Bosansko-hercegovački reper Frenkie (Adnan Hamidović) objavio je novi album “Troyanac”, što je bila idealna prilika za njegov prvi razgovor za “Vijesti”. Kao i dosadašnje albume, kako otkriva, i novi je snimio u Zagrebu u studiju Moris pod producentskom palicom Mira Vidovića.
Ponovo je tu veliki spisak gostiju (Edo Maajka, Kontra, Marčelo...) i bitmejkera sa kojima je sarađivao (Koolade, AC3PO, Kibo..), a Frenkie kaže da je ovo njegov najšareniji album do sada – sa hip hop temeljima, ali začinjen regeom, fankom, džezom...
Crnogorska publika imala je priliku da ga čuje uživo na gostovanjima Eda Maajke, sa kojim je bliski saradnik i prijatelj, a kaže da bi rado došao i u solo varijanti, ali da ne zavisi samo od njega.
“Ako dobijem poziv, rado ću doći. Svaki put je bila ludnica kad sam bio sa Edom. Nadam se da ću imati priliku da predstavim Troyanca ljudima dolje”, kaže on.
Koja je priča koja stoji iza naslova albuma?
Ime se naravno naslanja na grčki mit o Troji i osvajanju tog grada pomoću Trojanskog konja. S tim što moja ideja je bila da stvorim modernog, savremenog Trojanca.
Znači, čovjeka koji na prvu izgleda kao i svi mi, nosi aktovku, kravatu, radi u svojoj firmi, ima familiju, plaća porez, ali koji nije zaboravio na svoje principe i ideale i koji iznutra mijenja balkanski način razmišljanja i poslovanja.
Sa godinama sam i ja naravno sazreo i od buntovnika sa ulice je postao čovjek u srednjim godinama, koji i dalje ima isti cilj ispred sebe samo je promijenio način borbe. Neke tvrđave se dakle mogu zauzeti samo iznutra, zato je vrijeme da postanemo Troyanci!
Poznati ste kao bliski saradnik Eda Maajke, koliko vam je prijateljstvo sa njim pomoglo u karijeri?
Jako puno. Sa njim sam imao priliku da steknem ogromno iskustvo što se tiče nastupa, da upoznam mnogo ljudi i da vidim kako stvari iza kulisa funkcionišu. Stekao sam, dakle, ogromnu prednost. Iskustvo na bini se može steći samo nastupima, i u tom smislu Edo mi je jako puno pomogao.
Edo nam je malo i otežao put jer je svojim radom postavio kriterijume visoko, i svako poslije njega je morao da bude jako dobar tekstopisac i MC.
U pjesmama bez dlake na jeziku iznosite stavove koji se neće svidjeti svakome. Na novom albumu takva je recimo "Pismo Milanu", ranije recimo "Ej hodža" ... Da li ste ikada imali problema zbog toga?
Pročita čovjek tu i tamo neki komentar i nekad u razgovoru sa ljudima vidiš da se ne slažu svi sa tvojim stavom, ali i to je normalno. Desi se i naravno da te radio-stanice bojkotuju i cenzurišu, ali na to smo navikli.
Sem toga nismo nikada imali nekih većih problema. Kultura je tu da ljudima da osjećaj uzvišene misije, te da mijenja i pomiče granice, to mi pokušavamo da uradimo i sa svojim pjesmama.
U jednoj pjesmi ste nazvali Dina Merlina bosanskohercegovačkim Tompsonom?
Merlin je u ratu imao slične patriotske pjesme kao Thompson, tu je i ona famozna “Da te nije Alija” za koju je kasnije tvrdio da nije posvećena Izetbegoviću nego njegovom komšiji, ali kap koja je za mene prelila čašu je bila kada je sarajevski koncert počeo sa „selam alejkum Sarajevo“.
Činjenica je da je to samo pozdrav i da to ne znači ništa loše, ali mislim da građane BiH koji se ne izjašnjavaju kao Bošnjaci to može da asocira na nešto negativno.
A možete zamisliti kako su se nebošnjaci osjećali kada je izgovorio taj pozdrav na koncertu. Isto tako i „pomoz' Bog“ ne znači ništa loše, ali kada neko čuje taj pozdrav možda pomisli na bradatoga četnika. I kada bi neki srbijanski pjevač sa tim pozdravom počeo koncert u Banjaluci rekao bi da je četnik.
Šta mislite o crnogorskom hip hopu, barem onome što je doprlo do Vas?
Trudim se da što više pratim domaći rep, i kad kažem domaći mislim na bivšu Jugu. Mislim da je Who See klapa odlično osvježenje, ima veoma duhovite tekstove i taj humor dosta liči našem bosanskom. Mi smo planirali da snimimo nešto za moj album, ali nažalost nismo stigli, no to ćemo sigurno da nadoknadimo.
Who See je osvježenje, ima veoma duhovite tekstove i taj humor dosta liči našem bosanskom. Nismo stigli da snimimo nešto za moj album, ali to ćemo nadoknaditi
Hip hop se uvijek bavi realnošću
Da li smatrate da je nužno da reper komentariše društvenu situaciju, da bude "angažovan"?
Za mene se to podrazumjeva. Hip hop se uvijek bavio realnošću i socijalnim temama, kao što su pioniri u predgrađima Njujorka pričali o tome šta se tamo dešava i koji su njihovi problemi, tako sam i ja pisao tekstove o stvarima koje mene okružuju.
Način na koji će muzičar da priča o tome je prepušten njemu, da li će to biti direktno, kroz neke priče ili kroz humor. Na našoj sceni je puno izvođača i ja mislim da se svi oni dotiču tih tema, Edo i Marčelo kroz priče, ili kao Ajs kroz zajebanciju... Poruka je na kraju ista. Svi mi time pokazujemo da nismo dio te priče i da to ismijavamo.
Galerija
Bonus video:
