DRŽAVNI UDAR: JOVANOVIĆ NA MOMENTE KONFUZAN, POTVRDIO MNOGE NAVODE OPTUŽNICE

Ubiše me ovi detalji

“Sinđelić mi je rekao da je trebalo da zauzmu zgrade policije, da se uleti u Skupštinu i da se Milo Đukanović uhapsi ili da se eventualno ubije”...
51 pregleda 19 komentar(a)
Miloš Jovanović, suđenje
Miloš Jovanović, suđenje
Ažurirano: 04.04.2019. 23:27h

Miloš G. Jovanović iz Smedereva kazao je juče da je  Aleksandar Sinđelić  16. oktobra od njega  zahtijevao da  istoga dana ode u Podgoricu, obuče policijsku uniformu i sukobi se sa organima reda, ali nije znao da objasni kako je njegov nalogodavac zamislio da   na dan parlamentarnih izbora iz Beograda  stigne u Crnu Goru.

U svom, na momente konfuznom izlaganju drugog dana suđenja i za pokušaj terorizma, Jovanović je potvrdio mnoge navode iz optužnice specijalnog tužilaštva o navodnoj zavjeri da se svrgne vlast u Podgorici. 

On je rekao da ga niko od crnogorskih državnih organa nije zvanično pozvao da dođe, objašnjavajući da je jedino imao kontakt sa nekim ljudima “koji rade za državu”.

Na pitanje advokata odbrane - kako je onda i zašto došao u Crnu Goru, Jovanović je odgovorio da je to učinio kako bi “skinuo ljagu sa svog imena i crvenu Interpolovu potjernicu”.

Advokati su ga potom pitali kako je uspio da pređe granicu i odakle zna da je na potjernici, a on je odgovorio da ga je o tome obavijestila “služba iz Srbije”, a da je došao na poziv “ljudi koji rade za Republiku Crnu Goru”.

“Ubiše me ovi detalji, ne mogu svega da se sjetim”, rekao je optuženi u jednom trenutku izlaganja.

Nakon što je ispričao šta je sve Sinđelić od njega zahtijevao da učini 16. oktobra 2016. u Podgorici, Jovanović je najprije rekao da se po povratku u Beograd više nikada nije čuo sa njim.

Par minuta kasnije, promijenio je iskaz i kazao  da on ne bi bio na optuženičkoj klupi da nije bilo Sinđelića.

“Da Sinđelić nije rekao moje ime, ja ne bih bio ovdje”, kazao je.

Advokati su tražili pojašnjenje te konstatacije, a on je rekao da ga je Sinđelić obavijestio da ga je pominjao na saslušanju i da mu je predložio da ode u Podgoricu.

“Sinđelić mi je rekao da probam da se spasim i da raskrstim neke stvari”, dodao je Jovanović.

Kokteli 

U uvodnom dijelu  izlaganja, optuženi je rekao da je 18. oktobra avionom stigao u Podgoricu kako bi obavio zadatak za Sinđelića - da pirotehnikom i molotovljevim koktelima ruinira zgradu u Podgorici, sjedište jedne političke partije.

Ispričao je da to nije učinio iz straha da nekoga ne povrijedi i da je na tom objektu “samo” polomio dva stakla.

“Sinđelić mi je objasnio da su to prostorije neke stranke i da nikoga tamo neće biti i da spalim čitavu zgradu. To sam htio da uradim zbog novca. Dobio sam 500 eura od Sinđelića za izvršenje”.

Tvrdi da mu Sinđelić nije objasnio zbog čega to treba da učini i da mu je više puta rekao da ćuti i gleda svoja posla.

Rekao je i da je 16. oktobra bio sa Sinđelićem kada je ovaj  u jednoj beogradskoj firmi za obezbjeđenje tražio “50 drčnih momaka  koji bi obukli uniforme crnogorske  policije i  tukli se sa njima”...

Objasnio je da je toga dana prvi put vidio i optuženog Nemanju Ristića, koji je tada došao na poziv Sinđelića.

Rekao je da je Ristić kritikovao svog prijatelja i da mu je poručio: “Kakav ti je to amaterizam kada ne možeš da prebaciš grupu ljudi u Crnu Goru”.

Kazao je da je tada čuo da Sinđelić priča o nekoj revoluciji: “Sinđelić mi je rekao da je trebalo da  zauzmu zgrade policije, da se uleti u Skupštinu i da se Milo Đukanović uhapsi ili da se eventualno ubije.

"Bolje da ne pričam. Šta ću sad, predaleko sam otišao”...

Jovanović je rekao da je kod Sinđelića u automobilu vidio “brdo novca” - balu novčanica od po 100 eura, a drugu kovertu od po 500 eura, a u njegovoj kući u mjestu Lipe kod Smedereva i rančeve, gas, maske, uniforme i  motorole.

Rekao je da su istog dana neki ljudi ispod kod Ljubičevskog mosta “neki teret”, torbe rančeve  ubacili u Sinđelićevo auto

Kazao je i da je Sinđelić dok su bili u automobilu razgovarao telefonom na ruskom jeziku i da je razumio kako je ovaj sagovorniku kazao “da su mu neki ljudi pohapšeni po Crnoj Gori, da je grupa razbijena i da mora da napravi drugu kako bi ostvario cilj”. 

"Kod Sinđelića sam primijetio nervozu tog dana. Kao kad čovjek drhti, tresle mu se ruke”, rekao je Jovanović.

Optužnica u takozvanom slučaju “državni udar”  podignuta je protiv Rusa Eduarda Šišmakova i Vladimira Popova, crnogorskih opozicionih poslanika Andrije Mandića i Milana Kneževića, kao i protiv Bratislava  Dikića, Predraga S. Bogićevića, Nemanje M. Ristića, Miloša G. Jovanovića, Srboljuba T. Đorđevića, Kristine R. Hristić, Branke J. Milić, Milana Ž. Dušica, Dragana M. Maksića i Mihaila M. Čađenovića.

U optužnici specijalnog tužioca Saše Čađenovića piše da je  grupa formirana radi sticanja nezakonite dobiti i moći, nasilnog rušenja crnogorske vlasti, proglašenja izborne pobjede DF-a i sprečavanja Crne Gore da pristupi NATO alijansi.

Jovanović kazao da nije ubica i da se plašio da ne pobije civile

Jovanović je ispričao da je bio u dilemi kako da izbjegne da zapali zgradu na Starom aerodromu u Podgorici. 

“Ovu radnju sam izvršio u kasnim večernjim satima 19. oktobra 2016.  oko 01.30 h. Sa Aerodroma sam sjeo u taksi i došao u centar Podgorice. Poslije sam sjeo u gradsku pivnicu i tražio sam tu adresu. Uzeo sam pivo i razmišljam šta da radim. Do te zgrade iz pivnice sam otišao pješice. Zgrada je izgledala kao stambeni objekat. Uplašio sam se. Mogu da pobijem civile i ugušim ih. Nisam ubica”, izjavio je Miloš Jovanović. Dodao je da na tom objektu nije vidio obilježja političke partije. 

“Nije mi poznato da tamo ne postoji nikakva politička partija. Ove ljude koji rade za državu upoznao sam  kada je počeo proces. Neću nikoga da kompromitujem, to mi baš nije potrebno. Neću o tome”, kazao je okrivljeni juče u podgoričkom Višem sudu.

Govorite li stalno na skupovima bez znanja ko su organizatori?

Dikić je juče ponovio da je trebalo da održi govor na skupu protiv članstva Crne Gore u NATO, o kojem ga je ranije obavijestio Sinđelić. 

Sutkinja Mugoša ga je pitala da li zna ko su bili organizatori tog navodnog skupa, a on je odrečno odgovorio. 

Mugoša ga je potom pitala da li često govori na skupovima a da ne zna ko ih organizuje, a Dikić je potvrdio da je bilo takvih slučajeva.

Dikić više ne bi o pritiscima u tužilaštvu, jer sada tvrdi da mediji o tome manipulišu

Sutkinja Suzana Mugoša pitala je juče Bratislava Dikića -  da li mu je glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić sporazum o priznanju krivice ponudio odmah  na prvom saslušanju ili 12. novembra.

“Kada sam prvi put saslušan 16. oktrobra, meni nije nuđeno da priznam krivicu. Nisam došao ni sa kakvom grupom, već  sa Kristinom. Rekao sam Katniću da nemam koga da opozovem, jer sam došao samo sa Kristinom. Nisam znao da postoji bilo kakva kriminalna grupa”, odgovorio je Dikić. 

On je rekao i da ne poznaje  Andriju Mandića, da nikada nisu kontaktirali i da prije ovog slučaja nije ni čuo za Demokratski front. “Nisam ljut na glavnog specijalnog tužioca. Stalno su bili pritisci na mene prilikom razgovora u tužilaštvu. Ne bih više govorio, jer se o tome manipuliše u medijima”, kazao je Dikić, a nakon njegove prekjučerašnje izjave da su mu  u tužilaštvu prijetili i da su ga pritiskali.

DF: Režim pokušava da sakrije bruku

Sutkinja Mugoša je odlučila da se suđenje održi bez publike, što je funkcioner Demokratskog fronta Slaven Radunović okarakterisao pokušajem  režima “da sakrije bruku”. Prvog dana suđenja sutkinja je naložila da se zbog galame  isprazni dio sudnice u kojem su članovi DF-a.

Poslanik Predrag Bulatović ocijenio je da je  sutkinja postavljena da bi završila zadatak za glavne režisere ovog događaja - Mila Đukanovića, Bebu Popovića i Milivoja Katnića.

Otac Mihaila Čađenovića je kazao da je njegov sin već sedam mjeseci u zatvoru “na pravdi Boga”.

“Zato što je pripadnik Demokratskog fronta i zato što misli drugačije od ovih što misle ovako kako misle, da progone ljude nevine, časne i da uništavaju porodice. To je sramno i zastiđe za Crnu Goru, i za uopšte pravnu državu”, kazao je on.