Boris Šaban iz Ulcinja ima šesnaest godina i svoje slobodno vrijeme u potpunosti posvećuje brejkdensu, odnosno bboyingu. Na brojnim takmičenjima učestvovao je samostalno, ali i sa prijateljima iz grupe “Ulcinj Master” čiji je član bio tokom ranijih godina.
“Za bboying sam se zainteresovao nakon što sam ga gledao na televiziji i na kompjuteru, a kasnije sam počeo da čitam i nešto o hip-hop kulturi i sve to me je oduševilo”, objašnjava Boris i pojašnjava da hip-hop kultura obuhvata četiri elementa: “bboying”(brejkdens), “Graffiti Arting” (crtanje grafita), “Mcing” (rep muzika) i “DJing” (miksovanje muzike).
“'Ulcinj Master' je osnovan prije nekoliko godina. Kada sam ih vidio na ulici kako igraju, otišao sam da im pokažem šta ja znam i tako sam postao član. Brzo su me prihvatili i uskoro smo počeli sa treninzima”, prisjeća se Ulcinjanin.
On dodaje da ova grupa više ne postoji iz razloga što je veliki broj članova morao da se posveti porodičnom životu.
“Sada nas je samo troje - Ferat Mirditović (15), Armend Hamzić (23) i ja”, pojašnjava on i otkriva da se on i Ferat bboyingom bave tri godine, dok se stariji Armend posljednjih šest godina posvetio ovom plesu, ali i hip-hopu.
On naglašava da svaki bboy ili brejker mora imati svoj pseudonim, pa je njegov “Bboy mansta”, Feratov “Bboy Joker”, a Armendov “Bboy Armen”.
Boris jasno naglašava da hip-hop ples za njega i prijatelje nije samo hobi.
“Pored toga, Ferat i ja idemo u školu, a Armend je nije završio. Škola nam je najveći problem, jer zbog učenja ne bismo smjeli trenirati radnim danima, zbog čega smo loši učenici”, iskren je Boris koji pohađa Srednju mješovitu školu “Bratstvo i jedinstvo”.
Uprkos tome što više voli brejkdens od učenja, Boris je zbog škole propustio jedno takmičenje, a njegovi roditelji, kako kaže, ipak ga podržavaju.
“Majka i otac mi odobravaju sve to, ali se isto tako boje da se ne ozlijedim ili polomim nešto, jer je to u bboyingu moguće. To nije nikakav sport, to je naš život i mi za to živimo. Naša prva ljubav. Kada nam neko kaže brejkdens mi ga uvijek ispravimo i kažemo bboying”, objašnjava on pravilo po kojem se brejkdensom bave oni koji žele novac i slavu, a bboyingom oni koji to rade iz ljubavi.
Nema para za takmičenja
Boris Šaban je tokom prošle godine učestvovao na tri takmičenja brejkdensera u Crnoj Gori.
“U Baru sam osvojio prvo mjesto, kao i u Podgorici, a u Nikšiću drugo. To su sve klupska takmičenja. Više idemo na 'battlove', odnosno borbe između ekipa”, objašnjava Boris.
Za takmičenja, kako kaže, saznaju preko društvene mreže Facebook ili im neko od prijatelja javi.
“Obično na Facebooku postoje te stranice na kojima se i prijavljujemo. Uvijek smo spremni za takmičenja i 'battlove', a treniramo u sali za fitnes”, kaže on i dodaje da na osmišljavanju koreografije rade svi zajedno, ali često i improvizuju.
Boris i njegovi prijatelji imaju ambicije da učestvuju na takmičenjima i van Crne Gore, ali im finansijska sredstva to ne dozvoljavaju.
“Mi bismo išli dalje, ali nemamo para. Zvali su me u Makedoniju, Srbiju i Grčku, ali ni ja ni moji drugovi nismo imali novca”, požalio se on.
Galerija
Bonus video:
