U IZDANJU CANU

Kapitalno trotomno djelo: Istorija matematike prof. Miodraga Perovića

Rukopis je organizovan u tri toma, koji, po mišljenju autora pokrivaju tri istorijske epohe u razvoju matematike
489 pregleda 1 komentar(a)
istorija matematike, Foto: Canu.ac.me
istorija matematike, Foto: Canu.ac.me
Ažurirano: 04.04.2019. 23:48h

Kapitalno trotomno djelo Istorija matematike profesora Miodraga Perovića upravo je objavljeno u izdanju Crnogorske akademije nauka i umjetnosti (CANU). 

Miodrag Perović, jedan od osnivača PMF, dugogodišnji profesor na Univerzitetu Crne Gore, takođe i građanski aktivista, osnivač "Monitora", jedan od utemeljitelja "Vijesti", intelektualac koji je presudno oblikovao crnogorski antiratni i emancipatorski pokret iz devedesetih godina, na ubjedljiv način se ovom knjigom vraća svojoj osnovnoj vokaciji - nauci.

Jedinstven kompliment Perovićevo monumentalno djelo dobija od beogradskog profesora Milana Božića sa Matematičkog fakulteta, jednog od recenzenata: 

"I ovaj recenzent je autor slične - ali po obimu znatno manje knjige - iste namene. Sama okolnost da ju je - u letnjim mesecima - recenzent pročitao 'od početka do kraja' je više nego dovoljna preporuka. Lično mislim da se od linije Skagerat, Kategat - Trst na Istok teško može naći bolje napisana knjiga na ovu temu. U tom kontekstu ne samo Crna Gora, nego i čitav kulturni jezički prostor koji ona deli, valja da bude zadovoljan što neko nije bio u nuždi a ovako dobro delo napisao”.

Akademik CANU Milojica Jaćimović u svojoj recenziji piše:

"Ovaj vrlo opširan rukopis zapravo predstavlja odgovor autora na pitanje kako treba predstaviti istoriju matematike, kako je predavati studentima, kako je i sa kakvim ciljem izučavati. Rukopis je organizovan u tri toma, koji, po mišljenju autora pokrivaju tri istorijske epohe u razvoju matematike. Prvi tom se sastoji od tri glave, i on pokriva period do kraja aleksandrijske ere. U prvoj glavi je izvršena analiza samih početaka matematike, zatim perioda kada su filozofija, prirodne nauke i matematika bile jedno. Odgovarajuće poglavlje autor je naslovio “Protomatematika" i u njoj su opisane protomatematike u Egiptu i Mesopotamiji, zatim u drugoj glavi naslovljenom sa “Rađanje matematike u antičkoj Grčkoj”, opisan je fantastični uzlet matematike u antičkoj Grčkoj, počev od rađanja nauke, filozofije i matematike, formiranja filozofskih i matematičkih škola, (Tales, Pitagora, Platon, Eudoks, Aristotel), zatim razdvajanje matematike i filozofije. Autor pri tome analizira doprinose ovih škola. U trećoj glavi opisana je aleksandrijska era u razvoju matematike, u kojem imamo nevjerovatni uzlet matematike. To je period i kojem su nastali Euklidovi "Elementi”, zatim Arhimedovi začeci infinitezimalnog računa, njegove rezultate o sferi i cilindru, njegovo aksiomatsko zasnivanje mehanike, i Apolonijevi radovi o konikama. Autor ne samo da ukazuje na matematičke rezultate antičke grčke i aleksandrijske ere, već pažljivo analizira definicije, formule, dokaze odgovarajućih teorema, objašnjava kako se ideje nastale u tom periodu kasnije nastavljaju, i kako ih prepoznajemo čak i u rezultatima savremene matematike. (…) Na kraju ovog toma, autor opisuje i kraj i gašenje matematike grčke epohe, do kojeg je došlo u Zapadnom rimskom carstvu, i kao graničnu godinu, ističe 529, kada su zatvoreni Atinska akademija i Aleksandrijski muzej, koji su dugo vremena bili simboli nauke antičke Grčke. Drugi tom se sastoji od 6 glava i obuhvata srednji vijek u Kini, Indiji, Kalifatu i Evropi i koji se karakteriše prvo skoro potpunim zamiranjem a zatim postepenim obnavljanjem interesovanja za znanja iz antičke Grčke, što je proizvelo revoluciju u nauci u cjelini, i posebno infinitezimalni račun. U III tomu rukopisa knjige prikazana je evolucija matematičkih ideja od 17. vijeka do savremenih rezultata i formi. Ovaj tom se sastoji od četiri glave: u X glavi knjige prikazana je evolucija Matematičke analize, u glavi XI opisana je evolucija ideja u geometriji, u glavi XII prikazan je razvoj algebre, dok je posljednja XIII glava posvećena pitanjima zasnivanju matematike. U početku X glave, predstavljeno je djelo Leonarda Ojlera, koje pripada matematičkoj analizi. Autor citira i komentariše Ojlerove radove, ukazuje na zanimljive detalje”, naglašava akademik Jaćimović.

U predgovoru svoje “Istorije matematike” profesor Perović citira Lajbnica: 

"Korist od nje nije u tome da Istorija svakome da njegove zasluge..., već takođe da unaprijedi umjetnost otkrića". U Perovićevoj knjizi prikazano je 4000 godina upravo te umjetnosti otkrića, ali i njenog učinka na rast civilizacije.

Preporučujemo za Vas