti, ja. Najpismeniji sam u državu, jooooj!
U domoljubnom transu Migovan III uzvikuje: Bre bre more more - mrš iz Crne Gore. Moramo uzeti izbore, ponovo izabrat nas same, jopet! Neće biti lako ovaj put, neće! A moraćemo se potruditi oko troprstaša i trobojkaša. Bogomi smo i mi bili Srbi nekada davno, više se i ne śsjećam kad ono bješe! Imali smo i srpsko ime i crnogorsko prezime i gazdu iz Beograda, pa se ne falimo time. Daleki smo identitetski put prešli, jado moj. Važno je što smo sad! Crnogorici, i to jotovani! Nema više lepo belo, sad je sjedi đe si, i pomalo, šućur Alahu, ali tek zera jedna, da ne prećeramo u demokratiji! Kukala ti majka, lako ću ja za padeže, samo da ne pobrkam ove nacije, e će me jadi nać od Mileta! Mi smo ipak po nacionalnosti depeesovci i mi kažemo: Duh koji krasi Domovinu jeste duh nasilja! Još ne sviće rujna zora što joj se šće, no što joj se mora! Jači-tlači, udri, policijo! Sila boga ne moli, samo Mileta, za novu funkciju! Po rebrima da se ne vidi, to je više evropski.
Bonus video:
