KAKO JE BALKANSKI KARTEL OSVOJIO EVROPU (10)

Lazarević - simbol curenja informacija

Stotine tekstova su napisane o Lazareviću, ali je šef Ivica Dačić uspeo da izbjegne da bude procesuiran
100 pregleda 5 komentar(a)
Darko Šarić, Foto: FoNet
Darko Šarić, Foto: FoNet
Ažurirano: 26.11.2014. 19:59h

Sredinom aprila 2009. godine advokat Radovan Štrbac i biznismen Mile Jerković otišli su kod Darka Šarića da mu prenesu važnu vest.

Kako je Jerković kasnije posvedočio na sudu, Štrbac mu je ispričao da je saznao da ih prisluškuju, a zatim su obojica otišli da saznanje prenesu Šariću. Informaciju o prisluškivanju Štrbac je, kako je to Jerkoviću rekao, dobio iz vrha Ministarstva unutrašnjih poslova.

„(Štrbac) je rekao da nas prate, na šta sam ja njemu rekao da nemamo čega da se plašimo, da radimo svoj posao. Pare sam primio (za firme koje je prodao Štrpcu), potvrda je tu”, svedočio je Jerković. „Pitao sam ga od koga je dobio tu informaciju da nas prisluškuju. On mi je rekao da mu je to preneo gospodin (Branko)  Lazarević , to je bio šef kabinetaIvice Dačića. Rekao je da je sve pod kontrolom, ali da se čuvamo, jer nas prate.“

Štrbac je Jerkoviću objasnio da se on i  Lazarević  poznaju jer ga je Štrbac zastupao u parničnom postupku koji je završen u Lazarevićevu korist, te da mu je ovaj dužnik. Prema papirima koje sam sakupio,  Lazarević  je aprila 2003. godine tužio NLB banku, a Štrbac mu je bio advokat. Na osnovu presude iz februara 2008. godine,  Lazarević  je od banke dobio oko 10.000 evra.

Nakon što mu je Štrbac preneo da ih prisluškuju, Darko Šarić im je rekao da ubuduće opreznije komuniciraju.

Branko Lazarević

„Gospodin Šarić je predložio da bacimo telefone i da uzmemo sedam-osam (novih) telefona kojima ćemo komunicirati. Kontakte smo održavali preko javnih govornica“, rekao je Jerković.

Jerković ozvučen

Svemu ovome prethodila je poseta Štrpca Lazareviću, u njegovom kabinetu u MUP-u. Nakon ove posete, Štrbac je više puta Jerkoviću pričao da mu  Lazarević  dojavljuje kako ih prate. Tokom tih razgovora Štrbac nije znao da Jerković sarađuje s tužilaštvom i da je ozvučen, da se njihovi razgovori snimaju.

Na osnovu toga, kao i drugih detalja,  Lazarević  i Štrbac su se našli pod istragom za odavanje službene tajne. Štrbac mi je, kao što sam u jednom od prethodnih poglavlja napisao, ispričao da mu  Lazarević  nije odao tajne o prisluškivanju kada ga je posetio u kabinetu, već da je lagao Jerkovića.  Lazarević  je odbio da govori o ovom slučaju, tokom rada na ovoj knjizi, jer istraga traje. Na ispitivanju u tužilaštvu  Lazarević  je rekao da se tog dana u njegovom kabinetu Štrbac raspitivao za državljanstvo za jednog svog prijatelja.

 Lazarević  je, međutim, bio u kontaktu s još jednom osobom koja se nalazila pod istragom - Rodoljubom Radulovićem.

S njim ga je 2008. godine upoznao njegov šef Ivica Dačić, tada ministar unutrašnjih poslova. Radulovića je tada predstavio kao svog dobrog prijatelja. Dačić je kasnije na konferenciji za medije potvrdio da su bili prijatelji, ali je tvrdio i da nije znao da je Radulović kriminalac.

Radulović je zvao Lazarevića i tražio neke „prijateljske“ usluge. Raspitivao se, recimo, o statusu Bogoljuba Karića iStanka Subotića, za kojima su bile raspisane poternice, o državljanstvima i drugim stvarima iz nadležnosti ministarstva.

Jedna usluga je, međutim, Lazareviću kasnije „došla glave“. Radulović ga je zamolio da proveri šta policija ima o izvesnoj osobi s kojom planira da započne neki posao.  Lazarević  je, preko jedne službenice, proverio šta ima o toj osobi u Jedinstvenom informacionom sistemu (JIS) MUP-a. JIS inače ne sadrži neke posebno poverljive podatke iz policijskih istraga već bazične informacije, kao što je podatak da li neko ima krivične prijave, da li se nalazi na poternici, ima li saobraćajnih prekršaja i sl. Ipak, ovi podaci su službena tajna. Preneo mu je da je ta osoba bila „čista“. Radulović ga je zatim pitao da proveri i brata te osobe.

Bila su to braća (Darko i Duško) Šarić.

Nedugo nakon ovoga događaja, Lazarevića su upozorili s više strana da se po gradu priča da radi za Šariće. Prema svedočenjima nekoliko osoba,  Lazarević  je otišao kod Miodraga Rakića, tada koordinatora rada službi bezbednosti koje su vodile slučaj „Balkanski ratnik”. Rakić ga je upozorio da prestane da se viđa s Radulovićem, rekavši mu da je on pod istragom za šverc kokaina.

Moguće da je upozorenja ozbiljno shvatio. Kada je zaplenjeno preko dve tone droge na jahti „Maui“, Radulović je zvao svakog za koga je znao da može imati neku informaciju o tome šta se dešava. Pozvao je prvo prijatelja Ivicu Dačića, koji je tada bio na Kipru i koji ga je uputio na Lazarevića. Radulović je tada poslao SMS poruku Lazareviću, na koju mu ovaj nikada nije odgovorio. Zatim je Radulović, prema tvrdnji više izvora, pozvao Dačićevog savetnika Ivicu Tončeva, koji mu se javio i rekao mu da ne brine.

Problematične veze u koje ga je šef Dačić uvukao, kao i sukobi u ministarstvu policije, napravili su od Lazarevića simbol „curenja informacija“ u akciji „Balkanski ratnik“. Stotine tekstova su napisane o njemu, doduše i o Ivici Dačiću, ali je šef uspeo da izbegne da bude procesuiran.  Lazarević  je, s druge strane, bio isturen i najjače udarce je primio na sebe.

(priredio D. M.)

( U sjutrašenjm broju čitajte kako je Šarić “oživio” rodna Pljevlja i kako su Crnu Goru doživljavali u akciji “Balkanski ratnik”)

"Vijesti" u nastavcima objavljuju najinteresantnije djelove bestselera "Šarić" - kako je balkanski kokainski kartel osvojio Evropu", srpskog novinara Stevana Dojčinovića, u izdanju Samizdata. Knjiga se može kupiti u knjižarama Narodne knjige

Preporučujemo za Vas