Cena nafte dostigla je najviši nivo od početka rata u Ukrajini 2022. godine, izazvavši novu zabrinutost u svetu zbog navoda da će američka vojska podneti raport predsedniku Donaldu Trampu o novim opcijama za akciju protiv Irana.
Prema informativnom portalu Aksios, američka Centralna komanda izradila je planove za talas „kratkih i moćnih“ udara sa ciljem pokretanja sa mrtve tačke u pregovorima sa Teheranom.
BBC je kontaktirao Pentagon i Belu kuću tražeći komentar.
Ali potencijalni uticaj odlazi mnogo dalje od cene goriva.
Stručnjaci kažu da je mehanizam lančana reakcija: kad cena nafte skoči, posledice se šire na čitavu svetsku ekonomiju.
Skok cene nafte „ima domino efekat ne samo na naftu, već i na naftne derivate, inflaciju i praktično svaki faktor naših svakodnevnih života“, kaže Navin Das, stariji analitičar nafte na platformi za podatke i analitiku Kpler.
„Mogli bismo videti više naslova o pokušajima ponovne deeskalacije“, dodaje on.
1. Nafta postaje skuplja
Ovo je početna tačka.
Cena sirove nafte raste zbog zabrinutosti oko snabdevanja, geopolitičkog sukoba ili tržišnih spekulacija.
Cena Brent sirove nafte je nakratko skočila za skoro sedam odsto na više od 126 dolara po barelu, pre nego što se vratila na oko 116 dolara u evropskom trgovanju.
Cene su skočile ove nedelje kad su propali napori za postizanje mira, a Ormuski moreuz ostao praktično zatvoren, dižući cenu goriva vlasnicima automobila.
Pre nego što je otpočeo američko-izraelski napad na Iran, cena Brent sirove nafte bila je oko 70 dolara po barelu - ili 80 odsto manja od vrhunca u četvrtak.
Sirova nafta je ključna komponenta u benzinu i dizelu, što znači da se viša maloprodajna cena oseća na benzinskim pumpama.
Aktuelni terminski ugovor za Brent za junsku isporuku ističe u 23:00 časova po Griniču u četvrtak, dok je aktivnije trgovani julski ugovor oko 110 dolara po barelu.
Terminski ugovori su sporazumi za kupovinu ili prodaju sredstava po fiksnoj ceni za neki budući datum.
2. Rast cene naftnih derivata
Nafta se ne koristi samo za gorivo, već ključno utiče na širok raspon proizvoda.
Kao posledica toga, viša cena sirove nafte prenosi se na veće proizvodne troškove u svim industrijama kao što su avionsko gorivo, plastika i ambalaža, baš kao i hemikalije i veštačko đubrivo.
Vlade su upozorile da bi domaćinstva mogla da se suoče sa višim računima za energiju, većom cenom hrane i avionskih karata kao posledice sukoba.
Neke avio-kompanije su već počele da dižu cene karata ili ukidaju rute.
Cena veštačkog đubriva je već u porastu, što će se na kraju odraziti na višu cenu hrane.
Suzana Striter, glavna strateškinja za investicionu konsultantsku firmu Velt klab, kaže da bi troškovi mogli ostati povišeni i u sledećoj godini.
„Pošiljke uree, koja se koristi za đubrivo, blokirane su, a troškovi su skočili u nebesa za farmere širom sveta koji nisu kupili zalihe unapred“, kaže ona.
„Vlada zabrinutost da će ovi troškovi da se odraze na lance snabdevanja, dižući cenu svakodnevne robe kasnije ove godine i u sledećoj godini.“
3. Transport je skuplji
Budući da skoro sve zavisi od transporta – hrana, potrošačka roba i sirovi materijali – viša cena goriva direktno povećava troškove prevoza.
Kad poskupi prebacivanje robe u svetu, kompanije obično te troškove prebacuju na potrošače, vršeći dodatni pritisak na maloprodajne cene.
4. Inflacija raste
Ovi narastajući troškovi akumuliraju se u čitavoj svetskoj ekonomiji.
Kako energija postaje sve skuplja, kompanije se suočavaju sa većim operativnim troškovima, od vođenja fabrika do grejanja zgrada i prevoza robe.
Cena hrane takođe skače, zato što zemljoradnja, ambalaža i distribucija zavise od goriva i đubriva povezanih sa naftom.
Svakodnevni proizvodi, od obuće do elektronike, slično postaju skuplji za proizvodnju i isporuku.
Kako se ovaj rast širi u više sektore odjednom, tako pritisci cena postaju rasprostranjeniji i uporniji.
Kad se ovaj obrazac vremenom nastavi umesto da bude samo kratkoročni skok, ekonomisti to opisuju kao inflaciju - opšti, neprekinuti rast troškova života.
„Čitav svet se suočava s ovim, neke zemlje više, neke druge manje“, kaže Andre Perfeito, braziliski ekonomista koji vodi konsultantsku firmu APCE.
„Brazil mnogo pati, na primer“, dodaje on, ističući da je poslednjih meseci inflacija ostala uporno iznad ciljanog raspona centralne banke.
Pošto je dostigla vrhunac iznad pet odsto sredinom 2025. godine, godišnja inflacija Brazila postepeno je popustila, ali je ostala povišena, krećući se oko 4,3 odsto do 4,4 odsto početkom 2026. godine, i dalje blizu gornje granice ciljanog raspona od tri odsto.
Sada se očekuje da godinu okonča na 4,86 odsto, prema najnovijim predviđanjima centralne banke zemlje, zbog sukoba na Bliskom istoku.
Veliki broj drugih zemalja sledio je sličan obrazac.
5. Kako se održava na svakodnevni život
Za domaćinstva ovo se na kraju odražava u svakodnevnom životu na mnoštvo načina.
Rastu računi iz samoposluge, putovanje na posao je skuplje i skače cena režije.
Kako troškovi života rastu, radnici bi mogli da traže povećanje plate da bi to izdržali, što može da izvrši dodatni inflatorni pritisak.
Kao odgovor na to, centralne banke bi mogle da povećaju kamatne stope, da bi dovele inflaciju pod kontrolu, čineći hipoteke i kredite skupljim i obeshrabrujući trošenje i zajmove.
U nekim zemljama, kao što su Pakistan i Bangladeš, vlada je naložila školama da se zatvore kako bi uštedele gorivo i smanjile troškove.
„Sve ovo stvara prostor za usporavanje, globalu recesiju“, kaže Perfeito.
„Nema mnogo načina da se razmišlja o kratkoročnom rešenju. Ne verujem da će Tramp to ublažavati, makar ne za sada“, dodaje on.
U svojim poslednjim Svetskim ekonomskim izgledima, Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorava da sukob u Iranu rizikuje da izbaci ekonomiju „iz koloseka“, sa produženom eskalacijom koja povećava rizik od globalne recesije.
On takođe poziva centralne banke da budu oprezne u vezi sa dizanjem kamatnih stopa u odgovoru na rast inflacije.
Međutim, američki ministar finansija Skot Besent rekao je za BBC njuz da je „malo ekonomskog bola nedeljama“ opravdano ako smanjuje rizik da Iran izradi nuklearno oružje.
„Manje me brinu kratkoročne prognoze zarad dugoročne bezbednosti“, rekao je on.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Cene goriva u Srbiji: Šta treba da znate
- Nova finansijska kriza je možda na pomolu, ali neće biti kao prethodna
- Šta znači izlazak Ujedinjenih Arapskih Emirata iz OPEK-a i zašto je važan za svet
- Kurs evra u Srbiji: Ima li razloga za brigu
- Krah berze i Velika depresija, „majka svih kriza"
- Evropa ima kerozina za još šest nedelja
Pogledajte još:
Preuzmi aplikaciju i prati vijesti
PRATITE NAS NA
