Vikipedija postala najveća onlajn enciklopedija na svijetu

Vikipedija - 20. rođendan: Od poruke „Dobro došao svijete" do najveće onlajn enciklopedije

Stalna polemika jesu li podaci pouzdani, jer je Wikipedia osmišljena tako da može da je uređuje bilo ko

2598 pregleda 0 komentar(a)
Foto: BBC
Foto: BBC

Činjenica da je za 20 godina Vikipedija postala najveća onlajn enciklopedija na svetu koju dnevno poseti više od 1,7 milijardi ljudi ne prestaje da iznenađuje ni njenog osnivača. Nije se tome nadao.

„Čak ni u najluđim snovima - a ja jesam sanjar", kaže u razgovoru za BBC na srpskom Lari Sanger, koosnivač najveće internet enciklopedije na svetu koja 15. januara 2021. slavi 20. rođendan.

Wikipedia je osmišljena tako da može da je uređuje bilo ko, što je izazvalo i pohvale i kritiku, ali i stalnu polemiku jesu li podaci pouzdani.

Na stranici Vikipedije piše da ona nije pouzdan izvor, a iako je njen osnivač, uz američkog biznismena Džimija Volasa, i Lari Sanger kaže da spada u grupu onih koji to smatraju.

„Svaka informacija može biti lažna, svaki tekst može biti tekst na kojem se tek radi i koji nije završen.

„Zbog ogromnog unosa informacija lažne vesti mogu biti objavljene i neopažene danima i mesecima", piše na stranici.

Za neke je mogućnost ažuriranja i doprinosa Vikipediji zarazna.

Jedan od njih je i Miloš Rančić, urednik srpske stranice Vikipedije, koji je 2005. godine zatekao 800 članaka, a danas nudi više od 600.000.

Ili Ričard Simons, jedan od najboljih britanskih „vikipedijanaca" koji je svojevremeno dnevno radio satima na stranicama Vikipedije.

Zbog takve posvećenosti, Ričard je danas jedan od samo 18 „arbitara" - visoko angažovanih korisnika sa pravom glasa u odboru za odlučivanje o najkontroverznijim temama koje će se pojaviti na glavnoj stranici.

Kako je sve počelo?

Jednim telefonskim pozivom.

„Džimi me je pozvao. Predložio je da osnujemo Njupediju (Nupedia). 'Dođi da radiš za mene'", rekao je Sanger.

Unajamili su stručnjake koji su napisali šifre i logaritme neophodne za softver.

„Inicijalna ideja je bila da stvorimo intenet enciklopediju za koju bi pisali samo stručnjaci, intelektualci i ljudi sa diplomama visokih škola.

„Odmah je bilo jasno da će to predugo trajati", priča Sanger u razgovoru koji je vođen preko Zuma.

Na sastanak sa Volasom došao je sa predlozima, ali su odbijeni jer je sve što sam predložio predviđalo dodatno ulaganje.

„Nemam novca za bacanje", rekao mi je Džimi koji je bio finansijer projekta.

Večera sa prijateljem 2. januara 2001. godine, prisetio se, bila je prekretnica, jer mu je predložio da probaju Viki koncept.

„Svako ko ima pristup internetu može da učestvuje, svako može da piše, da doprinosi, ali u isto vreme, svako je i kontrolor onoga što se objavljuje.

„Pomislio sam da to nije loša ideja, napisao nacrt na papiru i poslao ga Džimu. Imali smo već softver, Džim se složio.

Nekoliko dana kasnije ideju su predstavili ljudima koji su radili sa nama na Njupediji koji su se uhvatili za glavu.

„'Zašto bi, za ime boga, ovo funkcionisalo? Zašto bi bilo ko želeo da piše besplatno?'".

Bili su protiv koncepta da svako može da učestvuje u stvaranju onlajn enciklopedije.

„Džim i ja smo rekli u redu, ako oni ne žele, mi imamo softver, sve je već spremno. Samo ćemo promeniti ime. To smo i uradili.

Wikipedia.com rođena je 15. januara 2001. godine.

Prve reči

Prema legendi, Džimi Valas je bio autor prvih reči objavljenih na Vikipediji: napisao je Welcome World (Dobro došao svete).

„To tvrdi Džimi, ali iskreno, ja se ne sećam toga.

„Server je misteriozno srušen nekoliko puta i ti prvi članci su nestali, ali ako Džimi kaže da je on to napisao, verovatno kao probu, onda je to najverovatnije tačno", kaže Sanger.

Od Welcome World do danas, Džimi i Lari Sanger prešli su dug put.

Ako bi neko poželeo da pročita sve tekstove objavljene na engleskoj verziji Vikipedije, pod uslovom da to radi prosečnom brzinom od 300 reči po minuti, ne spava i ne jede, trebalo bi mu 17 godina.

Iako i dalje radi na dobrovoljnoj bazi, prošle godine je blizu sedam miliona ljudi poslalo donacije ovoj neprofitnoj organizaciji.

„Na početku je postojala ideja da bi mogli da zarađujemo novac od reklama, ali brzo smo se dogovorili da nije moralno ni pravično da ljudi pišu za Vikipediju, a da mi profitiramo od toga", kaže Sanger.

„Džimi Valas, koji je bio finansijer, odmah je rekao: 'U redu, nema problema, bićemo neproftina organizacija'. I Vikipedija je to ostala do danas", priča Sanger.


Srpska Vikipedija

Već u maju 2001. godine, samo četiri meseca posle engleske, pokrenute su stranice Vikipedije na španskom, kineskom, francuskom i nemačkom jeziku.

Do kraja godine pojavila se i Vikipedija na srpsko-hrvatskom jeziku.

Srpska Vikipedija je postala samostalna 2005. godine i do danas je na njoj objavljeno više od 600.000 članaka.

Hrvatska ima 250.000, a bosansko-hercegovačka 85.000.

„Prijatelj mi je 2002. skrenuo pažnju da postoji onlajn enciklopedija koja bi me zanimala", kaže za BBC na srpskom Miloš Rančić.

U početku, kaže, predlog nije shvatio ozbiljno.

„Tek 2005. godine sam počeo da se interesujem za Vikipediju. Kada sam prvi put otišao na sajt imao je samo 800 članaka.

„To je bilo toliko smešno, svakakve gluposti ste mogli tamo da nađete, neki tekstovi su bili napisani grčkim alfabetom.

„Prvo sam počeo da prevodim tekstove sa engleskog, pa su se javljali i drugi ljudi koji su želeli da učestvuju", priča Rančić.

Ubrzo su, dodaje, postali „stjuarti", što je značilo da su preko glavnog servera mogli da kontrolišu ko, šta i kako piše za Vikipediju, ali i da predlažu ideje i nove saradnje sa zemljama u okruženju.

Posao na stranici je volonterski i radi koliko ko stigne ili koliko je motivisan.

„Za vreme rada na sajtu napravio sam oko 15 do 20 hiljada izmena na tekstovima koji su već bili objavljeni, ali postoje urednici koji su u prethodne dve decenije mnogo više doprineli sadržajem i tekstovima".

„Mislim da smo uradili odličan posao, ne preterujem ako kažem da je srpska Vikipedija po objektivnosti i neutralnosti, ali i po broju objavljenih članaka na zavidnom svetskom nivou", tvrdi Rančić.


Pogledajte video: Šta se desi kad se isključi Internet


Kao nekada Bitlmanija

Početak je bio silovit. Više od 2.000 ljudi je odmah počelo da sarađuje na projektu.

„Ova stvar ima noge, sećam se da sam pomislio. Ona već hoda."

„Bio sam impresioniran", priseća se Lari.

Iako je, kako kaže, skeptik i sumnja u sve, njegova prva rekacija je bila je da je Vikipedija sledeća velika stvar koja će se dogoditi svetu.

„Svi su želeli da učestvuju. Da sede i pišu članke, da ispravljaju tekstove, unose reference", kaže Lari Sanger.

Najinovativniji i najrevolucionarniji potez osnivača Vikipedije bila je je jedna rečenica.

Na vrhu stranice je pisalo: „Možete sami da uređujete članke."

„To je bacalo ljude u nesvest", dodaje on.

„Mnogi su mi tih dana govorili: 'Čoveče, mogu i ja da budem autor' - koncept je bio tako jednostavan i smesta je naterao ljude da se zaljube u njega.

„Bilo je to kao Bitlmanija (pomama za britanskom pop grupom Bitlsi 1960-ih i 1970-ih godina). Bila je to naša Vikimanija", priseća se Lari.


20 godina kasnije

  • Vikipedija danas postoji na više od 300 različitih jezika
  • Za 20 godina napisano oko 55 miliona članaka, od kojih 6.222,783 na engleskom
  • Stranice najveće onlajn enciklopedije mesečno poseti blizu dve milijardi ljudi
  • Sajt je uvek među prvih deset najposećenijih na svetu, ali i prvi na listi najposećenijih uzimajući u obzir neprofitne sajtove
  • Više od 280.000 autora i urednika svakog meseca volonterski dopunjuje stranice Vikipedija na svim jezicima

Uvođenje pravila

„Tekstove smo postavljali kako su pristizali, ali smo brzo shvatili da mi moramo da standardizujemo Vikipediju - što znači uvođenje pravila.

„Ljudi vole pravila, ali ih se istovremeno plaše", zaključuje Sanger.

On je napisao nekoliko osnovnih smernica „Pravila koja treba razmotriti", što je bio prvi Vikipedijin priručnik.

„Ticala su se standarda pisanja, objašnjeno je da autori nemaju pravo da iznose svoje mišljenja, da svako ima pravo da menja tekst, i da ga dopunjuje." priseća se Sanger.

Najdopunjavaniji tekst na Vikipediji svih vremena je članak o bivšem predsedniku Amerike Džordžu Bušu koji je menjan čak 45.862 puta, piše na stranici Vikipedije.

Na listi članaka koji su najviše ažurirani do sada su i tekstovi o Majklu Džeksonu, pop zvezdi (28.152), nacisti Adolfu Hitleru (24.612), bivšem američkom predsedniku Baraku Obami, Katoličkoj crkvi, Bitlsima.

Pouzdan izvor ili ne

O pouzdanosti Vikipedije se godinama raspravlja.

Dok jedni tvrde da nije reprezentativna i ne može se koristiti kao referenca jer je svakome dozvoljeno da piše, uređuje i ispravlja tekstove, drugi ne vide problem.

Oni se pozivaju na studiju naučnog časopisa Nature čiji su istraživači pronašli isti broj grešaka na Vikipediji koliko i u britanskoj enciklopediji Britanika.

„Nama je na fakultetu bilo najstrože zabranjeno korišćenje Vikipedije kao izvora baš zato što svako može da uređuje sadržaj stranice.

„Izvori moraju da budu naučno verodostojni, pouzdani i kredibilni i zato link ka tekstu Vikipedije u seminarskom ili diplomskom radu nije prihvatan kao validan", kaže bivši student Geografskog fakulteta u Beogradu Nemanja Mitrović.

Ali je, dodaje, bilo preporučljivo da se koriste reference iz tekstova na koje se pozivao autor članka ukoliko su bile relevantne i zadovoljavale akademske kriterijume.

Lari Sanger pomalo žali jer nije odmah uočio da bi Vikipedija mogla da bude iskorišćena kao platforma za razne političke ideologije.

„Da, zažalio sam. Ne zato što sam to započeo, ali sam zažalio zato sto nisam video probleme koje će doći - kao što su usponi veoma ideološki obojenih strana koje danas imaju veliki uticaj na Vikipediju.

„To nisam predvideo i zbog toga mi je žao", kaže Lari Sanger.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Preporučujemo za Vas