Niz otpuštanja i naimenovanja

Predsjednički izbori u Americi 2020: Zašto američki špijunski svijet trenutno osjeća veliki nemir

Otpuštanje mnoštva civilnih vrhovnih lidera u Pentagonu, uključujući ministra odbrane, bilo je, mnogi veruju, samo početak

9053 pregleda 1 komentar(a)
Foto: Getty Images
Foto: Getty Images

Niz otpuštanja i naimenovanja - uz glasine da će ih biti još - stvorilo je osećanje duboke neizvesnosti u američkoj obaveštajnoj i zajednici nacionalne bezbednosti.

Iako su neki izvan tog sveta izrazili bojazan da je to deo predsednikovog pokušaja da zadrži vlast, mnogi iznutra to više doživljavaju kao želju za ličnom osvetom i poslednji stadijum sukoba koji je umnogome definisao čitav predsednički mandat Donalda Trampa.

Ali ostaju strahovi da neizvesnost polarizujuće tranzicije vlasti može sa sobom da nosi i neke prave opasnosti.

Otpuštanje mnoštva civilnih vrhovnih lidera u Pentagonu, uključujući ministra odbrane, bilo je, mnogi veruju, samo početak.

U nekim slučajevima, to bi moglo da ima veze sa predsednikovom željom da sprovede konkretne političke ciljeve tokom poslednjih dana vladavine i ukloni one koji su se ranije suprotstavljali njegovim planovima, kao što je izvlačenje trupa iz Avganistana, na primer.

Ali na mnoge načine nekim posmatračima ovo izgleda i kao rezultat nagomilanog besa i poslednji čin jedne duge borbe.

Američka zajednica za nacionalnu bezbednosti našla se na nišanu predsednika Trampa, koji ju je optužio da je „duboka država" koja se zaverila protiv njega.

On je ocenu obaveštajne zajednice da se Rusija umešala u izbore 2016. godine u podršci njegovoj kandidaturi doživeo kao pretnju legitimitetu svoje pobede i gotovo je momentalno prešao u ofanzivu.

I nikad nije stao.

Getty Images

Poslednjih meseci vršio je veliki pritisak da se obelodane poverljive informacije za koje smatra da će potkrepiti njegove tvrdnje da je ta ocena bila pogrešna.

Bela kuća je imenovala političkog saveznika, Ričarda Grenela, za direktora nacionalne obaveštajne službe koji je davao podršku toj inicijativi, ali je i dalje nailazio na veliki otpor.

Direktorka CIA Đina Haspel često se pominje kao neko ko se trenutno nalazi na nišanu. Ona je od svog naimenovanja spretno hodala po tankoj liniji.

Kritičari kažu da je bila suviše bliska sa Belom kućom, navodeći kao primer za to, između ostalog, njen izgled i aplauz predsedniku tokom njegovog Govora o stanju nacije.

Ali njeni sledbenici kažu da je ona igrala veoma pažljivu igru pokušavši da ostane sasvim dovoljno uz predsednika da bi zaštitila agenciju od politizacije, plašeći se da će, ukoliko dobije otkaz, biti odabrana pristrasnija figura da je zameni.

A njeno očigledno odbijanje da obelodani neke poverljive obaveštajne aspekte ruskog mešanja u izbore 2016. godine nedavno je navelo predsednikove pristalice da otvore vatru na nju.

A još kontroverznije bilo bi otpuštanje Krisa Reja, direktora FBI.

Smatra se da je Tramp ljut zbog odbijanja federalne agencije da stavi pod istragu Hantera Bajdena, sina Džoa Bajdena, i njegove poslovne veze, želeći neku vrstu reprize 2016. godine kad su javne izjave tadašnjeg direktora FBI-ja Džejmsa Komija u vezi sa mejlovima Hilari Klinton naneli veliku štetu poslednjoj fazi njene kampanje.

I dok direktore CIA često, ali ne i uvek, novi predsednik odmah zameni, direktori FBI biraju se na deset godina.

Visoko cenjeni šef Agencije za sajber-bezbednost i bezbednost infrastrukture (Cisa) Kris Krebs takođe pao u nemilost zato što je sajt koji vodi Cisa po imenu Kontrola glasina jasno stavio do znanja da su lažne tvrdnje o nameštenim izborima i izbornoj krađi, među kojima su i one koje su izneli predsednik i njegovi sledbenici.

Vlada velika zabrinutost i zbog nekih novih naimenovanja baš koliko i zbog odlazaka.

Politički operativci dobili su visoke položaje u Pentagonu, a jedan od njih, Majkl Elis, dospeo je u generalni savet Nacionalne agencije za bezbednost (NSA), navodno protivno želji njenog šefa, generala Pola Nakasonea.

To je izazvalo zabrinutost da Trampov tim pokušava da „ukopa" pojedince duboko u nacionalni bezbednosni sistem gde bi mogli da nastave da igraju ulogu i posle 20. januara, kad će Džo Bajden biti inaugurisan kao predsednik.

Druga opcija je prosta želja da se nagrade lojalisti i omogući im da „ukrase rezime" uz očekivanje da će uskoro biti uklonjeni, ali da će u međuvremenu sprovesti u delo još konzervativnih političkih odluka.

I dok bi novi predsednik brzo mogao da smeni mnoge od ovih pojedinaca i izabere vlastiti tim, i dalje vlada zabrinutost zbog implikacija.

Odbijanje da se prizna pobeda Džoa Bajdena znači da bivši potpredsednik još nije počeo da dobija, kao što je običaj, dnevne predsedničke obaveštajne brifinge o pretnjama sa kojima se suočava SAD.

Što duže to bude trajalo, veća će biti opasnost da će to imati posledice u stvarnom svetu, jer će se možda novi nacionalni tim za bezbednost suočiti sa problemima za koje nije bio pripremljen.

Tu je i rizik da će druge zemlje možda takođe hteti da iskoriste ovaj period neizvesnosti, na primer Iran, koji će možda želeti odmazdu za ubistvo generala Kasema Sulejmanija počinjeno u januaru.

Teške tranzicije mogu imati konkretne posledice po nacionalnu bezbednost.

Komisija koja se bavila napadima od 11. septembra 2001. zaključila je da je kratak period predaje vlasti od predsednika Bila Klintona do predsednika Džordža Buša zbog osporenih izbora 2000. godine mogao da doprinese neuspelom sprečavanju napada na Njujork i Vašington, otežavši novom timu da počne rad i bude obavešten o svemu na vreme.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Preporučujemo za Vas