Psihologija

Ništa ne pokreće um kao čvrsto i nepokolebljivo "ne"

Jeste li ikad pomislili na to kako ograničenja i barijere zapravo mogu da podstaknu vašu kreativnost?

6353 pregleda 0 komentar(a)
Foto: Getty Images
Foto: Getty Images

Često mislimo da sloboda i kreativnost idu ruku pod ruku.

Ali jeste li ikad pomislili na to kako ograničenja i barijere zapravo mogu da podstaknu vašu kreativnost?

Niste ubeđeni u to?

Onda čitajte dalje, zato što ovi stručnjaci tvrde da je „nužda majka invencije" i da išta ne pokrene vaš um na rad kao jedno čvrsto, nepokolebljivo „ne".

Postoji li „previše slobode"?

„Lep je mit zamišljati kreativnost kao beskrajno otvoreno polje mogućnosti", kaže profesorka Katrinel Tromp, kognitivna psihološkinja sa Otvorenog univerziteta.

„Ali kad se ljudi u stvarnosti suoče sa takvim predivnim otvorenim poljem, mogu da se parališu."

I zaista, Njutn je razvio teoriju računa u karantinu, a doktor Sus je napisao čitavu knjigu ne koristeći više od 50 različitih reči (iz opklade).

Dakle, umesto da ograničavaju, profesorka Tromp misli da su „ograničenja zapravo sidra kreativnosti".

„Kriva kreativnosti"

Getty Images

Baronesa Suzan Grinfild, koja je neuronaučnica i specijalistkinja za kreativnost, slaže se s tim.

„Ljudski mozak se razvija tako što gradi grananja. Kad se granate, možete da ostvarite više veza, a sa više veza možete da kažete: 'Aha!'."

Ona priznaje da tu postoji tanana granica, jer „od ograničenja može biti koristi, ali onda mogu i da budu problematična za kreativnost".

Bez ikakvih ograničenja, može sve da nam dosadi i da se osećamo nestimulisano.

S druge strane, kad ih ima previše, osećamo se pod stresom i preopterećeno.

Istraživanje sugeriše da postoji „kriva kreativnosti" koja sledi oblik obrnutog latiničnog slova U.

Najplodonosnija tačka?

E, pa ona je uvek u sredini.

Ali šta je kreativnost?

Getty Images

Baronesa Grinfild kreativnost doživljava kao neku vrstu otpornosti.

„Otpornost nastaje kad se suočavate sa problemima i izazovima, a to vam zauzvrat daje ideje."

Na apstraktnom nivou, kaže ona, kreativnost je sposobnost da se „sastave svakodnevni elementi na način koji ne samo da je nov, već zapravo ima neko značenje za ljude, koji zapravo menja način na koji vidimo svet."

Za doktora Folkera Pejtenta, predavača iz psihologije na Otvorenom univerzitetu, definicija je još prostija:

„Ljudi stvaraju nešto što nije postojalo ranije."

Doktor Pejtent takođe pravi razdvaja dva različita tipa ograničenja: namernog i nenamernog.

Umetnica Kvila Konstant zna iz prve ruke razliku između ta dva.

BBC

„Te spoljne sile ograničenja - one mogu biti političke, društveno-ekonomske.

„Pošto sam dvorasna, crna, žena, umetnica iz radničke klase, to može da se doživi kao ograničenje u okviru sveta umetnosti, koji je tokom istorije bio veoma patrijarhalan, beo, srednjeklasni prostor."

Konstant se priseća koliko se mučila jedna od njenih omiljenih umetnica Fejt Ringold.

„Želela je da radi ogromna, ogromna platna, onako kao što su mnogi muškarci radili ogromna modernistička umetnička dela."

„Ali ona zapravo nije imala dovoljno prostora kod kuće da to radi. I tako je počela da radi ogromne kviltove, urola ih i nosi raznim galerijama.

Ona je sjajan primer kako umetnik može da procveta pod ograničenjima."

Ryan Waggoner/Spencer Museum of Art

Dakle, umesto da doživite sopstvena „spoljna ograničenja" kao nešto negativno, preokrenite ih u vašu korist - možda će ispati najbolja stvar koja vam se ikad desila.

Isto tako, ukoliko ih već nemate, ako svesno sebi zadate neka ograničenja, to bi zapravo moglo da pokrene vašu preko potrebnu kreativnost.

Kako uvesti ograničenja i postati kreativan

Dakle, ako ste ostali ukočeni u mestu - evo nekih saveta.

„Izbegavajte sve poznato i prigrlite sve što je novo… Ako uvek pišete poeziju, okušajte se sa prozom", preporučuje profesorka Tromp.

Doktor Pejtent ima sličan savet:

„Ako svirate u bendu i smatrate da ste zapali u ćorsokak, zamenite instrumente. To može da stvori nove ideje i u vašim pesmama."

Getty Images

Izdvojte određeni termin tokom dana i određenu količinu vremena za kreativnost.

„Odredite fiksno vreme kad nećete raditi ništa drugo već se samo posvetiti kreativnom zadatku", kaže doktor Pejtent.

„To je jedan od načina na koji ljudi sa vrlo malo slobodnog vremena uopšte mogu da pišu knjige - kažu svima u porodici da će to raditi, praktično zaštite prostor za sebe da bi im se desilo nešto kreativno."

Takođe, ograničiti sebe vremenski veoma je važno.

„Kad dobijemo manje vremena da uradimo nešto, obično na površinu izbije najvažnija informacija", objašnjava umetnica Kvila Konstant.

Ako ništa od navedenog ne pomogne, poigrajte se raznim idejama - kao što je jedna koju sugeriše profesorka Tromp, kad krećete da slikate.

„Naslikajte crvenu tačku ili plavu liniju u gornjem levom uglu praznog platna a potom postavite pred sebe izazov da ta ograničenja uvrstite u svoju kompoziciju."

Možda zvuči čudno, ali ona kaže da „iako možda na kraju ne iskoristite ta konkretna ograničenja u konačnom proizvodu, ona mogu da budu korisna za vašu kreativnost ukoliko se poigravate s njima svojevoljno."

A moglo bi da se desi da „puko iskustvo poigravanja sa različitim ograničenjima uzburka vašu maštu" i , kao posledica „unapredi vašu kreativnost".

Dakle, samo napred, okušajte se i budite kreativni!

Ovo je adaptacija priloga sa BBC Ideje.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Preporučujemo za Vas