Prvi pregovori o kompaniji "Bačka" iz Sivca propali su. (Mile) Jerković i (Darko) Šarić su se na sastancima u vili nekako dogovorili o ceni od 21 milion evra za ovu kompaniju koja ima u vlasništvu 3.700 hektara obradivog zemljišta, kako to piše u optužnici tužilaštva.
Deo cene Šarić je Jerkoviću trebalo da plati u gotovini na ruke, a ostatkom novca da plati dugove „Bačke" i drugih Jerkovićevih firmi.
Ubrzo je Šarić promenio mišljenje, pa preko Štrpca ponudio Jerkoviću manju cenu - 12,5 miliona. Jerković na novu ponudu ne pristaje i odustaje od prodaje firme. Štrbac mi je u intervjuu potvrdio da su se sastajali u vili u pokušaju prodaje ove kompanije. Rekao mi je da je Šarić od "Bačke" odustao kada je saznao da se Agencija za privatizaciju pripremala svakog časa da raskine ugovor s Jerkovićem i uzme firmu nazad.
"Da se (Jerković) usudi doći kod čoveka (Šarića) u kuću sa mnom, jer sam ja njegov punomoćnik i prijatelj Darka Šarića, i da mu traži 25 miliona evra za firmu za koju mu je agencija već dostavila obaveštenje o raskidu ugovora, je l' vi to možete verovati?“, rekao je besno u intervjuu Štrbac, mada je u vreme kada su se pregovori vodili bio blizak Jerkoviću i oslovljavao ga s "druže".
Milion eura u kešu
Za druga dva Jerkovićeva poljoprivredna preduzeća - "Mladi borac" iz Sonte i "Jedinstvo“ iz Gajdobre, Štrbac je uspeo da napravi dogovor. On je Jerkoviću 2009. godine isplatio više od milion evra u gotovini za ove dve firme i postao vlasnik kompanija i zemlje koju su imale.
Zbog ovoga se, godinu kasnije, advokat našao u istražnom zatvoru. Tužilaštvo za organizovani kriminal optužilo ga je da je prekoračio advokatska ovlašćenja i postao deo kriminalne grupe. Štrbac je, navodno, firme kupio koristeći gotovinu od prodaje droge. Sebe je upisivao kao vlasnika preduzeća, kako bi sakrio da je Šarić organizator tih poslova.
Popularnije rečeno, bio je njegov perač para. Dokazi koje je tužilaštvo prikupilo pre svega su snimci razgovora koje je Štrbac vodio s Jerkovićem (na primer razgovor u kome kaže: „Sontu ću ja, ovaj, predložiti Darku da uzmemo on i ja zajedno, popola, da se vodi na moje ime...“), ali i svedočenje Mileta Jerkovića, koji je promenio stranu i počeo da sarađuje s tužilaštvom.
Zbog toga ga, verovatno, Štrbac i Šarić danas toliko ne podnose. Štrbac je u intervjuu, kao i na sudu, negirao da je kupovao kompanije za Šarića i istakao da je ulagao svoj novac, stečen advokaturom, pozajmljivanjem od prijatelja, te prodajom nekretnina u Hrvatskoj i Srbiji. Rekao mi je da je Šarić, nakon neuspelih pregovora s Jerkovićem o kupovini "Bačke", odustao, posle čega je Štrbac nastavio da kupuje Jerkovićeve firme za sebe.
Policija je Štrpca uhapsila 8. februra 2010. godine u Novom Sadu, zajedno s njegovom suprugom Dubravkom. Odmah im je određen pritvor u kojem su ostali skoro dve godine. Pored hapšenja, Štrpca je zadesio i drugi problem - država je zaplenila njegovu imovinu, automobile i stanove u Novom Sadu.
S njim i njegovom suprugom istog dana je uhapšen i Šarićev baštovan Stevica Kostić. Optužen je da je kao kurir prenosio gotov novac od Šarića ka Štrpcu i drugim članovima grupe koji su taj novac prali. Osim što je sadio i sekao cveće u Šarićevom vrtu, Kostić je prenosio pakete sa stotinama hiljada evra.
Šarić ga je za dodatne aktivnosti častio, između ostalog i automobilom koji vredi oko 20.000 evra, kako se to čulo u jednom od Štrpčevih razgovora. Kostić je na sudu odbacio ove optužbe. Sledećeg meseca policija je napala i drugi deo ekipe, koji je optužen da je novcem od droge privatizovao dva hotela u centru Novog Sada i učestvovao u otkupu poljoprivrednog preduzeća "Mitro-srem“.
Tokom 2011. dogodilo se još jedno hapšenje, u Vranju, ljudi povezanih s privatizacijom lokalnog preduzeća „Bratstvo“.
Hapšenje Jestrovića
Uhapšeni su Šarićev prijatelj iz detinjstva ekonomista Nebojša Jestrović, koji je upravljao kupovinom hotela, advokat Andrija Krlović, koji je učestvovao u kupovini „Mitrosrema", zatim Predrag Milosavljević, koji je bio angažovan u osnivanju ofšor kompanija, preko agenta Milana Lazarevića (kao što ste videli u prethodnom poglavlju) i drugi.
Sve njih tužilaštvo će staviti na jednu optužnicu koja opisuje nekoliko kupovina i privatizacija, a u kojima je, navodno, oprano 22 miliona evra. U pojavljivanju pred sudom, Šarić je ironično rekao da mu je to "omiljena optužnica" i negirao krivicu. Ostali uhapšeni su, takođe, negirali da su prali novac, tvrdeći da Šarić nije pokretač njihovih poslovnih poduhvata.
Tužilaštvo tvrdi da je ekipa koja je, navodno, prala novac bila sastavljena uglavnom od visokoobrazovanih ljudi, ekonomista i advokata. Cela grupa je bila odvojena od one koja se bavila drogom. Bila su to dva potpuno različita sveta, koje su povezivali jedino Darko Šarić i nekoliko njegovih najbližih saradnika.
Ova grupa imala je zadatak da osmisli šta će raditi s gotovinom koja stiže od Šarića, gde da se plasira, kao i kako da se to sprovede u delo. Šarić teško da se do kraja razumeo u ove stvari i da je mogao da sagleda komplikovani sistem plasiranja novca.
"Ja da kažem da on (Šarić), konkretno, ekonomske zakonitosti nije poznavao. Da je imao ekonomsku logiku kao što mnogi imaju u ovoj zemlji, pronicljivost - to da“ rekao je Jestrović na suđenju tokom 2011. godine u Beogradu.
"(Šarić) je uvek tražio savet, pitao. Da li ga je on pravilno shvatio? Pa znate, imate uvek... različita gledišta. Nešto što je u nečijim očima veliko, u nečijim je malo...
(priredio D. M.)
(U sjutrašenjm broju čitajte kako je novac sa računa ofšor kompanija stizao u Srbiju i gdje su ga članovi kartela ulagali)
Vijesti u nastavcima objavljuju najinteresantnije djelove bestselera "Šarić" - kako je balkanski kokainski kartel osvojio Evropu", srpskog novinara Stevana Dojčinovića, u izdanju Samizdata. Knjiga se može kupiti u knjižarama Narodne knjige
Bonus video:
