porodice žrtava četvrt vijeka u potrazi za pravdom

Genocid u Srebrenici 25 godina kasnije: Ko je sve osuđen u Hagu, Srbiji, Bosni i Hrvatskoj

Zbog zločina koji su pratili pad Srebrenice 11. jula 1995, kada je ubijeno više od 8.000 Bošnjaka, do sada je osuđeno ukupno 47 ljudi na više od 700 godina zatvora, a izrečene su i četiri doživotne kazne

11059 pregleda 28 reakcija 28 komentar(a)
Srebrenica, Foto: AFP/Getty Images
Srebrenica, Foto: AFP/Getty Images

Šestorica Bošnjaka iz Srebrenice leže na podu vojnog kamiona. Vojnik u cokulama šutira jednog od muškaraca u glavu: „Šta se treseš?" pita i psuje ga.

Uskoro će ove zarobljenike, od kojih su trojica bili maloletni, ubiti pripadnici srpske paravojne jedinice „Škorpioni", koji su zločin zabeležili na video snimku.

Snimak je prikazan na suđenju bivšem predsedniku SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću u Hagu 2005. godine, posle koga je Srbija uhapsila i osudila više počinilaca ovog ubistva.

Tri godine kasnije biće uhapšen ratni predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, a 2011. i bivši zapovednik Vojske RS Ratko Mladić.

Zbog zločina koji su pratili pad Srebrenice 11. jula 1995, kada je ubijeno više od 8.000 Bošnjaka, do sada je osuđeno ukupno 47 ljudi na više od 700 godina zatvora, a izrečene su i četiri doživotne kazne.

Haške presude vođama bosanskih Srba

Bivši komandant Vojske Republike Srpske (VRS) Ratko Mladić nalazi se u pritvoru Haškog tribunala, gde čeka pravosnažnu presudu po optužnici za ratne zločine.

Epidemija korona virusa pomerila je žalbeni postupak na sledeću godinu, kada će sud potvrditi ili izmeniti prvostepenu presudu iz 2017. kojom je Mladić osuđen na doživotnu kaznu.

Reuters

Sud u Hagu već je pravosnažno osudio bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića na doživotni zatvor 2019. godine.

Osim Karadžiću, u Hagu su izrečene još tri pravosnažne doživotne kazne za genocid u Srebrenici.

Jedna je izrečena 2010. bivšem načelniku za bezbednost glavnog štaba VRS Ljubiši Beari, koji je umro u Berlinu 2017. godine

Druga je izrečena 2015. godine bivšem pomoćniku komandanta za obaveštajno-bezbednosne poslove glavnog štaba VRS Zdravku Tolimiru, koji je sledeće godine umro.

Na doživotni zatvor osuđen je i potpukovnik Drinskog korpusa VRS Vujadin Popović, koji je prolašen krivim za genocid, istrebljenje, ubistvo i progon Bošnjaka.

Tribunal u Hagu je doneo prvu presudu koja je zločin u Srebrenici okarakterisala kao genocid, i to bivšem generalu Vojske Republike Srpske Radislavu Krstiću, 2001. godine.

Krstić je pravosnažno osuđen na 35 godina zatvora zbog pomaganja i učestvovanja u genocidu.

Na dugogodišnje kazne zatvora osuđeni su i oficiri VRS Drago Nikolić (35 godina), Dragan Obrenović (17 godina), Momir Nikolić (20 godina) i Radivoje Miletić (18 godina).

U Hagu je osuđen i pripadnik 10. diverzantskog odreda Dražen Erdemović, prvi čovek koji je pred tim sudom priznao krivicu za ubistva zarobljenih Bošnjaka.

Erdemović je uhapšen još 1996. u Srbiji i iste godine je u Hagu osuđen na pet godina zatvora, a njegovo svedočenje kasnije je doprinelo osuđujućoj presudi protiv Ratka Mladića.

Malobrojni postupci u Srbiji

Dok je sud u Hagu sudio glavnim organizatorima ratnih zločina, od zemalja bivše Jugoslavije očekivalo se da sprovedu postupke protiv niže rangiranih.

U Srbiji su do sada donete samo dve presude za zločine u vezi Srebrenice, a jedan postupak je u toku.

Četvorica pripadnika „Škorpiona", uhapšenih 2005. zbog ubistva Bošnjaka koje su snimili u okolini Trnova, osuđeni su 2007. na ukupno 53 godine zatvora.

Njihova imena su Slobodan Medić, Branislav Medić, Pero Petrašević i Aleksandar Medić.

Međutim, iz optužnice i presude ne vidi se da su žrtve iz Srebrenice, napominje advokatica Fonda za humanitarno pravo (FHP) Marina Kljajić.

Još dvojica „Škorpiona" - Milorad Momić i Slobodan Davidović - osuđeni su u Hrvatskoj za isti zločin.

U Srbiji je zbog Srebrenice osuđen Brano Gojković, koji je sa Tužilaštvom za ratne zločine sklopio sporazum o priznanju krivice 2016. godine.

On je osuđen na 10 godina zatvora zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva.

Pošto zvanični Beograd ne priznaje da se u Srebrenici dogodio genocid, optužnice podignute u Srbiji vezane za zločine u Srebrenici ne koriste tu formulaciju.

U toku je i suđenje po optužnici iz 2016. za zločin u selu Kravica, u kome je jula 1995. ubijeno više od 1.300 Bošnjaka iz Srebrenice.

„Zbog korne svedoci odbrane će malo sačekati, a vreme se koristi da se izvrši uvid u pisanu dokumentaciju, koja je zaista obimna", kaže Marina Kljajić.

Dodaje da u postupku nisu uočene „namerne opstrukcije" i da suđenje ne traje predugo s obzirom na broj optuženih.

Za ovaj zločin optuženi su bivši pripadnici Specijalne brigade MUP-a Republike Srpske Nedeljko Milidragović, Aleksa Golijanin, Milivoje Batinica, Dragomir Parović, Aleksandar Dačević, Boro Miletić, Jovan Petrović i Vidoslav Vasić.

Funkcioneri i pristalice Srpske radikalne stranke (SRS), predvođeni svojim liderom, osuđenim ratnim zločincem Vojislavom Šešeljem, dolazili su na pojedina ročišta da iskažu podršku osumnjičenima i negiraju genocid u Srebrenici.

Getty Images

Sledeće ročište zakazano je na godišnjicu masakra u Kravici, 14. jula.


Šta radi Tužilaštvo za ratne zločine?

Nekoliko osumnjičenih za zločine u Srebrenici pronašlo je utočište od gonjenja u Srbiji proteklih godina.

Među njima je bio i bivši komandant 10. diverzantskog odreda Milorad Pelemiš, koga je tražilo tužilaštvo Bosne i Hercegovine.

Bosanski sud osudio je petoricu pripadnika ovog odreda na ukupno 122 godine zatvora zbog ubistva najmanje 1.000 Bošnjaka na farmi Branjevo.

Međutim, Pelemiš se slobodno kretao u Srbiji i čak pojavljivao u medijima.

Beogradski Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je 2010. godine krivične prijave protiv Pelemiša i još 11 osoba za učešće u genocidu u Srebrenici.

„Ali po njima se ne postupa", govori Marina Kljajić iz FHP-a.

Prema izveštaju Fonda iz 2011. godine, pet bivših pripadnika 10. diverzantskog odreda koji nisu procesuirani tada je živelo u Srbiji.

Do danas nijedan nije osuđen, osim Brana Gojkovića koji je sklopio sporazum o priznavanju krivice.


Bez novih presuda u Bosni

Sudovi u Bosni i Hercegovini izrekli su više presuda za zločine u Srebrenici nego sudovi u Srbiji i Hrvatskoj zajedno - 25 - ali u poslednjih godinu dana nije doneta ni jedna nova presuda.

U tom periodu podignuta je jedna optužnica za genocid u Srebrenici, i to protiv nekadašnjeg komandanta 65. zaštitnog motorizovanog puka VRS Milomira Savčića.

On je u decembru 2019. optužen da je svesno pomagao Ratku Mladiću i drugim starešinama vojske Republike Srpske i policije da zarobe, pogube i zakopaju muškarce Bošnjake iz Srebrenice.

Savčić, koji je predsednik Boračke organizacije Republike Srpske, negirao je krivicu na prvom ročištu 22. juna i rekao da je optužnica „potpuno izmišljena".

Pred bosanskim sudom vodi se pet predmeta u vezi sa zločinima u Srebrenici, protiv ukupno deset optuženih.

Izvršni direktor Balkanske istraživačke mreže (BIRN) u Bosni i Hercegovini, Denis Džidić, kaže da se veliki broj suđenja za ratne zločine u toj zemlji „jako sporo procesuira".

„Razlozi su brojni - od velikog broja svedoka do starosti optuženih pa do lošeg planiranja tužilaca i sudija", rekao je Džidić za BBC na srpskom.

Vladimir Živojinović

Od 25 dosada donetih presuda za zločine u vezi pada Srebrenice, 13 je za zločin genocida.

Komandir voda u 10. diverzantskom odredu Vojske Republike Srpske, Franc Kos, osuđen je na 35 godina zbog zločina protiv čovečnosti.

Pripadnici 10. diverzantskog odreda Stanko Kojić, Zoran Goronja i Vlastimir Golijanin osuđeni su na 32, 30 odnosno 15 godina.

Oni su osuđeni zbog ubistva oko 800 zarobljenih Bošnjaka iz Srebrenice na farmi Branjevo kod Zvornika.

Nakon streljanja, Kos, Kojić i još jedan pripadnik njihovog odreda pucali su ustreljenim Bošnjacima u glavu još jedanput, kako bi se uverili da nema preživelih, naveo je sud.

Jednu od viših zatvorskih kazni dobio je i bivši načelnik za sigurnost Zvorničke brigade VRS, kapetan Milorad Trbić.

Trbić se 2005. godine dobrovoljno predao Haškom sudu, koji ga je iste godine optužio za učešće u genocidu u Srebrenici.

Kako se navodi u optužnici, Trbić je bio odgovoran za ubistvo oko 1.000 Bošnjaka u selu Orahovac 13. jula 1995. godine, dva dana nakon pada Srebrenice, kao i druge zločine.

Trbićev predmet je 2007. godine predat sudu u Bosni i Hercegovini, koji ga je osudio na 30 godina, ali je kazna preinačena na 20 godina zatvora 2015. godine.

Bez obzira na presude, zvaničnici Republike Srpske, bosanskog entiteta sa većinskim srpskim stanovništvom, ne prihvataju da je u Srebrenici počinjen genocid.

U poslednjih godinu dana formiraju se i komisije za utvrđivanje istine o Srebrenici, u čijem radu ne učestvuju stručnjaci koji su godinama radili u Hagu, ali učestvuje niz osoba koje su javno osporavale genocid, navodi Denis Džidić.

„Negiranje [genocida] svakako stvara ekstremnije narative, što izaziva nezadovoljstva.

„Proteklih godina videli smo intenziviranje ovih narativa - kroz prolaske kolona u Srebrenici koje su pevale nacionalističke pesme, lepljenje plakata Ratka Mladića u Srebrenici i slično", kaže on.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk