TRIBINA POSVEĆENA NASLJEĐU BITEFA ODRŽANA U PARIZU

Festival kao rupa u bodljikavoj žici

"Dokaz da je Bitef uvek bio i ostaće politički osviješćen, jeste i to što smo nedavno dali podršku ruskom reditelju Kirilu Serebrenikovu, koji je trebao da bude član žirija, ali koji je u kućnom pritvoru", kazao je Ivan Medenica
0 komentar(a)
Bitef (Novine)
Bitef (Novine)
Ažurirano: 30.09.2017. 10:12h

Bitef, 51. po redu, održan je pod sloganom "Epik trip", a ulazak u 6. deceniju postojanja obeležio je promocijama u zemlji i u Evropi - tako je u u Kulturnom centru Srbije u Parizu održan program Nebo nad Bitefom koji je sadržao retrospektivnu izložbu svih plakata ovog festivala, video prezentaciju "Događaj - Bitef". U okviru programa održana je i panel diskusija "Bitef i francusko pozorište - pola veka povezivanja kultura" na njoj su govorili francuski teatrolog i kritičar, počasni predsednik Međunarodnog udruženja pozorišnih kritičara Žorž Bani, Karolin Karlson jedna od najznačajnijih umetnica u polju savremene igre, reditelj Žoris Lakost, a moderator je bio umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica.

Bani je veoma nadahnuto govorio o svojim sećanjima na saradnju sa Jovanom Ćirilovim i značaj koji je, kao polje slobode i mesto susreta i razmene, Bitef imao za pozorišne umetnike i stvaraoce iz istočne Evrope, tako i za njega, koji je poreklom iz Bukurešta. On je izdvojio dva svojstva Ćirilova kao selektora: to što je stoički podnosio kada predstava doživi neuspeh na Bitefu i što nije insistirao na ekskluzivnosti svog izbora, nego rado primao savete i uticaje. Žorisu Lakostu je Ivan Medenica uručio specijalnu nagradu Bitefa “Jovan Ćirilov” koju je prošle godine dobila njegova predstava "Svita broj 2" ("Svita" je dobila i nagradu publike). Lakost se srdačno zahvalio ističući da mu je ovo prva nagrada i da mu zato mnogo znači i da će za njega uvek biti posebna: “Konkretno”,naglasio je reditelj, “ova nagrada nam je dragocena iz više razloga: za početak jer je reč o BITEF-u, koji za brojne francuske umetnike moje generacije predstavlja mitski festival; potom stoga što smo dobili specijalnu nagradu žirija kao i nagradu publike, a uvek je dobro kad uspete da doprete i do stručnjaka i do laika; konačno, stoga što nagrada nosi ime Jovana Ćirilova, kojeg sam izuzetno poštovao zbog njegove strasti za pozorište, njegove upornosti i radoznalosti.

U prepunoj sali Kulturnog centra u Parizu među gostima su bili i Filip le Moan koji je bio direktor Fancuskog kulturnog centra u Srbiji, kao i Bernar Fevr d’Arsije, nekadašnji direktor festivala u Avinjonu i jedan od ključnih ljudi evropskog pozorišta. Panel je otvorio direktor Kulturnog centra Radoslav Pavlović. Svedočili smo vrlo dinamičnoj diskusiji, koju je Darko Tanasković, ambasador Srbije u Francuskoj pri Unesku, ocenio kao jednu od najuzbudljivijih kojoj je prisustvovao za dugo vremena.

"Za mene je bilo veoma važno ono što je na panelu rekla Karolin Karlson", ističe umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica, "da je danas kada imamo obilje različitih umetničkih formi mnogo teže prepoznati i izdvojiti nove tendencije nego 60-tih i 70-tih i da je baš zato ona oduševljena izborom predstave "Olimp" Jana Fabra, jer se za nju zaista može reći da je nešto radikalno drugačije i novo".

Čitav program "Nebo na Bitefom" promišlja baštinu Bitefa. Ukoliko se vratimo na početke ovog festivala koji obeležava pola veka trajanja, Bitef jeste svedočanstvo vremena kada je radnik u kulturi mogao da stvori manifestaciju od svetskog značaja koja je tada bila spona između strogo razdvojenog istoka i zapada. Govori o tome da su vladajuće strukture u doba socijalizma prepoznale značaj te ideje i uložile svoju logističku i finansijsku podršku u Bitef. Danas imamo pola veka Bitefove kulturne diplomatije prvog stepena, program u Kulturnom centru Srbije u Parizu sa svojim učesnicima i gostima svedoči upravo o tome.

"Naravno", konstatuje Medenica, "da nakon pada Berlinskog zida i završetka Hladnog rata živimo u drugoj paradigmi, Bitef nije više most između istoka i zapada, ali je sada u poziciji da stoji između nadobudnog severa i siromašnog juga - kada kažem jug mislim pre svega na Afriku i Bliski istok. Mi na severu zemlje imamo zid od bodljikave žice koji je podigla Mađarska, imamo migrante koji dolaze u velikom broju i kako je neko rekao, Bitef više nije most, ali je rupa u toj bodljikavoj žici koja omogućava susrete i razmenu u jednom, na složeniji i manje očigledan način nego tokom Hladnog rata, ali ipak i dalje politički podeljenom i konfliktnom svetu. Takođe, nameravamo da širimo saradnju sa afričkim zemljama, a koja je prošle godine uspostavljena dodelom nagrade Talija Međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara Femiju Osofisanu iz Nigerije i tako baštinimo tradiciju pokreta Nesvrstanih. Dokaz da je Bitef uvek bio i ostaće politički osvešćen i društveno odgovoran, jeste, između ostalog i to što smo nedavno dali podršku ruskom reditelju Kirilu Serebrenikovu, koji je trebao da bude član žirija ovogodišnjeg Bitefa, ali je to sada, naravno, nemoguće pošto je u kućnom pritvoru."

Kontekst u kojem se panel diskusija održala jeste retrospektivna izložba plakata Bitefa autorke Vesne Bogunović koji je posebno važno svedočanstvo istorije festivala i istovremeno samosvojnog razvoja umetnosti grafičkog dizajna. U tekstu o izložbi Vesna Bogunović skreće pažnju na sledeće : “Važno je da se postigne afirmacija autorstva u dizajnu i jedinstveni sistem navođenja imena autora, suprotno od proklamovanog principa samo imenom i prezimenom, to mogu biti i agencije, studiji, formalne i neformalne grupe, kao što se može videti na izložbi.” Pitanje autorstva jeste i pitanje mesta umetnika i, šire, čoveka u svetu.

Kroz punu salu, goste i učesnike panela, ritam i energiju u kojoj se odvijala tribina - Bitef po ko zna koji put pokazuje šta znači na pravi način baštiniti sopstvenu istoriju.

Preporučujemo za Vas