Film počinje slikama Berlina i mislima jednog advokata o sreći – neuhvatljivoj, nevidljivoj i krhkoj, sreći primijećenoj tek kada nestane. Glavni junaci filma na prvi pogled znaju da je njihov susret čudo, ali ih do sreće čeka još dugačak put.
Kale (Vincenc Kifer) je panker, bez posla i kuće. Irina (Alba Rorvaher) je u Berlinu pronašla utočište bježeći od rata u Istočnoj Evropi.
„U filmu ‘Sreća’ radi se o dvoje vrlo nesrećnih ljudi. O mladoj ženi sa užasnom sudbinom i berlinskom pankeru, beskućniku. Njih dvoje se zaljubljuju, pronalaze sreću koja će jednog dana biti na velikom i tragičnom iskušenju“, priča rediteljka Doris Dori.
Dirljiva priča – daleko od kiča
Film je rađen po motivima priče Ferdinanda fon Širaha, pisca i advokata. Upravo će jedan advokat odigrati ključnu ulogu u životnom obrtu ovog para. „Zaplet je zaista spektakularan, ali meni je bilo zanimljivije da ispričam ono što se ne nalazi u samoj knjizi, već ono što je dovelo do toga da Kale učini ono što je učinio. Razlog tome je sreća“, kaže Dori.
Bajkovite slike Irininog detinjstva, užasi rata i silovanja, a potom romantične slike Berlina, kao sa razglednica, samo zahvaljujući veličanstvenoj glavnoj glumici Albi Rorvaher nisu prešle granicu kiča. Ona daje ovom filmu potreban senzibilitet i jednu ljubavnu priču izvan svih klišea čini dirljivom.
„Probala sam da postignem kompletan antagonizam, da u slikama uhvatim osjećanje sreće koje se nikako ne da uhvatiti, da opišem nešto što je kao osjećanje tako promjenljivo i krhko i to tako da kada čovek pogleda film da se na kraju i osjeća srećno“, kaže rediteljka.
Film je imao premijeru na Berlinalu, van zvanične konkurencije i već je započeo svoj bioskopski život.
Bonus video:
