“Ja sam spreman”, kratko je odgovorio Nebojša Grdinić, jedan od takmičara prvog triatlon turnira u Crnoj Gori, koji se danas održava u Tivtu.
Vožnja bicikla, trčanje i plivanje – tri su discipline koje čine triatlon, najmlađi olimpijski sport čije je prvo takmičenje održano na Havajima, 1977. godine. Organizovali su ga američki marinci.
Iza Nebojše Grdinića iz Podgorice ne stoje sportski rezultati. On nije marinac, nije ni profesionalni sportista. Grdinić je inženjer u pomorskom saobraćaju, zaposlen u Željeznici Crne Gore. Čak nije od onih koji posjećuju teretane ili se uopšte posvećuju sportskim aktivnostima. Pa odakle onda u ovoj priči?
„Hmmm... teško pitanje s obzirom na moju fizičku građu”, kaže uz osmijeh, ističući kako je tokom priprema izgubio 10 kilograma.
“Često sam na TV-u gledao kako učesnici triatlon turnira, profesionalci i amateri, izazivaju sami sebe i pomjeraju granice nemogućeg”, kaže. Osim toga, prije tri godine je slučajno na društvenoj mreži Facebook naletio na stranicu o triatlon takmičenjima.
“Još tada sam bio zainteresovan za učešće na takmičenju. Ipak, kako je organizacija turnira kod nas bila još daleko, a da se ode negdje drugo – zahtijevalo je dosta ulaganja, jer je u pitanju skup sport, brzo sam odustao”, priča Grdinić.
Ponosan na 10 kg manje
Vijest da će triatlon turnir biti održan u Tivtu ponovo je probudila ideju da se prijavi na takmičenje.
“Kako sam bio srećan”, kaže on.
Njegovu želju da ide do kraja i danas u Tivtu odmjeri snage sa profesionalcima, nije pokvarilo ni to što je tokom priprema nailazio na prepreke.
“Moje pripreme su tekle dosta teško. Prvo, u momentu kad sam se prijavio za takmičenje, imao sam 120 kilograma (poslije tri mjeseca aktivnog treniranja, ponosan sam na samog sebe jer imam 110 kilograma), drugo - prolazilo mi je kroz glavu - kako da krenem, od čega prvo da počnem, đe da plivam, kuda da vozim, šta da nosim od opreme…”
“Plivanje mi je predstavljalo najveći problem jer sam mislio da se podgorički bazeni neće otvarati prije jula. Išao sam i do mora nekoliko puta da bih trenirao”
Trčati se imalo kuda, za vožnju bicikla se moralo dobro čuvati drugih učesnika u saobraćaju, ali plivanje je tek počeo da trenira otvaranjem bazena prije sedam dana.
“Plivanje mi je predstavljalo najveći problem jer sam mislio da se podgorički bazeni neće otvarati prije jula. Išao sam i do mora nekoliko puta da bih trenirao”, kaže on.
Osim bazena, fale i biciklističke staze, sportske hale
“Podgorici koja u neku ruku 'gura' ka Evropi hitno su potrebna, ne jedan ili dva, već najmanje četiri bazena - dva zatvorena i dva otvorena”.
Otvorilo je to ponovo priču staru četiri godine, kada je gradonačelnik Podgorice, Miomir Mugoša, nakon što su vaterpolisti osvojili zlato u Malagi, obećao izgradnju nekoliko bazena. Ali sve je ostalo samo na obećanjima…
“Izgleda se Mugoša malo zanio, jer mi još čekamo da počne ta čuvena izgadnja bazena”, kaže Grdinić.
Pripremajući se za svoje prvo veliko takmičenje, ovaj amater sportista kaže da glavnom gradu, osim bazena, fale i biciklističke staze, sportske hale…
“Podgorica jeste mali grad, ali to ne znači da ne može da se mjeri sa velikim centrima i ponudi građanima sve to”.
Fizički možda spreman, Grdinić navodi da ipak nije uspio da obezbijedi svu opremu za takmičenje.
“Biciklo imam i samo sam odradio servisiranje i kupio kacigu, koja je obavezna na triatlonu. Za trčanje sam kupio sprinterice koje su lagane i udobne za stopalo. Uspio sam da nabavim naočare i kapicu za plivanje. Postoji i odijelo, ali cijena dobrog, koliko sam uspio da saznam putem interneta, je između 200 i 900 eura. Kako kod nas nisam našao prodavnice koje prodaju odijela za plivanje, odlučio sam da ove godine odustanem od kupovine, pa ću kupiti sljedeće”, kaže Grdinić, diskretno najavljujući učešće na još nekom triatlon turniru.
“Poslije Tivta nastavljam da treniram aktivno, trudiću se da učestvujem na nekom takmičenju koje budu organizovale zemlje iz okruženja"
“Poslije Tivta nastavljam da treniram aktivno, trudiću se da učestvujem na nekom takmičenju koje budu organizovale zemlje iz okruženja - Hrvatska, Srbija, Slovenija, Bosna...
Od profesionalaca do sportskih entuzijasta
Međunarodno prvenstvo Crne Gore u sprint triatlonu "1. Bokeški triatlon”, počinje u 10.30 sati, na gradskoj rivi Pine.
Discipline koje će biti na programu su sprint triatlon pojedinačno (plivanje 750 m, biciklo 20 km, trčanje 5 km), sprint triatlon štafete (2 ili 3 člana za svaku dionicu) i aquatlon (200 metara plivanje, 800 metara trčanje), za najmlađe učesnike od 8 do 16 godina, kao i za sve zainteresovane građane.
Prijavljeno je više od 90 takmičara iz sedam zemalja, od vrhunskih profesionalaca do sportskih entuzijasta. Na takmičenje su se prijavili državni prvaci Hrvatske i Srbije u triatlonu, Matija Lukina i Ognjen Stojanović.
Među favorite se ubrajaju i Dejan Patrčević, triatlonac svjetske klase iz Ironman serije, te predstavnici Slovenije Matija Meden, Jaroslav Kovačič i Damjan Kromar.
Organizator ovog takmičenja je triatlon klub “Tivat”, a prijatelji su Opština Tivat, Turistička organizacija Tivat i Crnogorski olimpijskoi komitet. Zlatni spozor takmičenja je Porto Montenegro.
Disciplina koja stvara ljude od čelika
Triatlonska takmičenja se održavaju na različitim distancama. Takozvana “short” distanca je 1500 metara plivanja, 40 km vožnje bicikla i 10 km trčanja. Ova distanca se još zove i olimpijska, jer je to standardna kvalifikaciona distanca za Olimpijske igre, te distanca na kojoj se triatlonci takmiče na Olimpijskim igrama.
Pored olimpijskog, popularan je tzv. “sprint triatlon” koji se održava na duplo kraćoj distanci koja iznosi 750 metara plivanja, 20 km vožnje bicikla i 5 km trčanja. U sprintu se obično takmiče mlađe kategorije, odnosno juniori i pioniri.
Vrhunac i želja svakog triatlonca je da nastupi na najtežoj distance, možda i najtežem sportu na svijetu, a to je Ironman (čovjek od čelika). Ironman se održava na distancama od 3.800 metara plivanja, 180 km vožnje bicikla i 42 km trčanja (maraton).
Galerija
Bonus video:
