Grupa “Smak” imaće veliki povratnički koncert 29. decembra u beogradskoj Kombank Areni u organizaciji Music Star Productiona.
Za “koncert godine” kako su ga već mediji prozvali, originalna postava iz sedamdesetih - Radomir Mihajlović Točak, gitarista i osnivač grupe Smak, basista Zoran Milanović i bubnjar Slobodan Stojanović Kepa i pjevač Boris Aranđelović - uveliko se sprema, a imaće i goste.
Posljednji put u Beogradu su se družili sa publikom prije više od 20 godina, Točak za “Vijesti” otkriva da to nije bio njihov posljednji nastup.
"Odnos mladih ljudi prema muzici je iskren i možda je stereotipno reći, ali ja sam bio posebno takav, makar u muzici"
"Posljednji koncert grupe je bio u Kruševcu prije sedam godina, ali u novoj postavi. Za sve to vrijeme bilo je puno muzike, puno aktivnosti, naravno za onu publiku koja je pratila šta se s nama događa", objašnjava Točak.
Ko se najviše obradovao okupljanju i koliko je organizatoru trebalo vremena da Vas ubijedi da održite koncert?
"Vlada mišljenje da je nas teško ubijediti da se popnemo na scenu. Upravo je suprotno. Sam bog zna koliko smo na tome insistirali, koliko je samo malo trebalo i onda bi neko napravio grešku i ponudio grupi stvari koje nisu adekvatne. U pitanju nije novac, već nivo kakav bi i publika očekivala".
Još nije održan, a mediji su ga proglasili koncertom godine. Da li je zbog toga na Vama veća odgovornost?
"Za nas je to koncert vijeka, pošto se takav više neće dogoditi. Osjećamo samo radost što ćemo izaći pred našu publiku".
Nervira li Vas to što je Željko Mitrović iskoristio koncert Smaka, i najavio da će sa svojim bendom biti predgrupa, što ste demantovali putem Youtubea?
"Ne. U pitanju je nesporazum zbog koga je došlo do izvjesne zbrke".
Posljednji album objavili ste 1999, prošle godine ste okupili bend i ponovo snimili “Cigansko srce” i “Delfin” što su mnogi protumačili kao povratak Smaka.
"Da, to su pokušaji da se naša publika animira. Imali smo razne pehove, pa smo morali da otkazujemo koncerte koji su već bili zakazani tokom protekle godine. Ovaj koncert sigurno dugujemo već duže vrijeme, imamo određene ambicije, prije nego konkretne planove".
Za Vas kritičari kažu da svirajući ispoljavate svoja osjećanja i da se Vaša gitara smije, plače, psuje. Da li su uvijek na pravi način kritičari tumačili Vašu muziku?
"Prije mislim da su oni tumačili sopstveno oduševljenje na čemu im zaista hvala. Možda to nije zvučalo kao kritika, ali kao sugestija mlađim poklonicima, sasvim sigurno. Kolaju razni mitovi tog tipa i rezultat je sigurno povećano interesovanje za grupu i moj rad. Valjda su na taj način dali svoj doprinos".
Iako ste se povukli i ne dajete intervjue niti imate javne nastupe, publika i dalje sluša vaše pjesme. Kako se osjećate kad čujete klince da ih sviraju i pjevaju?
"Družim se svakodnevno na mojim časovima (Točak ima školu gitare) sa mladim kolegama i onim još mlađim, pa nekako osjećam šta se dešava, možda čak i bolje nego neki drugi rokeri.
"Kada bih samo htio, mislim da bih zbog narodne muzike imao svoju impozantnu publiku"
Odnos mladih ljudi prema muzici je iskren i možda je stereotipno reći, ali ja sam bio posebno takav, makar u muzici, da ne govorim o drugim stvarima u životu. Mene interesuje ljudski pogled, u stanju sam sve da učinim samo da osjetim toplinu nečije duše".
Pratite li dešavanja na muzičkoj sceni i kako Vam se čini današnja muzika?
"Pratim naravno, koliko god mogu. Teško je zaista, medijski prostor je mnogo više rascjepkan nego ranije. Današnja grupa mora puno više da radi na promociji. Možda će zbog toga biti i puno kvalitetnijih grupa jednog dana".
Vaša želja je bila da dovedete Dada Topića u Smak. Je li Vam žao što nijeste uspjeli?
"Jednim dijelom sigurno da, ali došao je Dejan Najdanović Najda i otpjevao antologijske numere kao sto su “Idi”, “Miris nje”, “Možda imam vremena”, “Remizov valcer”. On je veliki Topićev fan i to se čuje na veoma pozitivan način".
Zašto ste odbijali da snimite Vaše najveće hitove “Ulazak u harem”, “Daire”, “Satelit”? Ko Vas je nagovorio da to učinite?
