Nikada nije kasno osvrnuti se i reći koju kritičku reč o bilo kojoj knjizi, naročito ako bi ona trebalo da bude od većeg društvenog značaja. Stoga neka ne čudi ovaj tekst koji se pojavljuje godinu dana nakon objavljivanja knjige sa ovim naslovom, a koja je “novi” izbor priča hrvatskih i crnogorskih pisaca.
Drugačije mišljenje uvek treba biti dragoceno i za njega nikada ne sme biti kasno.
Izbori priča i poezije (antologije) koji su sačinjeni da bi u njih priređivač uvrstio sebe, uvek pobuđuju sumnju u svoj kvalitet, bez obzira na to kolikog je formata priređivačevo spisateljsko delo, zato što to zvuči samoreklamerski, da ne kažem i narcisoidno.
Jer ovom knjigom su zaobiđeni pisci, koji nisu samo ljudi koji su podizali glas protiv bezumlja, nego su u pitanju pisci od integriteta i ugleda
Ovde je reč o zajedničkom poduhvatu, zapravo knjizi između čijih korica se nalaze rame uz rame hrvatski i crnogorski pisci, a čiji su priređivači Luka Plajetak i Andrej Nikolaidis.
Zaista je to bila plemenita i humana ideja. Ko bi drugi pravio pontonske mostove preko još živih minskih polja ako ne poslenici kulture?!! I baš zbog toga je u takav projekat trebalo ući ozbiljno, a ne zbrdadolisano, jer je još uvek živo sećanje, i sa jedne i sa druge strane, da su se one do juče gledale preko nišana.
Iz ovog razloga odmah se nameće pitanje zašto su zaobiđeni oni autori koji su beskompromisno bili protiv besmislenog rata između dva nekada bliska naroda, i to još u vreme dok su sa obe strane padale glave i sahranjivane na stratištima u plitkim grobovima, kako se to već čini u ratnim uslovima?
I još o naslovu knjige: reč DOSTA i van konteksta izaziva nelagodu, da ne kažem i animozitet
Jer ovom knjigom su zaobiđeni pisci, koji nisu samo ljudi koji su podizali glas protiv bezumlja, nego su u pitanju pisci od integriteta i ugleda, pisci čija dela premašuju okvire duhovne i fizičke provincijalnosti. Zbog ovoga se nameće pitanje: da li bi se ovakav poduhvat, “igrarija”, mogao progutati saznanjem da žaba ne može sagledati vrh Ajfelovog tornja?
A da je ova knjiga “igrarija” a ne ozbiljan poduhvat ukazuje i sam naslov knjige. Šta se htelo reći iskazom: “Dosta je bilo priče”? Da li to znači da je dosta trućanja, ogovaranja, praznoslovlja oko realizacije ovog projekta, jer, kao, eto, dok ste vi tamo neki odlučivali da li ćete ovo finansirati ili ne, mi se umorismo oko ovog posla, pa pošto smo ga USPEŠNO okončali da više niste pisnuli! Ili: da li to znači da je bilo do sada dosta pripovedaka OBIČNIH pisaca a mi vam evo, kao, donosimo nešto novo, avangardno i genijalno i sa nama počinje nov pripovedački duh kojim ćete tek spoznati šta je umetnost, a ne tamo ono što je bilo do sada, svedeno na pričam ti priču.
Reč “dosta” može biti i razlog da se zauvek prekine komunikacija između dve osobe, ma koliko one bile bliske ili ne
I još o naslovu knjige: reč DOSTA i van konteksta izaziva nelagodu, da ne kažem i animozitet. Ona nas podseća na stroge učitelje koji su nas umirivali vičući koliko ih grlo nosi: Dosta!
Podseća nas i na nelagodne situacije kada su nam namrgođeni roditelji odsecali kratko i energično tom reči naše moljakanje da nam kupe novu obuću ili uplate ekskurziju ili nam dozvole ovo ili ono.
Reč “dosta” može biti i razlog da se zauvek prekine komunikacija između dve osobe, ma koliko one bile bliske ili ne, ako je jedna od njih izrekla (ili napisala) tu reč (i to sa uzvikom), a koju naši prvi susedi, Italijani, prevode sa “basta”, pošto bi strana kojoj je ta reč upućena morala da shvati da ta reč zamenjuje psovku, kojom se onaj kome je rečena šalje u nedolično mesto.
A pošto bi naslov knjige trebalo da bude NZS (najmanji zajednički sadržaj) knjige, koji svojom provokativnom zvučnošću treba da izazove pažnju mogućeg kupca i čitaoca, onda bi za ovu knjigu, ovakvu kakva jeste. bilo primerenije da se zove: »PRIČE KOJE LIČNO VOLIM« ili »JA TEBI - TI MENI« ili :«JA TEBI VOJVODO - TI MENI SERDARE« ili već nekako slično.
Bonus video:
