ČUVENU FOTOGRAFIJU OKAČIO NA TVITER

Ajs Kjub, Jugoslavija i partizani: Kako je slavni reper zbog Lepe Radić dobio lekcije o Narodnooslobodilačkoj borbi

3047 pregleda 0 komentar(a)
Foto: Getty Images
Foto: Getty Images

Čuvena fotografija partizanke Lepe Radić, heroine narodnooslobodilačkog pokreta iz Drugog svetskog rata, nastala neposredno pre njene smrti, dospela je u centar pažnje na društvenim mrežama zahvaljujući jednom od najboljih repera svih vremena.

Mlada devojka, praznog pogleda, a vezanih ruku i nogu, stoji na drvenom sanduku, dok joj nemački vojnik vezuje omču oko vrata.

Zove se Lepa Radić, koji tren kasnije će biti obešena, ali će u isto vreme ući u istoriju - njena fotografija postaće jedan od simbola bunta i borbe protiv fašizma.

Čuvena slika nedavno je ponovo obišla čitav svet, jer ju je na Tviter okačio O'Šej Džekson, slavni reper poznatiji kao Ajs Kjub (Ice Cube).

To je, naravno, izazvalo dosta komentara ljudi sa Balkana.

„Grupa jugoslovenskih partizanki... One su prave OG", naveo je jedan tviteraš.

U američkom rep slengu pojam OG - tj. originalni gangaster (original gangsta) - koristi se za nekoga ko je autentičan i uspešan.

Šta se desilo?

Ajs Kjub na društvenim mrežama redovno pruža podršku protestima koji su buknuli širom Amerike i sveta zbog ubistva Džordža Flojda.

Afroamerikanac Flojd preminuo je 25. maja, nakon što mu je beli policajac, Derek Šovin, klečao na vratu duže od osam minuta.

Pored brojnih fotografija i mimova protiv američkog predsednika Donalda Trampa, Kjub je na Tviter okačio i niz tvitova o buntu i borbi protiv rasizma.

Među njima se našla i fotografija Lepe Radić.

Međutim, priča o Kjubovim nedavnim tvitovima ima i mračnu stranu - zbog nekih od njih brojni mediji ga optužuju za antisemitizam, što on poriče.

Između ostalog, Ajs Kjub je prošle sedmice podelio fotografiju murala koji prikazuje belce dok igraju „Monopol" preko leđa crnaca. Ovaj mural ranije je kritikovan kao antisemitski jer lica belaca navodno imaju jevrejske crte.

Kjuba su i ranije optuživali za antisemitizam u pojedinim pesmama, što je on negirao.

AFP

Šta kažu tviteraši?

Neki su se malo ideološki prepucavali.

Naravno, na engleskom, kako bi Ajs Kjub mogao da razume.

„Ona je bila članica Komunističke partije koja je pučem svrgnula vladu u Srbiji i ubila više Srba nego Nemci. Ubistva su se nastavila dugo po završetku Drugog svetskog rata. Komunisti su sarađivali sa nacistima sve dok im nije bilo jasno da će izgubiti", napisao je jedan tviteraš.

Ubrzo je usledio odgovor i to uz fotografiju.

„Ti si lažov. Evo tvojih heroja kako nazdravljaju sa fašističkom braćom po oružju - ustašama. Izdajničke svinje, drago mi je da su ih Tito i partizani pobili. P.S. Čak je i Čerčil bio ubeđen da su četnici bili kolaboracionisti, a da su partizani bili oslobodioci".

Ta debata se nastavila do kasno u noć, pale su teške reči, a uključili su se i tviteraši i drugih naroda i narodnosti.

Drugi su za to vreme radili na edukaciji tviteraša iz belog sveta.

„Ona je narodna heroina u mojoj zemlji… Zapravo, u mojoj bivšoj zemlji koja se raspala u krvavim ratovima, ali je čuvena iz herojskog doba partizana. Ima još takvih slučajeva, pogledajte ove inspirativne heroje o kojima možete da čitate priče", napisao je ovaj tviteraš, uz čuvenu fotografiju narodnog heroja Stjepana Filipovića pre pogubljenja.

Tu nije bio kraj.

„Ovo je naš Če Gevaara - Čedomir Ljubo Čupić, samo što je hrabriji i zgodniji od njega. Smeje se pet minuta pre smrti", dodao je.

A u komentarima je okačena i priča o Lepoj Radić i to u formi stripa, koji je sestra jednog tviteraša napravila kao školski projekat.

Bilo je i rasprava „čija je" zapravo Lepa Radić.

A neki su dobili i poslovne ideje.

Ko je Ajs Kjub?

Rođen je 15. juna 1969. godine u Los Anđelesu, a krajem osamdesetih su on, Dr Dre, Izi I, MC Ren i Di-džej Jela formirali N.W.A.

Reč je o grupi koja je će u narednih nekoliko godina potpuno promeniti rep muziku, formirajući gengsta rep pravac.

Njihove pesme Straight Outta Compton i Fuck the Police, koja govori o policijskoj brutalnosti, smatraju se klasicima rep muzike, a Ajs Kjub je bio autor tekstova mnogih pesama.

Međutim, on 1989. godine napušta N.W.A. - što je takođe izazvalo dosta bure. Objavio je niz pesama u kojima se sa dojučerašnjim prijateljima žestoko vređao.

Po izlasku iz grupe Ajs Kjub objavljuje 1990, 1991. i 1992. objavljuje tri čuvena albuma - AmeriKKKa's Most Wanted, Death Certificate i The Predator.

Negde u to vreme počinje da se bavi i glumom - prvo se pojavljuje u filmu Boyz n the Hood, a onda Friday i Barbershop.

Tokom dvehiljaditih u isto vreme se bavio muzikom i glumom, pojavivši se u dosta holivudskih ostvarenja, pa ga mlađe generacije verovatno više znaju iz filmova.

O grupi N.W.A. snimljen je film Straight Outta Compton, objavljen 2015. godine.

Ko je Lepa Radić?

Rođena je 19. decembra 1925. godine u Gašnici kod Bosanske Gradiške.

Tokom 1941. godine otišla je u partizane, stupivši u Drugi krajiški partizanski odred, pod komandom Mladena Stojanovića.

Prvo je brinula o ranjenicima, potom učestvovala u borbama, a 1942. godine primljena je u članstvo Komunističke partije.

U to vreme radila je na stvaranju organizacija Ujedinjene antifašističke omladine i Antifašističkog fronta žena.

Zarobljena je 1943. godine na Grmeču, tokom Četvrte neprijateljske ofanzive. Nemački vojnici su je sproveli u Bosansku Krupu i obesili. Imala je 17 godina.

Pre nego što su je obesili ponudili su joj život, ukoliko kaže ko je sve među zarobljenim ljudima bio u partizanima.

Radić je na to odgovorila: „Ja nisam izdajnik svoga naroda. Oni će se sami otkriti kad budu uništavali zlikovce kao što ste vi".

Istog dana je SS pukovnik August Šmithuber od potčinjenih dobio izveštaj u kome je, između ostalog, pisalo: „Banditkinja, obešena u Bosanskoj Krupi, pokazala neviđeni inat."

Fotografije vešanja Lepe Radić pronađene su maja 1945. kod jednog poginulog nemačkog vojnika, prilikom oslobođenja Zagreba.

Za narodnog heroja proglašena je 20. decembra 1951. godine.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk