nadgledanje neba

Zašto slanje velikog broja vještačkih satelita ugrožava čovječanstvo

Posljednjih nedjelja ne prođe jedan dan a da neka privatna kompanija ne lansira još jedan satelit

9482 pregleda 0 komentar(a)
Opservatorija Vera Rubin nadala se da će imati koristi od vedrog neba u čileanskoj dolini Elkui, Foto: Rubin Observatory/NSF/AURA
Opservatorija Vera Rubin nadala se da će imati koristi od vedrog neba u čileanskoj dolini Elkui, Foto: Rubin Observatory/NSF/AURA

Zamislite da ste astronom: satima posmatrate nove planete i zvezde u dalekim galaksijama; sakupljate podatke s oboda znanog univerzuma; nadzirete komete.

Vaš horizont je širok koliko i sam svemir; imate neke od svetski najjačih - i najskupljih - teleskopa na raspolaganju… I opet vam neko uleti da vam pokvari sliku, praktično obavivši „foto-bombardovanje".

Upravo se to dešava Megan Donahju, koja proučava grozdove galaksija i predaje astrofiziku na Državnom univerzitetu u Mičigenu.

„Kad imate 100.000 jarkih, svetlucavih, pokretnih 'zvezda' na nebu, tad nastane haos", kaže ona, govoreći o novoj floti satelita koji se lansiraju u orbitu oko naše planete a koji već čine mega-konstelacije.

Profesorka Donahju je i predsednica Američkog astronomskog društva, čiji je najskoriji izveštaj zaključio da će „neki fenomeni svakako proći neotkriveno kao posledica ovog značajnog uplitanja".

Dakle, kakve vitalne opservacije bismo mogli da propustimo?

„Mi nadgledamo nebo i u potrazi za dolazećim asteroidima", kaže ona.

„Ugroženo je čitavo ljudsko postojanje."

Hjustone, imamo problem.

„Kvare mi istraživanje"

Getty Images

Poslednjih nedelja ne prođe jedan dan a da neka privatna kompanija ne lansira još jedan satelit.

Američki aerosvemirski proizvođač Spejs Eks (u vlasništvu Ilona Maska) već je lansirao 650 Starlinkovih satelita u orbitu iz flote koja čini 12.000.

Globalna telekomunikaciona kompanija VanVeb poslala je 74 od svojih 48.000 svemirskih letelica.

Amazon (američki mega maloprodajni lanac i multinacionalna tehnološka kompanija) kaže da želi da lansira vlastitih 3.236 satelita.

Jednom kad budu završili s tim, samo ove tri kompanije biće zaslužne za više od 63.000 novih satelita koji su se pridružili onima koji su već gore.

A to je pre nego što uzmemo u obzir da i druge korporacije u Rusiji, Kini i drugim zemljama čekaju da lansiraju uređaje.

U teoriji bi to trebalo da je dobra stvar - glavni razlog odlaska ove silne mašinerije tamo gore je da bismo unapredili telekomunikaciju na Zemlji.

Ali postoji tamna strana ovih mega-konstrukcija sastavljenih od veštačkih satelita: one zaslepljuju astronome.

Nekoliko sekundi satelitskog odsjaja može da baci godine istraživanja u kantu za smeće, kaže profesorka Donahju.


Pogledajte video: Neverovatno otkriće uz pomoć australijskog teleskopa


Treba li da nas je briga?

Getty Images

Pa da, zato što ono što saznate proučavajući ove daleke galaksije (od čega se sastoji materija, njena gustina i gravitacija) može da otvori vrata boljoj tehnologiji i većoj udobnosti života za sve nas.

Ali da bi se to postiglo, profesorka Donahju mora prvo da spazi neka od najslabijih svetala koje možete da zamislite - uz pomoć najspecijalizovanijih teleskopa.

A ova oprema izuzetno je osetljiva na izvore svetla koje je stvorio čovek.

„Dok pokušavam da izdvojim slabašno svetlo iz galaksija milijardama svetlosnih godina od nas, veštački sateliti stvaraju ogromne staze preeksponirane svetlosti na veoma osetljivim slikama", kaže profesorka Donahju.

Drugim rečima, njene osetljive slike zaslepljuju satelitski odsjaji.

Ponekad „čitava ekspozicija, obično mnogo minuta duga, bude upropašćena i čak utiče na naredne ekspozicije postignute uz pomoć istog uređaja", dodaje ona.

Foto-bombardovanje „katastrofalno po astronomiju"

Getty Images

Možemo li onda da kažemo da veštački sateliti zapravo „foto-bombarduju" astronomska istraživanja?

„Jeste, moglo bi se tako reći", kaže profesorka Donahju.

„To bukvalno pravi strašnu svetlosnu ogradu ometajući naučni rad koji finansira javnost da bi proučavao univerzum: planete, asteroide, galaksije, sve!"

Astronomka kaže da vam „ne treba mnogo kompanija da bi noćno nebo bilo preplavljeno svetlom", ugrozivši tako „astronomske projekte finansirane milijardama dolara javnog novca".

Najveća žrtva mogla bi da bude Opservatorija Vera Rubin (OVR) - nekada poznata kao LSST - koja je i dalje u izgradnji u Dolini Elki u Čileu, mestu odabranom zbog njegovog inače besprekorno čistog neba.

„To je novi teleskop najvišeg prioriteta za SAD, a biće tragično kompromitovan ovim satelitima", kaže profesorka Donahju.

„Potrebno je ozbiljno delovanje da bi oni bili manje katastrofalni po astronomiju."

„Ugroženo postojanje čovečanstva"

Getty Images

Ali nije potencijalno ugrožen samo njen rad.

„Jedna od stvari na kocki je i ljudsko postojanje", kaže profesorka Donahju. „Mi nadziremo nebo u potrazi za dolazećim asteroidima i kometama."

E sad, verovatnoća da će neki od njih udariti u Zemlju veoma je mala, ali je to i dalje ozbiljna mogućnost.

Samo prošlog septembra, dva različita asteroida otprilike veličine Ajfelove kule - romantično nazvana 2010 FR, a potom i 2020 PT4 nekoliko dana kasnije - prošišali su pored naše planete brzinom od 12 kilometara u sekundi.

To je dovoljno brzo da pređu razdaljinu od Njujorka do Londona za nešto više od sedam minuta.

NASA kvalifikuje ovu vrstu svemirskih stena kao Bliskozemaljske objekte (NEO) i kaže da su „potencijalno opasni" zato što postoji šansa da se u budućnosti njihove orbite približe putanji sudara sa Zemljom.

Zato NASA takođe stalno nadzire mnogo drugih asteroida koji se smatraju rizičnim - iako je šansa da udare u Zemlju i dalje veoma mala - i ima plan da ih izbaci sa putanje u slučaju potrebe.

Ali zbog toga rano upozorenje ozbiljno povećava naše šanse za opstanak, kaže profesorka Donahju.

Što ranije primetite bledunjavi objekat koji se kreće ka vama, veće su vaše šanse da ćete izbeći katastrofalni sudar.

Zagađenje noćnog neba

„U čijem je vlasništvu nebo i ko može da kaže ko sme da postavlja jarka svetla na njega?", pita se profesorka Donahju.

Kompanije koje zagušuju nebo veštačkim satelitima „uništavaju mrak za svakog na planeti Zemlji", kaže ona.

Uz egzistencijalni rizik, mogli bismo da propustimo i bezbroj uzbudljivih - i korisnih - novih otkrića, dodaje ona, „što predstavlja trajno nenadoknadiv gubitak."

Ali mogu li sateliti da se pošalju u manje problematičnu orbitu?

„Čak i kad bi se svaka od ovih kompanija složila da koristi samo nisku Zemljinu orbitu", kaže profesorka Donahju, „ovi objekti bi bili vidljivi, reflektujući svetlo visoko u svemiru, satima pre izlaska i posle zalaska sunca."

A šta ako se ove kompanije odluče da koriste visoke orbite?

„To bi bio još veći problem. Za opservatoriju kao što je Opservatorija Vera Rubin (VRO), bilo bi kontaminanata na skoro svakoj slici načinjenih tokom tih noćnih perioda", kaže profesorka Donahju.

I nije to samo ono što se dešava u Čileu, ovaj problem ima istinske međunarodne posledice.

Sećate li se revolucionarne prve slike crne rupe 500 miliona biliona kilometara od Zemlje?

Nijedan teleskop na ovoj planeti nije dovoljno velik da uhvati određene stvari koje su previše velike, previše daleke, ili oba.

Ali ako povežete nekoliko najvećih optički satelita dostupnih širom planete - kao što su to uradili za projekat crne rupe - vi praktično pravite mega-opservatoriju.

Uzajamno se koriste podaci jedni drugih kao i njihove mogućnosti šta mogu da registruju, mapirajući nebo do stepena koji ranije nije bio moguć.

„VRO je deo sistema opservatorija", kaže profesorka Donahju, a druge džinovske opservatorije na Zemlji kao što su Ekstremno veliki teleskopi (ELT) i Džinovski Magelan teleskopi oslanjaju se na otkrića VRO-a.

Od Čilea do Indije, ako jedan projekat propadne, ugroženi su i mnogi drugi.

„Nije to samo jedna opservatorija, jedno mesto", kaže profesorka Donahju, „nove svemirske opservatorije kao što su Euklid i nedavno preimenovani Teleskop Nensi Roman planirali su da koriste fantastičke setove podataka koje će doneti VRO."

Astronomka kaže da je krajem šezdesetih strah od nuklearnog rata naveo mnoge zemlje da se obavežu na neke zakone za regulaciju upotrebe svemira i tako izbegnu nuklearnu katastrofu.

Postoji izvesna skromna međunarodna regulativa o upotrebi radio frekvencija, „ali ne postoji ništa u međunarodnom zakonodavstvu što direktno reguliše reflektovano svetlo."


Pogledajte video: Potraga za životom na Marsu


Budućnost astronomije i planete

Getty Images

Ukoliko toliko mnogo svemirskih letilica kruži oko Zemlje, koliko će proći pre nego što budemo okruženi svemirskim smećem?

„Već smo okruženi izvesnom količinom otpada", kaže profesorka Donahju.

„Postoji mnogo malih objekata u orbiti, koje NASA i drugi prate pazeći da se ne sudare sa napuštenim raketama", dodaje astrofizičarka.

„Međutim, ovih najavljenih 100.000+ satelita mnogo su veći i mnogo bleštaviji od otpada koji se nalazi tamo gore u ovom trenutku.

„Potencijalni sudar uvek je nešto na šta mora da se pazi."

Ali profesorka Donahju želi da bude optimistična povodom budućnosti.

„Naučno gledano, neki od naših najvećih napredaka u osnovnoj fizici potekli su od proučavanja neba, posebno noćnog neba", kaže ona.

„Razumevanje prirode materije, gravitacije, crnih rupa, nastanka sveta, proizvodnje elemenata i postojanja tamne energije, na koju odlazi oko 70 odsto masovne energije u univerzumu…", kaže profesorka Donahju.

„Šta je, kog vraga, tamna energija uopšte? Ako budemo bili osuđeni samo na laboratorije na Zemlji, nikad ništa nećemo otkriti."

„Nadam se da ćemo moći da dođemo do neke regulative, da bi buduće generacije imale isti (ili bolji!) pogled na nebo kao što smo mi imali", dodaje ona.

„Polažem nadu u činjenicu da inženjeri, pa čak i lideri ovih kompanija, nisu toliko ludački drugačiji od astronoma i inženjera iz opservatorija: mi smo svi svemirski štreberi, mnogi od nas počeli su da se bave ovim zato što volimo svemir", kaže profesorka Donahju.

Rešenje bi moglo da bude u rukama onih koji su i doveli do ovog haosa:

„Ista osoba koja dizajnira i gradi svemirske brodove i opservatorije uspeva da se izbori s izazovom inovacija kad bude suočena sa ograničenjem vremena, troškova i svemira."

Može li, dakle, astronomija (i život na Zemlji!) da preživi ovo?

„Možda će neki ljudi odlučiti da ne žele da budu upamćeni kao neko ko je okončao astronomiju kakvu poznajemo", kaže profesorka Donahju.

„Mogu samo da se nadam da je to izvrsna motivacija da se uradi prava stvar."

Jer kad se sve sabere i oduzme, „nebo pripada svima nama".


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Preporučujemo za Vas