najbliži saradnik Karla Marksa

Istorija i komunizam: Fridrih Engels - od bogataškog sina do svetskog revolucionara

Pored Saveza komunista, Engels je učestvovao i u radu Prve internacionale - međunarodnog udruženja radnika, nastalog 1864. godine

6485 pregleda 1 komentar(a)
Spomenik Marksu i Engelsu u Šangaju, Foto: BBC/Kevin Foy
Spomenik Marksu i Engelsu u Šangaju, Foto: BBC/Kevin Foy

Ko je bio Fridrih Engels - nemački filozof, sociolog i revolucionar, rođen na današnji dan pre 200 godina?

Jedni mu zameraju što je govorio o jednakosti, a dolazio iz bogate porodice, drugi ga ne vole zbog navodnog negativnog mišljenja o pojedinim narodima, a ima i onih koji ga slave kao jednog od najznačajnijih komunističkih teoretičara.

„Ako pogledamo upečatljivost i ubojitost njegovih ideja, one ni danas ne izgledaju bitno arhaične u odnosu na tada", kaže za BBC na srpskom Nataša Jovanović Ajzenhamer, docentkinja Filozofskog fakulteta u Beogradu.

„Izgledaju nam maltene kao neka savremena slika eksploatacije koja se dešava, posebno u nekim manje razvijenim zemljama", dodaje ona.

Ostaće upamćen i kao najbliži saradnik Karla Marksa sa kojim je razvijao filozofski pravac - marksizam, pisao pojedina dela i novčano mu pomagao, njegov angažman u radničkom pokretu, kao i širenju levičarske ideologije.

Levi ga hvale, desni ga kude

Pored značajnih političkih i teorijskih dela koja je napisao, Engelsov doprinos levičarskom pokretu se ogleda i kroz „aktivističku ulogu".

Pored Saveza komunista, Engels je učestvovao i u radu Prve internacionale - međunarodnog udruženja radnika, nastalog 1864. godine.

Dok ga levičari uglavnom hvale, srpski desničari ga kritikuju.

Jedan od razloga je njegov tekst o Mađarskoj revoluciji 1848. godine kada je južnoslovenske narode okarakterisao kao „kontrarevolucionarne" jer su stali uz Beč i Rusiju, a ne pobunjenike.

Zamerali su mu i navodno vređanje i tvrdili da je rasista.

„Mislim da je to malo preuveličano i da to treba čitati u kontekstu kraja 19. veka, uz jednu širu geopolitičku perspektivu.

„Ovako ozbiljne teoretičare, filozofe, pa i najširem smislu shvaćeno, sociologe ne treba posmatrati kroz te jednostrane prizme", smatra Jovanović Ajzenhamer.

Dodaje da autore treba posmatrati u „vremenu" kada su stvarali, a „ne suditi im iz sadašnje pozicije".

„Uvek bi autore stavljala isključivo u kontekst u kome su stvarali i tumačila njihove ideje u okviru tog konteksta."

Na marksizam su se pozivali brojni politički pokreti, partije i ideolozi tokom 20. veka.

„Marks i Engels nisu taj ili bilo koji drugi režim sprovodili u delu, pa bih volela da se govori o tome šta su oni nama ostavila u nasleđe u teorijskom i praktičnom smislu, a kasnije interpretacije su tema za sebe", tvrdi ona.

U Marksovoj senci

Iako je široj javnosti poznatiji kao „saradnik Marksa koji je dopunjavao njegove ideje", profesorka Jovanović Ajzenhamer tvrdi da je Engels i te kako doprineo zajedničkom radu i „stvarao značajna zasebna dela".

„Engelsa ne treba posmatrati kao nekog ko je bio samo u senci Marksa. Sve ideje koje su zajedno stvarali i dalje su i Engelsove, koliko su i Marksove", govori Jovanović Ajzenhamer.

Kaže da je Engelsov doprinos posebno važan kod razvoja teorija o proučavanju religija, sociologije porodice i marksističkog feminizma, kao i u „unošenju antropološke dimenizije" u Marksovu teoriju.

U delu Položaj radničke klase u Engleskoj, govori profesorka, Engels daje uverljiv prikaz „kapitalističke eksploatacije radnika i radnica" tog doba.

„Sa jedne strane Marks je pisao političku ekonomiju i filozofiju prilično suvoparno, a Engels je donosio antropološku perspektivu što se vidi u ovom delu".

Jovanović Ajzenhamer kaže da je u drugom delu Poreklu porodice, privatne svojine i države, postavio osnove za marksistički feminizam, jer je „mnogo bolje od Marksa" uvideo i uobličio položaj žena i odnose unutar porodice.

Profesorka je nedavno u hrvatskom zborniku „200 godina Fridriha Engelsa" objavila rad o njegovoj analizi ranog hrišćanstva.

Smatra da njegovo tumačenje nastanka hrišćanstva predstavlja „osnovu za sociologiju religije".

Uspon mladog Engelsa

Fridrih Engels je rođen 28. novembra 1820. godine u pruskom gradu Barmenu, današnjem Vupertalu, u bogatoj nemačkoj porodici.

Bio je najstariji od devetoro dece i vaspitavan je u protestantskom duhu.

Njegov otac, vlasnik fabrike tekstila, polagao je nade u mladog Engelsa da će nastaviti porodični posao.

Zbog toga Fridrih nije završio gimnaziju, a već 1838. godine ga otac šalje u Bremen gde će provesti tri godine, obučavajući se za buduće vođenje kompanije.

