Deror Leon je jedan od organizatora viki-konferencije, sam je napisao nekoliko hiljada priloga na hebrejskom: „Pisanje pričinjava zadovoljstvo, jer pišeš o onome što te interesuje. Pisao sam o tome kako kuvaju Eskimi, šta se rado jede u Francuskoj. Pisao sam i o papama i glumcima – danas na hebrejskom ima 120 hiljada članaka, mnoge sam pisao i ja.“
Na konferenciji u Haifi je 600 učesnika i oni će do 7. avgusta razgovarati o budućnosti enciklopedije. Jedan od ljudi u centru pažnje je Džimi Vels, jedan od pokretača Vikipedije. On kaže da će i poslije deset godina Vikipedija i dalje rasti, mada se mora voditi računa i o starim odrednicama – zastarjeli leksikon nikome nije od koristi.
A dolaze i novi jezici, na primjer, svahili, kaže Vels: „To će biti prva enciklopedija na svahiliju. To će imati ogroman uticaj na život ljudi koji govore tim jezikom, jer prvi put dobijaju pristup znanju drugih ljudi, to im otvara nove mogućnosti“.
Tekstovi se provjeravaju
Međutim, ima kritičara koji smatraju da je besmisleno što se slijepo vjeruje u ono što piše u Vikipediji. Pavel Rihter, koji je na čelu njemačke Vikipedije, kaže da svaki prilog čitaju i provjeravaju drugi dobrovoljci: „Vikipedija je odskočna daska ka znanju. Ona bi trebalo da se koristi kao polazna točka kada nešto želimo da saznamo. Važno je da ne bude posljednja. Na to pokušavamo i da ukažemo time što navodimo izvore informacije i odgovarajuću literaturu.“
Vikipedija neće biti samo veća, nego i kvalitetnija. I sve ostaje u okvirima projekta na kojem rade dobrovoljci iz cijelog svijeta. A nije loše podsjetiti ni zašto „viki“. Na havajskom, viki znači brzo. Uostalom, od leksikona se i očekuje da brzo pruži potrebnu informaciju.
Bonus video:
