U maju 2008. godine, predavao sam u jednoj privatnoj engleskoj školi u Jangšuu, u malom gradu u južnoj Kini.
Kad su završili kurs, moji odrasli učenici rekli su mi da preuzmem QQ, kinesku desktop aplikaciju sličnu MSN Mesindžeru, kako bismo ostali u kontaktu.
Zamolio sam ih da se prijave na Fejsbuk (u to vreme još nije bio blokiran u Kini), dodaju me za prijatelja i ostave mi imejl adrese.
Nekolicina je to i učinila, ali te adrese je bilo teško zapamtiti jer su često izgledale ovako: zwpzjg59826@126.com.
- Sinofobija: Kako je korona virus pojačao rasizam protiv Kineza
- Jedinstveni šmek pekinškog rokenrola
- TikTok - od gumenih meda do društvene mreže koju bi Tramp da zabrani
Pomislio sam da su pomalo čudne, ali u to vreme nije bilo toliko neobično imati otkačene imejl adrese, čak i u Velikoj Britaniji.
Godinama kasnije, zatekao sam se u Pekingu radeći kao slobodni novinar i lektor. Skoro nikad ne bih vodio poslovnu komunikaciju sa kineskim klijentima preko imejla.
Često bih dobijao lektorske poslove na pametnom telefonu, preko izuzetno popularne kineske aplikacije za poruke ViČet.
Kad bih završio posao, poslao bih ga nazad i takođe bio plaćen preko ViČeta.
Čitav proces delovao je čudesno, toliko je sve bilo brzo i efikasno.
Dominacija aplikacija
U mnogim zapadnim zemljama, imejl je i dalje suvereni vladar, naročito u poslovnom sektoru.
I u SAD i u Velikoj Britaniji, imejl je najpopularnija onlajn aktivnost, u kojoj učestvuje 90,9 i 86 odsto učesnika.
- Virtuelne otmice: Kako su prevareni kineski studenti
- Vreća preko glave i maska: Krici i mučenje u zatvoreničkom logoru u Kini
U istim zemljama, korišćenje imejla nadmašuje sve druge onlajn aktivnosti, kao što je pretraga informacija o proizvodima i uslugama, elektronsko bankarstvo, gledanje digitalnih videa i slušanje muzike, kao i korišćenje društvenih mreža.
Ali u Kini, ta slika je potpuno drugačija.
Dilojtova anketa mobilnih korisnika u Kini iz 2018. godine pokazala je da Kinezi proveravaju imejl 22 odsto puta manje od globalnih korisnika.
Umesto toga, dominantan je ViČet: nekih 79,1 odsto korisnika pametnih telefona redovni su korisnici ove aplikacije, dok 84,5 odsto ljudi koji koriste aplikacije za poruke u Kini koristi ViČet.
A ta preferenca važi i za posao: Izveštaj o ponašanju korisnika ViČeta iz 2017. godine koji je sastavio Penguin intelidžens, istraživački ogranak Tensenta (koji je napravio ViČet), pokazao je da skoro 88 odsto od 20.000 anketiranih ljudi koristi ViČet u svakodnevnoj poslovnoj komunikaciji.
- „Reinkarnirani“ lider tibetanskog budizma koji je nestao pre 25 godina
- Tramplomatija - šta se krije iza nove američke strategije prema Kini
Telefoni, SMS i faks koristi 59,5 odsto ljudi. Imejl je na dalekom trećem mestu, sa 22,6 odsto.
Eva Hsu, koja vodi firmu za digitalni brending, potiče sa Tajvana i provela je mladost živeći u SAD. Ona sada radi u Šangaju već šest godina.
Kad su u pitanju njeni strani klijenti, Hsu kaže da sa njima komunicira preko imejla i Linkdina, ali kad su u pitanju kineski klijenti, priča je potpuno drugačija.
„Kineski klijenti obično koriste ViČet i šalju fajlove preko ViČeta kao glavnog sredstva za komunikaciju", kaže ona.
Kultura sajber-kafića
Sa više od milijardu korisnika u Kini, ViČet je super aplikacija koja je sveprisutna.
Ali razlozi zašto Kinezi više vole da komuniciraju preko platforme kao što je ViČet možda su nastali godinama ranije.
Tada novoosnovana kineska tehnološka kompanija Tensent je 1999. godine objavila proizvod po imenu QQ, zasnovan na popularnom dekstop programu za instant poruke ICQ, u vlasništvu AOL-a.
U to vreme, bilo je svega 1,2 kompjutera na svakih 100 ljudi u Kini, prema podacima Svetske banke. Poređenja radi, u to vreme je jedan kompjuter išao na svake dve osobe u SAD.
Ali kako smo sve više zalazili u 2000-te, internet kafići su se raširili svuda po Kini i mladi su ih brzo prihvatili.
QQ je postao ključni razlog za popularnost tih kafića, jer je pružao zabavu sa funkcijama kao što su igrice, muzika i rana kineska društvena mreža na kojoj su ljudi mogli da postavljaju mikro-blogove.
U poređenju sa imejlom, QQ je nudio više interakcije, uz mogućnost da pravite avatare, na primer, i razmenjujete instant poruke.
Kao vozačka dozvola
U njihovoj knjizi iz 2008. godine Supertrendovi Kine budućnosti, autori Džejms Juan i Džejson Inč istakli su da je bilo nepraktično za Kineze da nemaju nalog na QQ-u ili MSN-u.
„To je skoro kako bi Zapadnjaci doživljavali nekoga bez vozačke dozvole", napisali su oni.
Viši rukovodioci navodili bi svoje QQ brojeve na vizit-kartama, a firme bi imale vlastite naloge na QQ.
Godine 2012, QQ je imao 798 miliona mesečnih aktivnih korisnika - više od polovine kineskog stanovništva za tu godinu.
- Kina: Video igra povučena zbog skrivene poruke u melodiji
- „Pronašla sam otetog sina - nakon 32 godine“
Ali ViČet, koji je takođe kreirao Tensent i objavio ga 2011. godine, postaće najpopularnija komunikaciona alatka u zemlji, baš kao što će pametni telefoni zameniti desktop kompjutere kao glavne kompjuterske uređaje u Kini.
Metju Brenan, Britanac koji radi u Kini od 2004. godine i konsultant je za kineske digitalne inovacije, kaže da je posedovanje imejl adrese u mnogim zemljama deo vašeg identiteta, a neophodna je i za registrovanje na mnoge onlajn usluge.
U Kini, međutim, mobilne aplikacije često imaju prednost i možete da obavite sve onlajn transakcije čim se ulogujete u aplikacije sa višestrukom funkcionalnošću, kao što su ViČet ili Alipej (koju je napravio onlajn maloprodajni gigant Alibaba).
Možete da zakažete pregled ili sastanak, platite sve što ste kupili i pošaljete poruku prijatelju, sve u okviru jedne aplikacije.
Instant poruke
Žong Ling, vanredna profesorka ekonomije u Postdiplomskoj poslovnoj školi Čeng Kong, smatra da se ViČet uklapa u kinesku radnu kulturu.
„ViČet, kao platforma za slanje poruka, zahteva manje formalno radno vreme od imejla", kaže ona.
„Ta neformalnost čini da ljudi pre odgovore odmah… potrebu za momentalnim odgovorom motiviše kulturološko i poslovno okruženje u Kini."
Žong ističe da su u Kini granice između poslovnog i privatnog života ljudi slabije.
„Kao posledica toga, poslodavci i menadžeri često šalju upite u vezi s poslom ili zadatke van normalnog radnog vremena i više vole da ne čekaju do narednog radnog dana da dobiju neki trivijalni odgovor."
Ona dodaje da je za konverzacije koje zahtevaju više rundi interakcije, ViČet mnogo brži od imejla.
- Kineska mega-deponija već prepunjena - 25 godina pre roka
- Kineski „seljak“ koji ispijanjem alkohola postaje svetska zvezda
Međutim, loša strana ovoga je da su radnici pod pritiskom da odgovaraju u svako doba dana.
Dok je ViČet dobar za kratke, brze odgovore, imejl ima nezgrapniji interfejs, kaže Metju Brenan.
Traži se instant odgovor
Način na koji je neka platforma osmišljena utiče na to kako komuniciramo i postoje suptilni ali primetni efekti kad su u pitanju platforme kao što su Fejsbuk, Vocap i ViČet.
„Može da postoji očekivanje pravovremenijeg odgovora kad su u pitanju instant poruke", kaže Brenan.
„Dakle, čak i ako dobijete poruku tokom vikenda, morate na nju da odgovorite."
U anglo-centričnim zemljama kao što su Velika Britanija, SAD, Kanada, Australija i Novi Zeland, imejl zadržava etiketu analognog doba.
Uvod sa „Dragi taj i taj", formalno odjavljivanje - „Srdačno" ili „Pozdrav" - i tako dalje, pokazuju zaostale veze sa pisanjem tradicionalnih pisama.
Ali u mnogim azijskim zemljama, čini se da se preferira momentalna i neformalna priroda aplikacija za razmenu poruka.
- „Kinezi će otići i sve će da zaraste u korov“: Kako zemljoradnici iz Kine osvajaju ruski Daleki istok
- Kako je Kina postala svetsko ekonomsko čudo
Alan Kejsi, partner u konsultantskoj firmi Profet koja ima kancelarije širom Azije, kaže da on i njegov multinacionalni tim veruju da su čet aplikacije mnogo relevantnije od imejla u Aziji u odnosu na zapadna tržišta.
„Mnoge zemlje kao što su Kina i Jugoistočna Azija preskočile su kompjutersko doba i uskočile pravo u mobilnu konektivnost", kaže Kejsi.
„To je dovelo do masovnog skoka u upotrebi društvenih platformi bilo da su to Fejsbuk, ViČet, Lajn, KakaoTok, Zalo, i tako dalje."
Poslovanje
U Kini, pored ViČeta, poslovne aplikacije zadovoljavaju potrebe većih korporacija ili onih koji zahtevaju funkcije usredsređenije na rad i produktivnost.
Platforme kao što su Alibabin DingTok i BajtDensov Lark, kao i poslovna verzija ViČeta - ViČet Vork - nude funkcije kao što su deljenje dokumenata i onlajn editovanje, plaćanje, usaglašenost na radnom mestu i veći stepen privatnosti.
DingTok omogućava korisnicima da u realnom vremenu vide da li je neko pročitao poruku i, ako nije, korisnici mogu da mu pošalju podsetnik da to uradi.
„Raštrkane usluge" na Zapadu
Tridesetogodišnja Hailan Đia je menadžerka za odnose sa javnošću u kineskoj kompaniji za trgovinu kriptovalutama.
Ona se 2018. godine preselila iz rodnog Pekinga u Plimut na jugozapadu Engleske da bi bila sa partnerom.
U Velikoj Britaniji, kaže ona, onlajn usluge su raštrkanije.
„Određene proizvode kupujete na Amazonu; namirnice preko aplikacija; preglede i sastanke zakazujete na sajtovima, koji svi odreda zahtevaju imejl ili Fejsbuk, za razliku od Kine, gde koristite nalog na ViČetu za sve to", kaže on.
Hailan je morala da se navikne na stalno proveravanje imejla.
„U Kini nikad ne proveravam imejl, tako da ne očekujem od ljudi da odgovore na njega i ne zadržavam se tamo radi zabave."
Ali to ne znači da Kinezi uopšte ne koriste imejl.
Mnogi od njih imaju imejl adrese, ali ih proveravaju mnogo ređe od Amerikanaca ili Evropljana.
Brenan kaže da u većim gradovima, kao što su Peking i Šangaj, postoje veća usaglašenost sa međunarodnim standardima.
Jedna od mojih starih učenica iz Jangšua, Lili Vang, bila je jedna od nekolicine koja mi je ostavila imejl adresu kad je završila kurs.
Relikt prošlosti
Bili smo neko vreme u kontaktu preko imejla, nakon čega smo prestali da se dopisujemo. Ona sada ima 30 godina i živi u Guangdongu u južnoj Kini, gde radi za kompaniju za osvetljenje.
Pronašao sam je na ViČetu pre nekoliko godina, i mi od tada tako komuniciramo.
Pitam je da li još uvek koristi imejl adresu preko koje smo se nekad dopisivali.
„Koja je u pitanju?", pita ona smejući se. „Imala sam ih mnogo: 163, 126 i MSN", kaže, govoreći o raznim provajderima imejl adresa.
Ona sada retko proverava imejl i teško joj je da se seti kad je poslednji put to uradila.
„Najviše koristim ViČet; ne koristim QQ često, ali ponekad i to činim", kaže ona.
Za Vang, kao i mnoge druge Kineze, ViČet čini integralni deo njenog svakodnevnog života, a čini se da je imejl sada samo staromodni relikt prošlosti.
Pogledajte video o pandama koje se vraćaju u Kinu
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
