Nova studija sugeriše, kako navodi Los Angeles Times, da medicinske greške, sagorijevanje na poslu i depresija dovode hirurge do razmišljaju o samoubistvu u većem stepenu nego drugi. Oni će mnogo redje odlučiti da potraže pomoć.
U studiji je učestvovalo skoro 8.000 hirurga.Oko 6 procenata saopštilo je da su nedavno imali samoubilačke misli, 16 odsto među njima su oni koji su nedavno napravili velike medicinske grešku.
Samo oko jedne četvrtine hirurga sa suicidalnim mislima su rekli da bi tražili pomoć profesionalaca iz oblasti mentalnog zdravlja. Nasuprot tome, kod opšte populacije, oko 3 procenta imaju samoubilačke misli i 44 odsto njih traže liječenje stručnja iz mentalnog zdravlja, pokazuju druge studije.
"Hirurzi izvještavaju o velikoj zabrinutosti zbog potencijalnih posledica po njihovu licencu da se bave medicinom", i mnogi priznaju samo-liječenje sa antidepresivnim ljekovima, izjavio je autor studije Tait Shanafelt na klinici Mejo.
Autori studije kažu da čak 50 odsto ljudi koji razmišljaju o samoubistvu to i pokušaju.
Hirurg Robert Lehmberg, 63, izjavio je da je pod pritiskom bliskih prijatelja najzad zatražio tretman zbog depresije i samoubilačkih misli prije nekoliko godina. Iako se bojao da će izgubiti licencu i biti žigosan, ništa se nije od toga desilo. On je rekao da su mu ljekovi i psihoterapija veoma mnogo pomogli.
”Hirurzi uče da su pacijenti njihova odgovornost. Dakle, ako nešto krene naopako, hirurzi, znam to, uzimaju to vrlo lično" rekao je Lehmberg . On nije učestvovao u istraživanju. Lehmberg sada radi u palijativnom zbrinjavanju, olakšavajući patnju umirućim pacijenatim.
Studija će se pojaviti u januarskom izdanju ,,Arhiva hirurgije". Hirurzi su ispitivani o tome da li su imali suicidalne misli u proteklih godinu dana. Nijesu ih pitali o pokušaju samoubistva, ali autori kažu da čak 50 odsto ljudi koji razmišljaju o samoubistvu to i pokušaju.
Istraživanje nije tražilo konkretne razloge zašto su razmišljali o samoubistvu, ali snažno se sugerisala depresija, izgaranje na poslu(burnout) i medicinske greške kao uzroci. Neoženjeni, razvedeni i bez djece takođe češće razmišljaju o samoubistvu.
Rad im ostavlja malo vremena za lični i porodični život
Rezultati objavljeni ranije iz istog istraživanja pokazuju da skoro 9 odsto hirurga koji su učestvovali kaže da su nedavno napravili veliku medicinsku grešku.
Sve u svemu, hirurzi rade 60 sati nedjeljno u prosjeku, 40 odsto osjeća burn-out sindrom, a 30 procenata ima simptome depresije. Većina je ocijenila da im njihov rad ostavilja malo vremena za lični i porodični život. Malo je ko od onih koji su radili manje od 40 sati nedjeljno imao suicidne misli.
Hirurzi rade dugo u sredini koja poštuje samoodricanje, a nagradjuje otpornost i ima tendenciju da interpretira nesavršenosti kao neuspjeh", rekli su autori istraživanja. Istraživanje je sprovedeno samo kod hirurga, tako da nije poznato da li imaju višu stopu samoubilačkih tendencija od drugih ljekara.
Bonus video:
