UČESNIK STAND UP FESTIVALA "OPUČ"

Hodžić: Dok se društvo muči, političari se zabavljaju

Svaki stand up komičar, prema riječima Omera Hodžića, priča o onome što primijeti, što ga muči, što ga zabavlja, a njegov nastup na “Opuč festivalu” sadržaće društveno-politički humor
394 pregleda 0 komentar(a)
Omer Hodžić, Foto: Jovan Vidaković
Omer Hodžić, Foto: Jovan Vidaković

Prvi Stand up festival “Opuč” biće održan od 8. do 10. maja u KIC-u Budo Tomović, a publika će imati jedinstvenu priliku da čuje nastupe najpopularnijih komišara sa ex-YU prostora. Prvi festivalski dan proteći će u znaku radionica, dok će drugog dana u Velikoj sali KIC-a Budo Tomović nastupiti: Andrija Dabanović, Srđan Olman, Omer Hodžić, Srđan Jovanović, Perica Jerković i Vlatko Štampar. Festival će svojim nastupom zatvoriti Marko Puljiz, Miloš Radojković, Peđa Bajović, Goran Vugrinec, Tin Vodopivec i Neša Bridžis.

Jedan od učesnika Omer Hodžić priča zašto ne treba propustiti Opuč festival, i šta publika može da očekuje na njegovom nastupu....

Bićete jedan od učesnika “Opuč festivala”, pošto ste već nastupali u Podgorici kakva je naša publika i da li ste za ovo druženje pripremili novi program?

U Podgorici sam već nastupao jednom. Mišljenja sam da, ako postoje minimalni tehnički uslovi, onda je komičar kriv kada se publika ne smije. Tako da sam mišljenja da je svaka publika dobra ili loša, onoliko koliko sam ja dobar ili loš. Dosta davno je bio moj nastup u Podgorici tako da se sigurno skupilo novog materijala.

Ovo je prvi Opuč fest, a okupili su se komičari sa ex-YU prostora. Da li se inače pomažete i družite međusobno i ima li solidarnost među komičarima?

Saradnja između komičara sa ex-YU prostora je dosta dobra. Često dolazimo jedni drugima u goste. Družimo se onoliko koliko stignemo kada smo u istom gradu i slično. Ali, čujemo se preko socijalnih mreža. Stand Up komičari su jako specificni ljudi, tako da smo međusobno jedni drugima jako potrebni radi mentalnog zdravlja.

Kako Vam se sviđa progam Opuč festivala i čiji nastup publika ne bi smjela da propusti?

Kada pogledam program “Opuč festivala” vidim da su to zaista vrhunski komičari sa odličnim materijalom i dugogodišnjim iskustvom. Ne razumijem samo što su mene zvali. A to je uvijek teško pitanje kada trebam nekoga od kolega izdvojiti, tako da bi rekao da publika ne bi smijela propustiti ovaj festival.

Koje teme najčešće obrađujete na nastupima?

Nema neko posebno pravilo. Svaki Stand Up komičar priča o onome što primijeti, o onome što ga muči, što ga zabavlja i slično. Ja sam nekako dosta otišao u smjeru političko-društvenog humora. Valjda zato što sam iz Bosne i Hercegovine pa sam morao da primijetim da se naše društvo muči dok se političari zabavljaju. Ali nema nekog pravila. Volim jako i crni humor. Često na nastupima testiram koliko grozne stvari mogu reći prije nego što publika odluči da me ubije. Nije mi jasno kako sam živ još uvijek. Ali jesam. No, možda se baš u Podgorici to promijeni. Eto, još jedan razlog da kupite kartu za festival.

Da li isključivo pred publikom izvodite tekst koji je unaprijed pripremljen, ili na nastupima bude i improvizacije?

Pa kada se popnete na binu, bilo bi lijepo da već imate pripremljen i isproban materijal. To vam daje samopouzdanje, kada znate da šala koju govorite je već prošla mnogo puta do sada. Ali svakako da ima improvizacije. Ja, ali i dosta drugih komičara, volim da pričam sa publikom. Ti momenti su uvijek improvizacija. Po mom iskustvu, publika jako cijeni takve spontane trenutke i uvijek i često dobijem veći smijeh na improvizaciju, nego na već primpremljeni materijal. Što možda nešto govori o mom materijalu. Ali da, svakako ima improvizacija. To je zabavno, i meni i publici.

Nastupali ste širom Evrope, nekada i na engleskom jeziku. Desi li se da se neke fore kad se prevedu izgube smisao?

Kada kažem da sam nastupao širom Evrope, to znači da sam nekoliko puta otišao u gradove kao što su Beč ili Cirih i nastupao za našu dijasporu. Što je uvijek lijepo i posebno. Ali na engleskom jeziku širom Evrope nisam imao baš pretjerano velika iskustva. Ali da, desi se da fore izgube smisao kada se sa naših jezika prevedu na engleski. Po mom iskustvu, to uopste nije dobar model rada, to prevođenje materijala koji već imamo na našem jeziku u neki drugi. Mislim da morate razmišljati i pisati materijal na engleskom jeziku kako bi bio uspješan. U prevođenju se uvijek nešto izgubi. Najčešće komedija.

Vaš Stand up show bio je emitovan na petneast televizija u Bosni i Hercegovini. Koliko je bitno da se i kroz televizijske projekte širi ta stand up kultura i motivišu i neke nove generacije?

Pa, svakako da je televizija važna. Naročito kod nas na Balkanu. Mislim da televizija ovdje još zadržava malo prednost, u odnosu na sve druge medije. Tako da da, TV projekti su važni zbog popularizacije komičara i same forme komedije kojom se bavimo. Ali nimalo manje nisu važne i socijalne mreže.

Autor ste i voditelj prve društveno političko-satirične emisije “Monty Dayton Show”, zajedno sa Igorom Drljom. S obzirom na to da uvijek napominjete da sadržaj emisija treba shvatiti kao dobronamjernu kritiku društva i da je svaka sličnost sa stvarnim osobama ili događajima slučajna, da li je bilo onih koje je kritika pogodila i da su to otvoreno pokazivali?

Svašta nešto se dogodilo za vrijeme Monty Dayton showa. Mnogi su nas uzeli za ozbiljno. Možda zato što su neke kritike i bile dosta ozbiljne. Možda najzanimljiviji momenat je bio kada smo rekli za jednog političara da je za vrijeme svog mandata imao 114 pomilovanja zatvorenika. Onda je njegov advokat nazvao našu redakciju i htio da nas tuži za klevetu. Jer je gospodin imao 113 pomilovanja. Ne 114. Sam taj period je bio dosta zabavan i nenormalan. I dalje mi nije jasno kako su nas na takvoj televiziji pustili godinu dana da radimo šta hoćemo. Vjerovatno im je trebalo neko vrijeme da skontaju šta se dešava.

Jedan ste od autora satirične radio-emisije i pozorišne predstave pod nazivom “Onomatobleja”. Koliko kritike kroz smijeh i satiru mogu biti konstruktivne?

“Onomatobleja” je političko-društvena satirična radio-emisija koju radim sa svojim kolegama Lukom Marijanovićem i Nikolom Rončevićem. Napravili smo već 63 epizode. Ona se emituju u sklopu “Abrasradija” na talasima Radija “Otvorena mreža”. Pored radio-programa, već smo napravili i jednu predstavu koja nije bila klasični stand up ni klasični teatar, nego nekakav multimedijalni spoj svega što radimo najbolje. Sa tom predstavom smo nastupali širom Bosne i Hercegovine za vrijeme prethodne izborne kampanje. Cilj nam je bio reći mladim ljudima da treba da izađu na izbore i da ne treba da idu iz Bosne i Hercegovine. Ali, kada smo obišli cijelu našu zemlju, shvatili smo da ne treba izaći na izbore i da treba ići iz Bosne i Hercegovine. Inače, već pripremamo novu predstavu i krećemo na tuneju u trideset gradova krajem augusta. Možda stignemo i do Crne Gore. U emisijama inače obrađujemo sve što vidimo oko sebe i smatramo da je vrijedno spomena. Od političkog života, preko društvenih anomalija, do sopstvenih mentalnih bolesti.