skup ispred zgrade vlade srbije

Protest protiv izgradnje mHE: „Ne moramo biti mnogo pametni da shvatimo koliki je problem"

„Tri godine javnost pokušavamo da informišemo o katastrofalnom konceptu gradnje mini hidroelektrana", rekao je dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić

1250 pregleda 0 komentar(a)
Foto: BBC
Foto: BBC

Aktivisti, roditelji i deca, kućni ljubimci i bezbroj transparenata - gotovo dva sata protesta „Naša voda, naš vazduh, naše šume, naša Zemlja" ispred zgrade Vlade Republike Srbije u Beogradu iznela su najvažniji zahtev: sprečavanje izgradnje mini hidroelektrana, posebno u područjima zaštićenim kao prirodna dobra.

„Ne moramo da budemo ni mnogo pametni ni inteligentni da bismo shvatili koliki je problem sve o čemu se ovde govori.

„Ja sam tu da proširim glas", kaže za BBC Martina Šepinski iz Ruskog Krstura, aktivistkinja organizacije Trash Hero, koja se bori protiv zagađenja.

BBC

„Tri godine javnost pokušavamo da informišemo o katastrofalnom konceptu gradnje mini hidroelektrana", rekao je dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić.

„To nanosi neverovatne štete životnoj sredini, remeti funkcionisanje ekosistema i proizvodi nepristojno malo energije.

„To izaziva nezadovoljstvo desetina hiljada ljudi i sve to samo zato da bi pojedinci i interesne grupe bili još bogatiji", poručio je okupljenima Ristić.

„Reke su život", „Reke u cevima nisu naša budućnost", „Naše reke zaslužuju da se prema njima ophodi kao prema ljudksim bićima sa svim pravima, moramo ih prepoznati kao ličnosti jedino ih tako možemo zaštititi", bili su neki od transparenata.

Profesor Elektrotehničkog fakulteta Miodrag Kostić istakao je da „ako bi se izgradilo svih 800 minihidroelektrana i uništile sve reke i rečice u Srbiji, proizvodnja struje bi se povećala smao nekoliko procenata".

„A šteta je neprocenjiva", rekao je Kostić i uporedio to sa nacističkim bombardovanjem Narodne biblioteke Srbije 6. aprila 1941. godine i štetom koja je nastala, prenosi Fonet.

BBC

Prvi pravi letnji dan ove godine ekologiji je posvetio i Momčilo Zelenbaba. On, kaže, ne očekuje mnogo od ovih protesta, ali smatra da je važno skrenuti pažnju na ekološke probleme.

„Ne očekujem ništa konkretno, da se donesu neke odluke koje bi promenile stanje na terenu, ali možda se proširi svest u narodu", ističe Momčilo za BBC.

Štete od poplava suša i drugih posledica klimatskih promena iznose do nekoliko stotina miliona evra godišnje, a izvori reka se prodaju i planinske reke „uteruju u cevi", navode organizatori u proglasu.

Tu se navode i podaci da tri miliona ljudi u Srbiji i dalje koristi septičke jame, a da približno 2,5 miliona živi u mestima sa prekomerno zagađenim vaduhom.

„Dok čitav svet zaustavlja proizvodnju energije iz termoelektrane naša država gradi dve termoelektrane koje koristi lignit, jedan od najvećih zagađivača.

„Srbija ima 30 dosto više potencijala od Nemačke u proizvodnji solarne energije, ali Srbija to ne koristi , kao i veliki potencijal u proizvodnji biomase", navela je naučna savetnica sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Dragana Đorđević.

BBC

Šta kaže država?

Resorni ministar Goran Trivan izjavio je nedavno da se za životnu sredinu „moramo svi zajedno boriti, jer je to prioritet".

„Mi smo kamen u cipeli, ali ekologija ako želi da pravi napretke u sopstvenom društvu, a to je i iskustvo zapadnih zemalja, morate se suprotstavljati, morate se izboriti za životnu sredinu nasuprot bilo kakvim interesima.

„Moramo se boriti za čistiji vazduh koji svi zajedno dišemo, moramo sačuvati svoje reke, one male potoke, jer neće biti vode", rekao je Trivan 5. juna povodom obeležavanja Svetskog dana životne sredine.

BBC
BBC

.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk