Tri načina na koja bi se mogla odvijati nova američko-kubanska kriza

SAD su optužile 94-godišnjeg bivšeg predsednika Kube, Raula Kastra, za ubistvo, što je podstaklo spekulacije da bi Havana mogla biti sledeća na vašingtonskoj listi za promenu režima.

Usred kampanje maksimalnog pritiska koja je dovela do najznačajnije nestašice goriva i struje na Kubi u poslednjih nekoliko decenija, američki zvaničnici u glas pozivaju na kraj 66-godišnje komunističke vlade ostrva.

Predsednik Donald Tramp rekao je da veruje da neće biti potrebna „eskalacija“, ali se Bela kuća takođe zaklela da neće tolerisati „odmetničku državu“ 144 kilometra od obala SAD.

Šta sledi, teško je predvideti: ekonomski kolaps, domaći nemiri ili američka vojna intervencija. Evo tri moguća načina na koja bi se nova američko - kubanska kriza mogla odvijati.

Sjedinjene Države bi mogle da uhapse Raula Kastra

Optužnica protiv Kastra, koja se odnosi na obaranje dva civilna aviona 1996. godine, odmah je izazvala spekulacije da bi američke snage mogle da pokrenu operaciju njegovog hvatanja i sprovođenja u američku sudnicu.

Takva operacija nije bez presedana.

U januaru, američki komandosi su pokrenuli munjevitu operaciju u Venecueli kako bi zarobili predsednika Nikolasa Madura - dugogodišnjeg saveznika Kube - i doveli ga u Njujork da bi se suočio sa optužbama za drogu i oružje.

Godine 1989, mnogo veća operacija - „Pravedni uzrok“ - dovela je do toga da su hiljade američkih vojnika učestvovale u invaziji na Panamu kako bi svrgnule i pritvorile tadašnjeg lidera zemlje, Manuela Norijegu.

Predsednik Tramp je do sada odbacivao pitanja o tome da li razmatra sličnu operaciju na Kubi.

Međutim, nekoliko američkih zakonodavaca je otvoreno pozvalo na sličnu misiju.

„Treba uzeti u obzir sve opcije“, rekao je novinarima senator Floride Rik Skot. „[Isto] što se dogodilo Maduru trebalo bi da se dogodi i Raulu Kastru.“

Stručnjaci kažu da je, iz vojne perspektive, potez hvatanja Kastra izvodljiv - ali da bi bio prepun rizika i komplikacija.

„U nekim aspektima bi moglo biti lakše izvući ga“, rekao je Adam Isakson, regionalni stručnjak iz Vašingtonske kancelarije za Latinsku Ameriku.

„Njegova simbolička vrednost za Kubu je velika, što znači da je veoma dobro čuvan, ali sve je moguće.“

Ali uklanjanje Kastra - koji je podneo ostavku na mesto predsednika 2018. godine - možda neće imati značajan uticaj na širu kubansku vladu, gde se godinama uglavnom smatra uticajnom figurom.

„Ne mislim da bi to mnogo uticalo na strukturu moći na Kubi. On ima 94 godine“, rekao je Isakson.

„Dinastija porodice Kastro je uticajna, ali nije centralna za ono što su izgradili.“

„Iz domaćih političkih razloga, to bi verovatno bio pogodak“, dodao je.

„Voleli bi da ponize Kastrove i da jednog od originalnih revolucionara iz 1959. godine stave iza rešetaka, ali strateška vrednost toga je upitna.“

Vašington može da traži smenu rukovodstva u Havani

Jedna mogućnost koju su američki zvaničnici, među njima i Tramp, pomenuli jeste da bi vlast u Havani moglo da preuzme novo rukovodstvo.

Stručnjaci su primetili da bi ovaj scenario mogao biti sličan Madurovoj zameni sa Delsi Rodrigez u Venecueli, što je ostavilo vladu uglavnom netaknutom.

Tramp je više puta rekao da već sarađuje sa zvaničnicima unutar Kube koje se nadaju američkoj pomoći usred pogoršanja ekonomskih problema.

„Kuba traži pomoć, a mi ćemo razgovarati“, napisao je na na njegovoj mreži Truth Social 12. maja.

Nekoliko dana kasnije, direktor CIA-e Džon Retklif sastao se sa kubanskim zvaničnicima, a među njima su bili Kastrov unuk, Raul Giljermo Rodrigez Kastro, i ministar unutrašnjih poslova Lazar Alvarez Kasas.

„Sastaćemo se sa Kubancima... na kraju krajeva, oni moraju da donesu odluku. Njihov sistem jednostavno ne funkcioniše“, rekao je državni sekretar Marko Rubio novinarima na Floridi u četvrtak.

Želja aktuelne administracije u Vašingtonu je „dogovoreni sporazum“, dodao je.

Među promenama o kojima govori Vašington su obećanje o otvaranju ekonomije, pozivanje većih stranih investicija i učešće kubanskih grupa u egzilu, kao i obavezu da se okonča prisustvo ruskih ili kineskih obaveštajnih agencija na ostrvu.

Važno je napomenuti da bi ove promene mogle da u velikoj meri ostave kubansku vladu netaknutom.

„Baš kao što su želeli da izbegnu nestabilnost u Venecueli, žele da izbegnu nestabilnost na Kubi“, rekao je Majkl Šifter, profesor latinoameričkih studija na Univerzitetu Džordžtaun i bivši šef vašingtonskog tink-tenka Interamerički dijalog.

„Forsiranje promene režima bilo bi previše rizično za to“, dodao je.

Nekoliko stručnjaka koje je kontaktirao BBC reklo je da je izazov za Trampovu administraciju to što ne postoji odmah očigledna figura koja čeka u krilima unutar Kube.

„Ne mislim da na Kubi postoji očigledna Delsi Rodrigez, a moć funkcioniše drugačije na nego u Venecueli“, rekao je Šifter.

„Teško je pronaći ono što traže, neku vrstu vladajuće strukture.“

• Špijuni, dronovi i let-lampe: Kako je Amerika zarobila Madura
• Kad te tetka Radmila probudi i javi ti za Madura: Srbi iz Venecuele
• Tramp rizikuje da vrati svet u doba imperijalizma: BBC analiza

Mogući kolaps Kube

Treća mogućnost je da Kuba popusti pod teretom ogromnog ekonomskog pritiska, što je već dovelo do višesatnih dnevnih nestanka struje i masovne nestašice hrane na ostrvu.

„Neće biti eskalacije. Ne mislim da je to potrebno“, rekao je Tramp ove nedelje

„Mesto se raspada, katastrofa je i oni su donekle izgubili kontrolu.“

Stručnjaci, međutim, kažu da je slika mnogo komplikovanija i da mehanizmi kontrole kubanske vlade nad stanovništvom ostaju uglavnom netaknuti, čak i tokom teškog ekonomskog perioda.

„Morate razlikovati kubansku ekonomiju od države i vlade“, rekao je Šifter.

Kubanska ekonomija može da se uruši i urušava se... ali država i dalje funkcioniše, posebno kad je u pitanju bezbednost.“

Bilo kakav kolaps države mogao bi da predstavlja izazov i za Trampovu administraciju ako bi veliki broj Kubanaca pobegao iz zemlje, posebno prema SAD.

Kubanski migranti nisu pošteđeni pooštrenih mera za suzbijanje migracija tokom Trampove administracije.

„Ako dođe do kolapsa, videćete da veliki deo kubanskog stanovništva čini sve što može da pobegne, na isti način kao što su to činili sa Haitija tokom godina“, rekao je Isakson.

„Florida je najbliže mesto, ali će neki ljudi stići i do Meksika.“

Isakson je dodao da je „iznenađen“ što takva situacija već nije počela.

„Ljudi verovatno preživljavaju sa 1.000 ili 1.500 kalorija dnevno i nisu u mogućnosti da dobiju osnovnu zdravstvenu zaštitu“, rekao je.

„Pomislili biste da ljudi već grade svoje brodove.“

Pogledajte kubanske demonstrante kako pale predmete ispred sedišta Komunističke partije

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• 'Havana je prazna, kao da je sve mrtvo': Kuba u velikoj krizi
• Ostavka ministarke posle izjave 'na Kubi nema prosjaka'
• Trampova operacija u Venecueli može da postane presedan za autoritarne sile u svetu