ZAŠTO SVJETSKO PRVENSTVO 2018. U RUSIJI (5.)

Na igralištu, jedina vlast je talenat

Kilijan Mbape (Francuska): Jedna struna doziva drugu. Dribling je prirodan kao zemljotres. Nejmar da Silva Santos Žunior (Brazil): Samo dribler čuje osu Zemlje
118 pregleda 0 komentar(a)
Svijetsko prvenstvo u Rusiji, Foto: World Cup 2018
Svijetsko prvenstvo u Rusiji, Foto: World Cup 2018
Ažurirano: 05.04.2019. 00:13h

(Nastavak iz prošlog broja)

Dribling i volej

Moja dijagnoza je shizofrenija montenegrina, uvek nešto zaboravim. Svetsko prvenstvo u Rusiji jer je u bijelom plaštu s purpurnom podstavom hodom konjanika u rano jutro četrnaestog dana proljetnog mjeseca nisana u natkritu kolonadu između dva krila dvorca Heroda Velikog ušao prokurator Judeje Poncije Pilat. Odmah su s vrata terase pod stupove balkona dvojica legionara dovela k prokuratorovom naslonjaču čovjeka od dvadeset sedam godina. Čovjek je bio odjeven u stari i poderani plavi hiton. Glavu mu je pokrivao bijeli povez s remenom oko čela, a ruke su bile vezane iza leđa. Ispod lijevog oka čovjek je imao veliku masnicu, u kutu usana oderotinu sa zapečaćenom krvi. Dovedeni je čovjek s neizmjernom znatiželjom gledao prokuratora [...]

- Ja sam, hegemone, govorio da će se srušiti hram stare vjere i da će nastati novi hram istine. Rekao sam tako da bude razumljivije.

- Zašto si ti, lutalico, bunio narod na trgu govoreći o istini o kojoj ne znaš ništa? Šta je to istina?

- Govoriti istinu lako je i ugodno - primijetio je uhapšenik.

- Zar ćeš odgovoriti da si zaboravio što si rekao? - ali je već u Pilatovom tonu bila rezignacija.

- Među ostalim govorio sam - pričao je uhapšenik - da je svaka vlast nasilje nad ljudima i da će doći vrijeme kad neće biti vlasti careva, ni nikakve druge vlasti. Čovjek će prijeći u carstvo istine i pravednosti gdje neće biti potrebna nikakva vlast.

Na igralištu, jedina vlast je dar. I zato, fudbaleri, u boj i slavu, a u slavu fudbala, u žurbi žurbe, dobio sam brzojavima odgovore od nekih fudbalera koji će igrati na Svetskom prvenstvu šta je volej i šta je dribling. Evo, dribling...

Heung-min Son (Južna Koreja): Tri leptira na snegu.

Irving Lozano (Meksiko): Po noćnom tragu za leopardom.

Kevin de Brojne (Belgija): Dribler je mladi Bah, u svakom driblingu izgubim po jednu večnost. Jeste, Salah je ove 2017/2018. igrao bolje od mene u Premijer ligi. A na Svetskom prvenstvu - videćemo.

Sardar Azmoun (Iran): Verovati da ćeš mesec uloviti.

Daglas Kosta (Brazil): Hitam kroz sedam puta sedam puta sedam tišina.

Maja Jošida (Japan): Dribling je kao Bašova ljubavna pesma:

A sad hajdemo

da divan gledamo sneg

dok ne padnemo.

Vahbi Hazri (Tunis): Dribler zna da je kapljica mastila velika zaliha linije.

Sadio Mane (Senegal): Srce ispod vedra neba.

Roman Tores (Panama): Dribling... u inat morskoj pučini... Požar do neba.

Džerdan Šaćiri (Švajcarska): Kažu, dribling je prolazan, zato je i besmrtan.

Luka Modrić (Hrvatska): Igram od svoje sedme godine i ne mogu čudu da se načudim. Zidan te vara na treningu i ostaneš u prazno.

Hakim Zijeh (Maroko): Dribling je veliko pozorište. Poklon samoubice.

Tom Rogić (Australija): Jedno stopalo na Suncu, drugo na Mesecu.

Kristijan Eriksen (Danska): Dribling traje koliko detinjstvo vuka. Dribling je elegična računica.

Sergej Milinković Savić (Srbija): Tri guje na srcu.

Mohamed Elneni (Egipat): Dribling je delić vejavice.

Dribling je pesma Branislava Petrovića:

Saobraćajna nesreća

takmičeći se sa vremenom

utrkujući se sa nedeljom

naleteo je crni auto

dečak je vijao goluba

da mu otme tajnu letenja

auto je od straha pobeleo

pretvorio se u zrno ništavnosti

u kljunu bekstva našao je utočište

dečaci su se sjatili na okrvavljeni trg

pali na kolena

nazdravili jedan drugom krv

i šapatom ugovorili

da izmisle kletvu

od koje će automobili

umirati

i golubovi

neko je doneo krpenjaču

da odigraju posmrtnu utakmicu

podelili su se na dva gola

svi su morali pobediti

niko nije smeo izgubiti

svaki je bio golman

i centarfor

i stativa

i desni bek

i morao je da savlada golmana

i zaustavi centarfora

i sruši umor

i faulira bol

i u krpenjaču da se prometne

o zid da tresne

na krovu da se zaustavi

u kamen da se pretvori

sebi glavu da podmetne

a kad su ih pronašli

svi su bili mrtvi

I BILO JE NEREŠENO!

Aleks Ivobi (Nigerija): I nesanica i san.

Hames Rodrigez (Kolumbija): Budi ljubav zaspalu u travi.

Andres Inijesta (Španija): Magnet u stopalu od kojeg busola besni, a lopta se veseli.

Navaf Al Abed (Saudijska Arabija): Dribling ima oči zveri. Živa smrt.

Gilfi Sigurdson (Island): Mladi atentator i sve s njim.

Viktor Lindelef (Švedska): Line kao svetlost, a tišina leti.

Leroj Sane (Nemačka): On je hir i on je pravo.

Kilijan Mbape (Francuska): Jedna struna doziva drugu. Dribling je prirodan kao zemljotres.

Aleksandar Kokorin (Rusija): Prstenuj san.

Nejmar da Silva Santos Žunior (Brazil): Samo dribler čuje osu Zemlje.

Lase Šene (Danska): I zamiriše sred zime na Florencu, jug.

Lionel Mesi (Argentina): San dečaka, moj san, moj večni dom…

Evo, volej…

Mohamed Salah (Egipat): Smelost čednosti.

Luis Suarez (Urugvaj): Volej je kao ledeno svitanje.

Robert Levandovski (Poljska): Večita žeđ.

Kristijano Ronaldo (Portugalija): Volej blesne u oku kao sneg na suncu.

Aleksandar Mitrović (Srbija): Munja iznad Stadiona JNA. Moj stadion, stadion Partizana.

Nebojša Glogovac: Volej je naše mladosti lov, lov i krajolik. Volej je stoti deo večnosti, večnost sama.

Hari Kejn (Engleska): Eros ili volej.

Keisuke Honda (Japan): Tišina iza apostrofa.

Jusef Msakni (Tunis): Ponoć kad se dodirnu subota i nedelja. Volej, čega se usne još sećaju.

Dijego Kosta (Španija): Volej je najsuroviji među bogovima.

Predrag Lucić (Jugoslavija): Dok je voleja, bit će ljepote što obavezuje… Vrijeme voleja je odmah.

Karlos Vela (Meksiko): Volej je delo anđela, đavola i anđela.

Herdur Bjergvin Magnuson (Island): Bože, to je taj dan.

Antoan Grizman (Francuska): Dok lopta leti prema tebi, mirno je kao u šumi pred rođenje sunca.

Ratni volej dečaka Izeta Sarajlića:

Ako pažljivo osmotrite fotografiju koju vam

pokazuje ova balada, na njoj videćete lepo da se

nalazim i ja.

Onaj sasvim mali. Onaj sasvim na kraju.

Kroz godinu dana našeg beka razneće granata,

halfa će odvesti u logor, koji - sam bog zna,

centarfor će ostati bez oca, levom krilu

streljaće brata,

a to levo krilo - to sam bio ja.

Sedeo sam na klupi u Herceg Novom, na Šetalištu pet Danica. Sa te klupe vidi se ostrvo Mamula sa tvrđavom u kojoj je bio zloglasni fašistički zatvor. Na Mamuli su fašisti ubili Izetovog brata, Eša. Posle rata, Izetovi roditelji dolazili su u Herceg Novi, sedeli su na klupi koja gleda na zatvor u kojem je ubijen njihov sin. To je bio njihov godišnji odmor.

Dris Mertens (Belgija): Osmehnuta smrt.

Kristijan Kueva (Peru): Da udariš kamen volejom, prešao bi u kapljicu rose.

Jasmin Džeko (Jugoslavija): Volej ili plamen.

Paulo Dibala (Argentina): Plove bele košulje.

Frančesko Toti: Volej je Apolon linije.

Viktor Mozes (Nigerija): Od mladog do punog meseca.

Alan Dzagojev (Rusija): Volej je sveučilište usamljenosti.

Keita Balde (Senegal): Volej je najpouzdaniji znak da lopta postoji. Da Zemlja postoji.

Mario Mandžukić (Hrvatska): Kad uhvatiš volej, more je ispod tebe.

Bernardo Silva (Portugal): Pirineji drhtnu kad krene volej.

Zlatan Ibrahimović (Jugoslavija): Ja sam volej.

Svetsko prvenstvo u Rusiji 2018. zbog toga što mi, španski borci, nas sedmorica preživelih, slavimo dvesta godina od rođenja Karla Marksa. I moj mrtvi drug Gould Verskojls, prijatelj Vilijama Batlera Jejtsa... Samo u Irskoj još vri keltska krv. Gledaj ovaj irski red: Erigena, u Irskoj rođenog, Berkli, Svift, Goldsmit, Berk, O’Nil, Vajld, Džon Sing, Šo, Džojs, Beket... Džordž Best. Vidim Verskojlsa kako se povlači iz Malage peške, u kožnom kaputu koji je skinuo sa mrtvog falangiste (ispod kaputa bilo je samo golo mršavo telo i srebrni krst na kožnoj vrpci); vidim ga kako juriša na bajonet nošen svojim sopstvenim pokličem kao na krilima anđela istrebljenja; vidim ga kako se nadvikuje sa anarhistima koji su svoju crnu zastavu istakli na golim padinama kraj Gvadalahare, spremni da umru nekom uzvišenom i besmislenom smrću; vidim ga kako sluša, pod usijanim nebom, negde kraj nekog groblja u blizini Bilbaoa, predavanja u kojima se, kao pri stvaranju sveta, razgraničavaju smrt i život, nebo i zemlja, sloboda i tiranija; vidim ga kako ispaljuje čitav šaržer u vazduh na avione, nemoćan, da bi odmah zatim pao, zasut vatrom, zemljom i šrapnelom; vidim ga kako trese mrtvo telo studenta Armana Žofroa, koji je umro na njegovim rukama, negde u blizini Sentandera; vidim ga kako sa prljavim zavojem na glavi leži u improvizovanoj bolnici na domaku Gihona, slušajući buncanja ranjenika, među kojima neko doziva boga na irskom; vidim ga kako govori sa nekom mladom bolničarkom koja ga uspavljuje kao dete, pevajući mu pesmu na nekom njemu nepoznatom jeziku, da bi, u polusnu, opijen morfijumom, video još samo kako se ona penje u krevet nekog Poljaka sa amputiranom nogom i čuo odmah zatim, kao u košmaru, njeno bolno ljubavno roptanje; vidim ga, negde u Kataloniji, kako sedi u improvizovanom štabu bataljona kraj morzea i ponavlja očajničke pozive u pomoć, dok radio iz obližnjeg groblja emituje vedre i samoubilačke pesme anarhista; vidim ga kako pati od konjunktivitisa i od dijareje; i vidim ga kako se, go do pojasa, brije pored bunara čija je voda zatrovana... NKVD je oteo Verskojlsa i brodom Vitebsk-Ordžonikidze dostavio ga u zaliv Lenjingrada. Moj drug Gould Verskojls umoren je novembra 1945. u Karagandi, posle neuspelog pokušaja bekstva. Njegov zaleđeni goli leš, vezan žicom, okrenut naglavce, bio je izložen pred logorskim ulazom kao opomena onima koji su sanjali nemoguće. Verskojls je u Sibiru Borisu Davidoviču pevao Vilijama Batlera Jejtsa:

Al’ za te dok mogu, stavljaću

Ljubavi i snove u stih koji usnih.

Od rođenja je do smrti koliko

Dok namigneš na jedno oko...

Njegoš i Dilan na Svetskom prvenstvu

Prema još neobjavljenim dnevničkim beleškama Antona Pavloviča, Vojnicki je čitao predgovor ruskom izdanju Komunističkog manifesta (Manifest der Kommunistischen Partei) iz 1882:

Komunistički manifest imao je za zadatak da proglasi neizbežno predstojeće rasulo moderne buržoaske svojine. A u Rusiji, naspram brzog cvetanja kapitalističke špekulacije i tek započetog razvitka buržoaske zemljišne svojine, nalazimo više od polovine zemlje u rukama zajedničkog seljačkog poseda. Sada se pita: Može li ruska obščina, taj makar i jako potkopani oblik prastarog zajedničkog zemljišnog poseda, preći neposredno u viši oblik komunističke zajedničke svojine? Ili, mora li ona, naprotiv, pre toga proći isti proces raspadanja koji sačinjava istorijski razvitak Zapada?

Jedini odgovor koji je danas moguće dati na to jeste ovaj: postane li ruska revolucija signal za proletersku revoluciju na Zapadu, tako da jedna drugu dopunjuju, onda može sadašnja ruska zajednička zemljišna svojina poslužiti kao polazna tačka komunističkog razvitka.

Karl Marks, Fridrih Engels,

London, 21. januar 1882.

Svetom vladaju preispoljne kukavice koje žive u štakorskim dvorcima, a patulci tapsaju. Kukavice bokore samo na dan inauguracije, a i na taj dan lelemudaju da li će drugi, treći, četvrti mandat dočekati na prestolu-noši. Smeškaju se samo na TV ekranu - Velikoj zadnjici. I lupežaju na dan, na sat, na minut:

Novac ne govori, već bljuje ćar,

Propaganda te šiba kao far,

Svaka je stvar

I sav je život sramotan.

Bob Dilan čuje govor predsednika kô vapaj klovna zapalog u govna.

Zato, proleteri, partizani, španski borci, prvoborci, i hajduci, moramo u borbu, ništa od simpozijumske hrabrosti jer čisto piše u Komunističkom manifestu:

Komunisti s prezirom odbijaju da prikrivaju svoje poglede i namere. Oni otvoreno izjavljuju da se njihovi ciljevi mogu postići samo nasilnim obaranjem čitavog dosadašnjeg društvenog poretka. Neka vladajuće klase drhte pred komunističkom revolucijom. U njoj proleteri nemaju da izgube ništa osim svojih okova. A imaju da dobiju čitav svet.

PROLETERI SVIH ZEMALJA, UJEDINITE SE!

Marks je čitao neke fragmente Gorskog vijenca u prevodu na nemački Ljube Nenadovića (studenta iz Hajdelberga):

Al’ tirjanstvu stati nogom za vrat,

dovesti ga k poznaniju prava,

to je ljudska dužnost najsvetija!

Pa dalje:

Ako sablju poljubiš krvavu

i zaploviš u noćne valove,

sljeduje ti prahu svetkovanje.

U neobjavljenoj prepisci sa Marksom, Nenadović kaže da su se Marksa posebno dojmili stihovi:

Junaku se češće putah hoće

vedro nebo nasmijat grohotom...

Junaštvo je car zla svakojega,

a i piće najslađe duševno,

kojijem se pjane pokoljenja.

I Bob Dilan u terci:

Dok stojiš tako sasvim sam

Nekakav dalek glas kô pram

U tebi tmuli ražari plam.

Neki će dečak ražariti plam u Rusiji i postati svetski prvak. A ko će to biti...

Post scriptum

Ipak, Svetsko prvenstvo u Rusiji zbog pesme Nad kartom Zemlje Olžasa Sulejmenova, Kazaka rođenog u Alma Ati, i živi u Alma Ati, i piše na ruskom jeziku:

U Kini uzimа pоčеtаk mutnа rеkа Ili

kоја prоtičе krоz Тјаn-Šаn i ulivа sе u Bаlhаš.

Ilim је pritоkа Аngаrе.

U žuti Dunаv nоsi vоdu Ilеr.

Теšku Мisisipi pоdupirе Ilinоis.

U Аustriјi је rеkа Ilе.

U dоnjеckim stеpаmа је Ilоvlја.

Krај Pеčоrе su Ilјmеn i Ilјič.

Nа Аlјаsci је Il.

U Frаncuskој su dvе rеkе Il.

Теku rеkе pо rаznim zеmlјаmа, јеdnе nаpајајu pеsаk, drugе vinоgrаdе, јеdnе su оbrаslе trščаkоm, drugе vuku pаrоbrоdе. Rаznе su pеsmе splаvаrâ, аli је svimа tim rеkаmа dаtо јеdnо imе - Il.

Drеvnо zаbоrаvlјеnо imе Zеmlје.

Iliјаdа - nе pоtičе li оd tоgа kоrеnа?

Il-hаn је bilа titulа mоngоlskih vlаdајućih knеzоvа kојi su vlаdаli Zаkаvkаzјеm, Pеrsiјоm i Меsоpоtаmiјоm. Il-hаn znаči zеmаlјski hаn.

Il - znаči tаlоg nа dnu rеkа i mоrâ.

Lеs је žuti prоizvоd pоplаvа.

Li - kinеskа mеrа zа dužinu.

Lje - francuska mera za dužinu.

Мilја - zаr niје sličnо?

Pоstојi bаškirskо imе - Ilј.

Vоlgа sе nеkаdа zvаlа - Itilј.

Zаštitniku ruskе zеmlје nаrоd је dао imе Ilја. Ilin-dаn - dаn prvоg snоpа i prvе uzоrаnе dеsеtinе је u mеsеcu јulu.

А rеč - pоlје (pо-Ilјi)? А rеč - glinа?

А rеč оstrvо - insulа, ајlеnd, il?

Nа kаzаhskоm јеl znаči zеmlја.

А u sаmој rеči zеmlја zаr sе nе čuје kоrеn - Il?

Rеkе mutnе оd glinе iz dubinе vеkоvа nоsе nа pоlја zаgоnеtni kоrеn - Il, mulј.

Rеkе su drеvniје оd nаs, аli mi smо im dаli imе.

Nе pаmtim dа nеkа rеkа nоsi imе vеlikоg čоvеkа.

Rеkе znајu dа svе prоtičе: dаnаs је vеlikаn, sutrа niје.

Rеkе su nаzivаnе dаlеkо pоdеsniје. Nаd kоntinеntimа sе rаzlеžе оkrеnutа fоrmulа „ili-ili”. Drеvnа rеč „Zеmlја” dоbilа је dvа znаčеnjа. Аli јеdnо оd njih niје mi pоznаtо. Ubеđеn sаm: аkо su rеkе uspеlе dа krоz tisućlеćа prеnеsu dо nаs istinski smisао rеči dа tаkо mоrа оstаti.

(Cetinje-Beograd, 15. januar - 9. maj 2018.)