Više od 60 godina, reputacija Kolumbija bila je neodvojiva od građanskog rata.
Ali upravo kad je ova zemlja počela da uživa u malom predahu posle mirovnog sporazuma, potpisanog 2016. godine između Vlade i gerilske grupe FARK, talas novih svirepih ubistava uneo je bojazan da bi nasilje moglo polako da se vrati.
Ali zašto?
- Deca vojnici u Kolumbiji: „Kako sam dospeo ovde"
- Kolumbijski veterinar krijumčario heroin u kučićima
- Meksički narko karteli: Devetoro obešenih sa mosta
Trostruki „masakr"
Naslovi o „masakru" i rodbina i zajednica potreseni traumatičnim događajima vratili su se posle ubistva dvojice školaraca u južnoj oblasti Narinjo.
Osmog avgusta, Kristijan Kaisedo i Maikol Ivara, 12 i 17 godina, napustili su svoje domove i otišli da predaju domaći zadatak koji nisu mogli da pošalju elektronski.
Ali kad su u subotu prešli preko zone borbenih dejstava, deca su ubijena iz neposredne blizine dalekometnim oružjem.
Dan pre ubistva, javljeno je da su u ovoj oblasti izbile borbe između odmetnute frakcije FARK-a i paravojne grupe po imenu Odbrambene snage Gianistas.
Tri dana kasnije, policija je našla tela petoro tinejdžera starosti između 14 i 15 godina sa znacima mučenja, u polju šećerne trske blizu grada Kalija, gde su godinama izbijali sukobi između bandi trgovaca drogom.
Vlasti nisu objasnile ova ubistva, ali na spisku mogućih razloga nalazi se i razračunavanje bandi, pa čak i brutalna reakcija na odbijanje tinejdžera da se pridruže bandama.
Sahrana žrtava bila je prekinuta u četvrtak 13. avgusta eksplozijom granate koja je detonirana uz obližnju policijsku stanicu, ranivši šestoro ljudi.
„Krvoproliće"
Kolumbijci su još uvek saznavali za ove incidente u nedelju (16. avgusta) kad se zemlja probudila na vesti o „krvoproliću" u Samanijegu, takođe u oblasti Narinjo.
Prema tvrdnjama vlasti, pedesetak mladića i devojaka pravilo je žurku u lokalnoj kući kad su u nju upali naoružani muškarci i otvorili vatru, izazvavši „krvoproliće" u kom je stradalo osmoro ljudi.
Samenijego je strateška tačka za trgovinu kokainom, čija je proizvodnja u južnoj Kolumbiji u porastu.
Nacionalna oslobodilačka vojska (ELN), gerilska grupa koja je preuzela ulogu FARK-a kao najveće grupe u zemlji, navodno je u poslednjih nekoliko godina pojačala prisustvo u Narinju.
Jedna od ranjenih žrtava, koja je uhapšena, bila je lider ELN-a i policija sada istražuje da li je masakr možda rezultat spora među bandama.
„Narkosi se služe strahom"
Horhe A. Restrepo, stručnjak za bezbednost i direktor Resursnog centra za analizu konflikata (CERAC), kaže da ne postoji „opšti skok u ubistvima" u Kolumbiji, već narko bande koriste strah kako bi zaštitile sopstvene interese.
„Možemo da vidimo dva tipa novog masakra: jedan vrše naoružane grupe povezane sa proizvodnjom droge, koje koriste srah i teror kolektivnih ubistava da se osiguraju da niko neće ometati njihove interese", kaže Restrepo za BBC.
„A drugi je reakcija na sporove između naoružanih grupa koje učestvuju u iskopavanju zlata, rasturanju droge i proizvodnji ilegalnih supstanci. One su u procesu pripajanja ili apsorbovanja jedni drugih."
Suočavamo se sa normalizacijom nasilja organizovanog kriminala, kao što smo to viđali u drugim zemljama koje pokušavaju da ostave za sobom dugogodišnje oružane sukobe, dodaje.
Video: Zemlja sa 95 ubistava dnevno
Nasilje posle primirja
Posle postignute obustave vatre, mnogi društveni aktivisti, sindikalni lideri, ekolozi, bivši pripadnici gerilskih grupa i starosedelačkih naroda ubijani su u oblastima u kojima je sada FARK demobilisan.
Restrepo je dodao da ova vrsta nasilja, „koja je ranije pogađala samo glavešine, sada pogađa i same zajednice."
Kolumbija je 2019. godine zabeležila treću najnižu stopu ubistava od 1976. godine, a u prvih šest meseci 2020. godine došlo je do dodatnog pada od 14 odsto.
- Vođe kulta koje su spalile 700 sledbenika i dalje u bekstvu
- Eksplozija automobila u prestonici Kolumbije
Predsednik Ivan Duke, koji je preuzeo tu poziciju od Huana Manuela Santosa 2018, tvrdi da su brojke rezultat njegove politike, ali ga opozicija optužuje da se ne pridržava mirovnog sporazuma - dozvoljavajući da nasilje nekontrolisano divlja.
I dok su ubistva počinjena u urbanima krajevima, stručnjaci upozoravaju da upravo u zabitim krajevima zemlje mir visi o koncu.
U tim oblastima, ilegalne grupe se takmiče među sobom, pokrećući novi, svirepi ciklus nasilja.
Siromaštvo i neizvesnost zbog posledica od pandemije korona virusa dodatno su istakli vakum moći koji je ostavila država, a koji sada popunjavaju bande.
Kolumbija je možda ostavila za sobom rat sa FARK-om, ali drugi ratovi rastu i šire se. Još se čeka na mir.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