Slobodno vreme je koristio da nauči mačevanje i jahanje, postao je član lokalnog hora i važio za dobrog plivača.

Čitao je puno, posebno Hegela, i učio jezike, a navodno je govorio preko 20 svetskih jezika.

Počinje honorarno da piše za Rajnske novine pod pseudonimom Fridrih Osvald.

Urednik novina bio je Karl Marks sa kojim se jednom nakratko video i upoznao u Kelnu, pre puta u Veliku Britaniju.

Put za Mančester i prijateljstvo sa Marksom

Odselio se u Mančester 1842. godine gde je u očevoj fabrici prvo radio kao službenik, a potom upravnik.

Tamo upoznaje Meri Berns, mladu irsku radnicu sa kojom će u biti u ljubavnoj vezi 20 godina, ali ne i u braku jer je to bilo protiv njihovih ubeđenja.

Ona ga je vodila ulicama Mančestera i pokazivala delove grada u kojima je živela radnička klasa, što će mu pomoći u budućim istraživanjima i radovima.

Posle dve godine rešio je da se vrati kući, pa nakratko svraća do Pariza da se sretne sa Karlom Marksom, budućim dugogodišnjim saborcem i saradnikom, koji se preselio u Francusku pošto su vlasti zabranile Rajnske novine.

Marks se posle proterivanja iz Pariza preselio u Brisel gde mu se 1845. godine iz Nemačke pridružio Engels.

Par godina kasnije postaju članovi tajne revolucionarne organizacije Savez pravednih, koji ubrzo postaje Savez komunista.

Po narudžbini Saveza, Marks i Engels pišu Manifest komunističke partije, levičarsku lektiru i jedno od najpoznatijih dela ovog dvojca, koji je objavljen početkom 1848. godine.

Iste godine širom Evrope izbijaju revolucije, pa se Marks i Engels vraćaju u Nemačku gde u Kelnu pokreću Nove rajinske novine.

Engels je tokom 1849. godine učestvovao u pobunama i ustancima na jugu Nemačke, te nakon njihovog neuspeha odlazi u Švajcarsku, a potom u Veliku Britaniju gde se ponovo sastaje sa odbeglim Marksom.

Ponovo je počeo da radi u porodičnoj firmi Ermen i Engels u Mančesteru, prvo u podređenom položaju, da bi kasnije postao punopravni partner.

Udeo u porodičnoj kompaniji prodao je 1869. godine, uz dovoljan iznos da može lagodno da živi do kraja života i nastavi novčano da pomaže Karla Marksa, koga je godinama finansirao.

Umro je 5. avgusta u Londonu od raka grla, a njegov pepeo je prosut u more.


Šta je Manifest komunističke partije?

Dokument koji pisali Marks i Engels objavljen je prvobitno 21. februara 1848. u Londonu na nemačkom jeziku.

On objedinjuje Marksove i Engelsove teorije o prirodi društva i politike, a jedna od glavnih ideja vodilja je da je „istorija svih dosadašnjih društava - istorija klasnih borbi".

U ovom delu autori pozivaju na „nasilno rušenje svih postojećih društvenih odnosa", što je poslužilo kao opravdanje za sve komunističke revolucije širom sveta.

U njemu se po prvi put izlažu i ciljevi komunističkog pokreta među kojima su proleterska revolucija, nacionalizacija i uvođenje opšteg obrazovanja.

Prema tvrdnjama autora, sve to bi trebalo da se uradi kako bi se „postepeno ukinule klasne razlike, države odumrla i stvorilo se novo uređenje - komunizam".

Godine 2013. Manifest Komunističke partije je registrovan u UNESKO Programa sećanja, zajedno sa Kapitalom.


Šta kažu mladi danas o Engelsu?

Nenad Bradonjić iz Sarajeva ima 23 godine i studira u Beogradu.

Za Fridriha Engelsa je saznao na časovima filozofije u gimnaziji, ali se ozbiljnije zainteresovao za njegov rad na studijama.

Na njegove levičarske poglede na svet, kaže Bradonjić, pre svega je uticao Engelsov „kritički odnos prema stvarnosti", koji je prihvatio čitajući njegove radove.

Engelsove zasluge vidi u teoriji i u praksi.

„Pored njegovih samostalnih radova, ogroman rad koji je izvršio na uređivanju i izdavanju rukopisa drugog i trećeg toma Kapitala posle Marksove smrti je nešto što bi izdvojio".

„Iako je taj uređivački rad bio predmet kritika, samo njemu možemo da zahvalimo što su drugi i treći tom Kapitala ugledali svetlost dana", navodi Bradonjić.

Na praktičnom planu, smatra da se njegov doprinos ogleda u „odanosti radničkom pokretu i beskompromisnoj borbi za interese radničke klase".

Ne zamera mu gotovo ništa, ali kaže da bi mogao da govori o „određenim slabostima, kojih je i Engels bio svestan i u svojoj skromnosti i isticao".

Iako kod njegovih vršnjaka Engels nije naročito popularan, kaže da su njegove ideje aktuelne i danas jer „ono o čemu je pisao, govorio i protiv čega se borio nije prevaziđeno".

„U marksizmu njegova dela još uvek važe kao nezaobilazno gradivo, a njegova ličnost služi kao inspiracija onima koji se bore za drugačije društveno uređenje", zaključuje Bradonjić.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Preporučujemo za Vas