"Ma, to je bilo samo za “Ulazak u harem” i mislim, “Zajdi, zajdi”. Nisam pretpostavljao da naša rokerska publika može prihvatiti, uslovno rečeno “narodnjak”. Međutim, prevario sam se.
"Žao mi je sto Džimi nije živ danas"
Kada bih samo htio, mislim da bih zbog narodne muzike imao svoju impozantnu publiku. “Daire” i “Satelit” su nastale davnih 70-ih u Čačku, mom rodnom gradu. Tamošnji drugari su zajedno sa mnom pjevušili te spontane melodije".
U jednom intervjuu istakli ste da rok nije samo način na koji sviraš i oblačiš se, već da mora imati važnost, cilj, poruku i protest. Kad je bilo više “lažnih rokera” nekad ili danas?
"Ja sam filantrop u karakteru. Ljudi su željeli da učestvuju, da pripadaju nečemu, možda nisu bili muzički baš obdareni, ali su zato poznavali svu ostalu “tehnologiju” jednog, prije svega, novog života. Bilo koji čovjek treba da ima važnost, da, prije svega, ima samopoštovanje. Uvijek je bilo i biće ljudi posebnih na svoj način".
Da li je tačan podatak da se promocija maksi-singla “Satelit” desila u avionu i čija je to ideja bila?
"To je bila ideja naših producenata iz RTV Ljubljane. Splet okolnosti je bio da se tako promovisala i prva JAT-ova linija sa Amerikom, sa nama. Zbog svega toga na putu do Njujorka bilo je puno urednika raznih medija, a tu je bila i ekipe TV Beograd koja je snimala filmski dokumentarac o grupi “Smak”.
Imponuje li Vam kad kolege kažu da ste gitarska ikona i da se svijetu dogodio Hendriks, a Balkanu Točak?
"Naravno da imponuje. Ja i dalje volim Hendriksa. On je to počeo, odnosno, ja nastavio ovdje kod nas. Žao mi je sto Džimi nije živ danas".
Vaša kćerka takođe se bavi muzikom. Koji ste joj savjet dali?
"Imam tri ćerke, najstarija Sofija (gitara), Marija (klavir) i Ana (klavir). Vjerujte da tu ima više nego jedan savjet. Čitav moj muzički život im je na raspolaganju. Moj sin Nikola jednom prilikom reče: 'Možda je mene bog stvorio da uživam u muzici'. Sve moje četvoro djece već znaju šta im je činiti po pitanju muzike".
Radili ste muziku za film “Vizantijsko plavo” i dobili mnogobrojne nagrade. Razlikuje li se kad komponujete muziku za film i za album, s obzirom na to da je na vašim pločama bilo dosta instrumentala?
"Pa, slučajno smo Kepa, Mikica i ja spremali nekakav album koji bi se zvao “Tek”. Ispostavilo se da je za potrebe filma bila kao poručena upravo takva muzika. Eto, imao sam i malo sreće. Lijepe su uspomene na taj projekat".
Priča se da nakon što ste završili nastup, Deep Purple kojem ste bili predgrupa u Beogradu 1975, nije želio da izađe i svira. Menadžment tog benda vas je pozvao da idete na turneju s njima, zašto tu priliku nijeste iskoristili?
Mislim da dobar dio priče nije u skladu sa istinom. Naime, Dejvid Koverdel, tadašnji pjevač u Purpleu je pozvao moju i suprugu našeg basiste u hotel na žurku. Ja sam, naravno, zgranut “naredio” povlačenje u Kragujevac.
"Naravno, ne zaboravljam i ljubitelje rok muzike u Crnoj Gori koje posebno pozdravljam"
Ko zna šta je bila istina? I do nas su dolazili razni tračevi na temu naše superiornosti, ali napeta atmosfera i loši odnosi bili su i na njihovoj tonskoj probi kojoj smo i mi kao predgrupa prisustvovali. Članovi grupe Deep Purple, po našoj ocjeni skoro da nisu ni komunicirali međusobno".
U dokumentarcu o Vama, Rambo Amadeus je priznao da je odrastao uz vašu muziku. Jeste li pratili njegov nastup na Eurosongu i kako Vam se čini?
Ma, navijao sam za njega iz petnih žila. Toni je moj drugar. On zna da ga ja puno volim. Isto tako i sav narod u Crnoj Gori. Moj sin je pola Crnogorac. Sjećam se mog oca (Risto - 'Ercegovac), kad u kuću dođe neki Crnogorac veli, 'Pa mi smo jedne gore list...'.
Naravno, ne zaboravljam i ljubitelje rok muzike u Crnoj Gori koje posebno pozdravljam i u svoje ime i u ime grupe 'Smak'”.
Galerija
Bonus video:
