Pronalazak lobanje majmunolikog ljudskog pretka, stare 3.8 miliona godina, otvara put ka novim teorijama o evoluciji čoveka.
Do sada se smatralo da su ljudi evoluirali od čovekolike majmunice Lusi, hominoida čiji je fosil pronađen 1974. godine.
Skoro potpuno sačuvanu lobanju pronašao je tim profesora Johanesa Hajl-Selasija u blizini gradića Miro Dora na severozapadu Etiopije, a nalazi su objavljeni u časopisu Priroda (Nature).
„Pomislio sam u sebi: 'Bože - da li vidim ono što mislim da vidim?' Počeo sam da poskakujem, shvatio sam da je to nešto o čemu sam odavno sanjao", rekao je on za BBC.
Hajl-Selasije kaže da je lobanja najbolji primer čovekovog pretka poput majmuna Australopitekus anamensis - najstarijeg poznatog australopiteka čija je vrsta postojala pre 4,2 miliona godina.
- Priča o Nišliji, prvom neandertalcu u Srbiji
- „Kako sam u Srbiji pronašla još jednu 'Lejdi' i svetsku senzaciju"
- Šta je bilo sakriveno u grobnici faraona u Sudanu
Smatralo se da je Austrapolitekus anamensis direktan predak naprednije vrste Australopitekus afarensis kojoj je pripadala Lusi. Do sada se smatralo da se radi o direktnom pretku prvih ljudi u grupi, ili vrsti koja nosi prefiks Homo - a koju čine svi ljudi današnjice.
Pronalazak ostataka Lusi, najočuvanijeg i najpotpunijeg fosila vrste afarensis, izazvao je pravu senzaciju 1974. godine. Ime je dobila po tada vrlo popularnoj pesmi Bitlsa - Lucy in the Sky With Diamonds.
Lusi, čije postojanje datira pre oko 3.9 miliona godina, odmah je nazvana „prvim majmunom koji je prohodao". Međutim, sada profesor Fred Spur iz londonskog Prirodnjačkog muzeja piše da je anamensis „još jedna slavna ikona ljudske evolucije".
Istraživači sada smatraju da su anamensis i afarensis zapravo živeli u isto vreme, najmanje 100,000 godina, te da vrsta anamensis nije direktno i linearno evoluirala u vrstu afarensis, kao što se ranije pretpostavljalo.
Naučnici veruju da se mala grupa anamensisa izolovala od glavne populacije i vremenom evoluirala u afarensise jer je morala da se prilagodi lokalnim uslovima. Dve vrste su postojale uporedo pre nego što su pripadnici grupe anamensis izumrli.
Ovaj pronalazak je važan jer ukazuje da je možda došlo i do dodatnog preklapanja sa drugim naprednim majmunskim vrstama, čime se povećava broj potencijalnih evolutivnih ruta do prvih ljudi.
Ukratko, ovo poslednje otkriće ne opovrgava da je vrsta kojoj je pripadala Lusi evoluirala u grupu Homo, ali uvodi u igru i druge nedavno imenovane vrste. Profesor Hajl-Selasije slaže se da su sada „sve opcije moguće" kada se radi o utvrđivanju koja je vrsta direktni predak čoveka.
„Dugo se afarensis smatrao najboljim kandidatom za našeg pretka, ali mi više nismo potpuno na tom stanovištu. Sada možemo da razmotrimo sve vrste koje su možda postojale u to vreme i ispitamo one najviše nalik prvom čoveku", kaže on.
Ostaci čovekolike majmunice Lusi smatraju se pretkom prvih ljudi
Izraz „karika koja nedostaje" izluđuje antropologe, posebno kada ga koriste novinari da bi opisali fosila koji je delom majmun, a delom čovek.
Doktor Henri Gi, urednik u časopisu Priroda, zapretio je da će mi „izvaditi jetru i pojesti je sa lukom, graškom i čašom vina", ako budem koristio taj izraz u tekstu o prethodnom otkriću.
Mnogo je razloga za Henrijevu ljutnju. U lancu ljudske evolucije postoji mnogo karika, ali većina još uvek nedostaje.
Anamensis je poslednje u nizu otkrića koja pokazuju da nije postojala jednostavna linija uspona ka modernom čoveku.
Istina je daleko složenija i mnogo zanimljivija.
Priča o evoluciji je ustvari „isprobavanje" različitih „prototipa ljudskih predaka na različitim mestima - sve dok neki od njih nisu bili dovoljno otporni i pametni da izdrže pritiske izazvane promenama klime, staništa i oskudicom hrane - i evoluiraju u čoveka."
Profesor Hajl-Selasije jedan je od retkih afričkih naučnika koji se bavi ljudskom evolucijom.
Iako je danas veoma cenjen, smatra da je dobrim kvalifikovanim afričkim istraživačima teško da dobiju neophodnu finansijsku podršku zapadnih organizacija.
„Većina fosilnih dokaza povezanih sa poreklom čovečanstva dolazi iz Afrike i mislim da bi ljudi odavde trebalo da budu u mogućnosti da koriste sredstva dostupna na kontinentu i da napreduju i razvjaju karijeru u paleoantropologiji. Najveći problem za njih je novac", rekao mi je.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
PLEASE DO NOT DELETE DIGIHUB TAG [49512333]
Bonus video:
