Kada je nivo serotonina nizak, mozgu je teže da kontroliše emocionalno reagovanje na gnijev, preneo je Rojters rezultate istraživanja naučnika sa Kembridža.
Promjenljiv nivo serotonina na koji mogu da utiču i faktori kao što su glad ili stres, djeluje na regione mozga koji omogućavaju ljudima da kontrolišu gnijev.
Kada je nivo serotonina nizak, mozgu je teže da kontroliše emocionalno reagovanje na gnijev, prenio je Rojters rezultate istraživanja naučnika sa Kembridža.
Mada su ovi rezultati dobijeni na zdravim ispitanicima, oni su od značaja za širok spektar psihijatrijskih poremećaja
Primjenom funkcionalne magnetne rezonance naučnici su pratili rad mozga ispitanika dok bi im bile pokazivane slike lica ljutitog, tužnog ili neutralnog izraza, a uočeno je da različiti regioni mozga reaguju na date slike i komuniciraju jedni s drugima u zavisnosti od nivoa serotonina.
Kad je nivo serotonina nizak, utvrđena je slabija komunikacija između amigdale, regiona zaduženog za emocije i frontalnog režnja mozga (korteksa), nego kad je nivo tog jedinjenja visok. Korišćenjem upitinika, britanski tim je takođe analizirao kolika je prirodna tendencija ispitanika ka agresivnosti.
Utvrđeno je da je kod onih sklonijih agresiji, veza između amigdale i koretksa kod manjka serotonina još slabija nego kod onih ispitanika koji manje inkliniraju agresivnosti.
Mada su ovi rezultati dobijeni na zdravim ispitanicima, oni su od značaja za širok spektar psihijatrijskih poremećaja, istakao je dr Luka Pasamonti, jedan od učesnika u istraživanju.
Dr Pasamonti je podsjetio da pacijenti koji imaju problema sa kontrolom bijesa tipično imaju intenzivne, nekontrolisane napade nasilnosti, koje može da izazove čak i pogled na ljutito lice.
Tim iz Kembridža se nada da će njihovi zaključci pomoći u traganju za novim terapijama za psihijatrijske poremećaje kod kojih su nasilje i agresivnost uobičajeni simptomi.
Bonus video:
