NERAVNOMJERNA ROTACIJA ZEMLJE

Poslednji minut 30. juna ove godine trajaće 61 sekundu

U svim zemljama svijeta, u noći između 30. juna i 1. jula, u "Univerzalnom koordinisanom vremenu" (UTC), minuta između 23:59 i 00:00 časova trajaće sekundu više nego obično
3 komentar(a)
Sat, satovi, vrijeme, Foto: Shutterstock (Ilustracija)
Sat, satovi, vrijeme, Foto: Shutterstock (Ilustracija)
Ažurirano: 14.02.2019. 19:25h

Poslednji minut  30. juna ove godine trajaće 61 sekundu, što je fenomen koji se objašnjava neravnomjernom rotacijom Zemlje.

Procedura kojom se dodaje jedna sekunda kako bi se uskladila dvije vremenske skale, prirodna i atomska, nailaze na sve veće kritike i može se očekivati da se od nje u skorijoj budućnosti odustati.

U svim zemljama svijeta, u noći između 30. juna i 1. jula, u "Univerzalnom koordinisanom vremenu" (UTC), minuta između 23:59 i 00:00 časova trajaće sekundu više nego obično.

Iako obični smrtnici neće ni primjetiti taj "višak sekunde", veliki sistemi satelitske navigacije kao i sistemi sinhronizovanja velikih kompjuterskih mreža moraće strogo da vode računa o ovoj promjeni, objasnio je za AFP Danijel Gambis, direktor Službe za rotaciju Zemlje.

Dodatom sekundom, usklađujemo dvije vremenske skale, Univerzalno vreme (UT), zasnovano na rotaciji Zemlje i njenom položaju u odnosu na svemirska tijela i Međunarodno atomsko vrijeme (TAI), ustanovljeno 1971.

Kada je 1972. međunarodnom konvencijom ustanovljeno Univerzalno koordinisano vrijeme, dogovoreno je da razlika između dvije vremenske skale ne može biti veća od 0,9 sekundi.

Od te 1972. godine, dodato je 26 sekundi (uključujući onu od 30. juna). Poslednji put je jedna sekunda dodata u junu 2012, a prije toga u junu 2008.

"Zemlja vrluda dok se okreće oko svoje ose dok su atomski časovnici smrtno disciplinovani", naveo je Gambis.

Dugoročno, zbog uticaja gravitacija Meseca i Sunca, koji utiču na plime i oseke, plava planeta ima tendenciju da uspori svoje kretanje. Takođe je osjetljiva na atmosferska kretanja, na promjene ledenog pokrivača, zemljotrese, pa tako jedan dan ne traje tačno 24 časa.

Planeti Zemlji treba nešto malo više od 86.400 sekundi za revoluciju od 360 stepeni, ili da obrne jedan krug oko svoje ose.

Atomski časovnici su, pak, isuzetno precizni tako da bi do raskoraka od jedne sekunde kod njih moglo da dođe tek svakih 300 miliona godina.

Trenutno, više od 400 atomskih časovnika u svijetu omogućavaju Međunarodnom birou za tegove i mjere u francuskom gradu Sevru da izračunaju Univerzalno koordinisano vrijeme.

Pojedine zemlje, poput Francuske i SAD, protive se dodavanju ove jedne sekunde, smatrajući da to nepotrebno komplikuje stvari, dok se druge, kao što je Velika Britanije, zalažu za njeno zadržavanje.

Debata na tu temu biće održana u okviru Međunarodne unije telekomunikacija idućeg novembra kako bi se na naučnom nivou odlučilo da li da se sporna sekunda ukine ili ne.