Serije i komedija:

Sajnfeld - sitkom iz kojeg ništa ne može da se nauči

Za najpopularniji i najuticajniji sitkom svih vremena, Sajnfeld, obično se kaže da je to šou ni o čemu

4208 pregleda 0 komentar(a)
Foto: Reuters
Foto: Reuters

Sitkom je termin koji se kod nas odavno odomaćio, ali ovo je idealno mesto da se podsetimo šta on zapravo znači.

Komedija situacije.

Komedija u kojoj, kada se stvari potpuno ogole, nije toliko bitno ko su likovi i kakvi su njihovi odnosi, već u kakvoj su se smešnoj situaciji oni našli.

Za najpopularniji i najuticajniji sitkom svih vremena, Sajnfeld, obično se kaže da je to šou ni o čemu.

I to je postalo opšte mesto u svakoj konverzaciji o ovoj seriji.

Iako je sam Džeri Sajnfeld, poznati američki komičar koji je fikcionalizovao sopstveni lik za potrebe serije, pomalo ljutito rekao da je pomenuta fraza „besmislena", ona je ipak postala neka vrsta slogana ovog nezaboravnog sitkoma.

„Kada smo Leri i ja predstavljali seriju u NBC-ju 1988, mi smo samo želeli da objasnimo način na koji komičari dolaze do materijala za svoje nastupe ili ideje", objasnio je Sajnfeld.

Šou ni o čemu je samo bila šala iskorišćena u epizodi mnogo godina kasnije.

„Bili smo iznenađeni kada smo shvatili da ljudi počinju to da koriste pri opisivanju serije, jer je to bilo potpuno suprotno našoj ideji", objasnio je.

Epizoda 43 - The Pitch

Producenti televizijske kuće NBC, u potrazi za novom idejom, pozivaju Džerija da im pomogne.

Međutim, Džordž je taj koji misli da može da napiše savršen sitkom.

On i Džeri odlaze na sastanak u NBC sa idejom da prezentuju serijal (pod imenom Džeri) koji se ne bi bavio ničim.

U predstavljanju ideje, Džordž napominje da u seriji ne bi bilo ni sadržaja ni priče, i u kojoj se, jednostavno, neće događati ništa i da sve ostaje u domenu njegovog umetničkog integriteta.

Mediji su bili oduševljeni, jer su nakon te epizode konačno mogli da ovu enigmu od televizijske forme strpaju u neki specifičan odeljak.

Džeri se možda ljutio zbog ovoga, ali bezuspešno. Jer, na kraju krajeva, nije ovo bilo daleko od istine.

Klimav start

U stvarnosti, stvari su se odvijale ovim redosledom:

Džeri Sajnfeld je krajem 80-tih godina bio jedan od najpopularnijih komičara, pa nije ni čudo da ga je NBC kontaktirao sa željom da napravi šou sa njim u glavnoj ulozi.

Zatim je Džeri pozvao Lerija (Dejvida), drugara koji je takođe bio komičar, da mu pomogne.

Ostatak priče je poznat.

Devet sezona kasnije, završeno je emitovanje serije koja ne samo da je osvojila sve moguće televizijske nagrade (Emi, Zlatni globus…) i oborila mnoge rekorde vezane za gledanost, već je postala i sinonim za vrhunsku televiziju.

Ova komedija je u skoro svim bitnim publikacijama nebrojeno puta bila rangirana kao najuspešniji sitkom svih vremena.

Ali ne bi bilo fer ostaviti je da vlada samo u toj svojoj kategoriji - serija Sajnfeld je jedan od najznačajnijih produkata koje je televizija proizvela.

O Sajnfeldu danas pričamo kao o seriji koja je deo plejade nedodirljivih, pominjemo je samo u društvu ostalih džinova, kao što su Porodica Soprano, Simpsonovi, Žica ili Sautpark.

Serija je počela da se prikazuje 5. jula 1989, dok je poslednja epizoda emitovana pre okruglo 23 godine.

U Srbiji je prikazana svega par godina kasnije, na tada novoj televiziji B92.

Prikazan je kompletan opus ovog gigantskog poduhvata, svih 180 epizoda.

Ali ovako trijumfalno finale teško da se moglo predvideti nakon kilavog starta.

Reakcije su bile toliko loše, da je NBC ponudio nastavke Foksu, koji je tu ponudu odbio.

Rik Ludvin, potpredsednik NBC-ja je, čini se, bio jedini koji je verovao u projekat.

On je otkazao TV specijal Boba Houpa i od tih para producirao dodatne 4 epizode.

I ne samo to - Ludvin je te epizode stavio u termin koji se nastavljao na emitovanje repriza popularnog Kafića uzdravlje (Cheers) i to je bio recept za visoke rejtinge i obezbeđivanje budućnosti.

Sajnfeld ima četiri glavna lika koji se pojavljuju u skoro svakoj epizodi.

Likovi nemaju praktično nikakvo „poreklo" - oni su jednostavno tu.

Džeri (Džeri Sajnfeld) je, kao, najslavniji u ovoj družini.

On je relativno poznati komičar, a u društvu je prikazan kao neka vrsta glasa razuma.

Što je dosta važan detalj ako znamo da su ostali likovi poprilično šizofreni.

Elejn (Džulija Lui-Drajfus) je Džerijeva najbolja prijateljica i bivša devojka.

Ona je sebična i neorganizovana, ali je prijateljski i iskreno nastrojena prema drugima.

Ima kratak fitilj. Nema sreće sa muškarcima.

Legenda kaže da je njen lik mešavina bivše Lerijeve i Džerijeve devojke.

Krejmer (Majkl Ričards) je Džerijev prvi komšija.

I u stan i u scene iz serije upada naglo i bez kucanja. Deluje da je naivan, neobrazovan i impulsivan.

Ima bujnu frizuru, ali i temperament. Po oblačenju je klasičan njujorški proto hipster.

Džordž (Džejson Aleksander) je Džerijev najbolji prijatelj još iz školskih dana.

Nema stalni posao, ali je veoma zadovoljan samim sobom. Cinik je i cicija.

Ljubomoran na tuđa dostignuća i uspehe. Voli da se hvali i da besomučno laže. Ipak, dosta je uspešan u osvajanju žena.

Pred kraj serije dobija i stalan posao u sistemu profesionalnog bejzbol tima (Njujork Jenkis).

Teško je ne voleti ga.

Epizoda 61 - Smelly Car

Posle ručka, Elejn i Džerija u njegovom autu dočekuje neprijatan miris.

Oni pretpostavljaju da je on ostao iza momka koji im je dovezao auto sa parkinga restorana.

Elejnin momak ne želi da provede noć sa njom zbog toga što zaudara, a i ostatak družine ima slične probleme - Krejmer koji je pozajmio sako od Džerija, sa sakoom dobija i smrad koji odbija njegovu devojku Monu.

Džeriju toliko smrdi auto, da odlučuje da ga proda, ali ni to mu ne uspeva zbog smrada.

On pokušava na sve načine da se oslobodi automobila, ali čak ni lopov koji ga obije, ne uspeva da se zadrži u njemu zbog smrada.

Iako ova epizoda najbolje potvrđuje tezu o besmislu sadržaja, ona nam otkriva i neke druge stvari - Sajnfeld epizode su, naime, obično bazirane na ličnim iskustvima glavne četvorke i Lerija Dejvida.

Tako je, recimo, ova epizoda nastala prema iskustvima Džerijevog advokata.

A ko je u stvari taj Lari Dejvid?

Možda i ključni čovek koji stoji iza Sajnfelda je tip koji u njemu ne glumi i koji će se na taj način ostvariti tek mnogo godina kasnije kada stvori još jednu seriju koja će ući u istoriju - Curb Your Enthusiasm.

Slično Džeriju, i Dejvid ovde fikcionalizuje sopstveni lik.

Lari je, nema dileme, čovek koji je ispisao istoriju američke TV komedije.

Naravno, on nije izmislio sitkom, on ga je samo radikalno izmenio.

Postoji još jedan slogan koji se vezuje za seriju Sajnfeld i on možda još bolje objašnjava revolucionarni duh serije od onog koji kaže da se radi o šou koji govori ni o čemu.

Lari se potrudio da njegov šou nema nikakvu pouku (No Lessons!).

Sitkomi koji su vladali američkom televizijom tokom 50-tih godina (Father Knows Best, Make Room For Daddy) su uvek, na kraju svake epizode, imali svojevrsnu pouku, kao da se radi o školskom programu kojem je na kraju potrebno sumiranje viđenog.

Serija Saut Park je u ranijim epizodama na sjajan način parodirala ovaj koncept)

Ni u 60-tim se ovo nije promenilo, osim što je, za razliku od tradiconalnog pristupa, počelo da se primenjuje jedno drugo pravilo koje je podrazumevalo da protagonisti budu izmešteni iz stereotipskih situacija.

Tako smo dobili projekciju toga kako bi izgledalo kada bismo gomilu seljaka doveli na Beverli Hils (Beverly Hillbillies), ili kako bi to bilo kada bi se bogati Njujorčanin preselio na selo i postao farmer (Green Acres).

Tokom 70-tih je stigla serija Three's a Company i to je bila nova revolucija - bio je ovo sitkom bez porodice i bez dece.

Prvi put su u centru pažnje bili zaposleni dvadesetogodišnjaci koji izlaze na sastanke, slobodno vode ljubav i ni ne pomišljaju na brak.

Ali i dalje smo imali pouke na kraju svake epizode - lekcije o poverenju, ljubavi i sl.

Kod Sajnfelda, likovi nikada ne nauče ništa pametno.

Sajnfeld je razbio taj model i „situaciju" počeo da tumači bukvalno.

Glavni likovi nisu stvarali situacije, već su im se situacije dešavale.

Kristofer King, TV kritičar iz Ekvadora, ima interesantno viđenje:

„Ako bismo pokušali da opišemo seriju Sajnfeld prema starim merilima, to bi izgledalo otprilike ovako: stend-ap komičar Džeri Sajnfeld, sociopata, sa sociopatskim prijateljima besomučno utiče na živote drugih ljudi na negativan način".

Pa koji bi izvršni TV producent dao zeleno svetlo ovakvoj ideji"?

Naravno, ovakav opis serije nikada nije bio tako očigledan većini gledalaca.

Otud smo imali i ovakve epizode, a ova je jedna od najboljih.

Epizoda 51 - The Contest

U kafeu, Džordž otkriva prijateljima da ga je majka uhvatila kako masturbira, nakon čega od šoka završava u bolnici.

Džordž odlučuje da više nikada u životu neće masturbirati.

Ostali izražavaju oštar skepticizam povodom ideje, pa na kraju pada i opklada u kojoj učestvuju svi.

Ko će prvi da poklekne i izgubi novac? Ko pobeđuje?

Svi ulažu po 100 dolara osim Elejn čiji je ulog 150 dolara jer je „ženama jednostavnije da se uzdrže".

Krejmer je prvi koji odustaje, ostali počinju da pate od nesanice i drugih problema.

Sajnfeld je, dakle, potpuno promenio način na koji se sitkomi pišu.

Zanimljivo je koliko je komplikovana i složena struktura komedije koja govori ni o čemu.

Do Sajnfelda, sitkomi su u strukturi obično imali dva narativna toka.

Sajnfeld je razbio to pravilo.

Upravo u epizodi o masturbiranju imamo situaciju u kojoj svaki od četiri lika ima sopstvenu priču i sve one se spajaju u celinu na samom kraju.

Ovaj pristup je postao naročito popularan nakon Sajnfelda.

Možda je najbolji primer za to serija Arrested Development , koja je jedan od najvernijih nastavljača modela koji je uspostavljen u Sajnfeldu.

Postoji jedna epizoda ovaog nastavljača tradicije u kojoj se prepliće čak devet različitih priča.

Mat Zeler Sejc, američki TV kritičar, smatra da je u nekim stvarima Sajnfeld bio uticajniji i od Porodice Soprano i to u elementima koji nisu tako očigledni:

„Autori serije su iskreno verovali da likovi ne moraju da budu simpatični, već da je najbitnije da budu zanimljivi i taj princip je nagovestio nešto što će tek stići sa 90-tim i Porodicom Soprano".

„Uostalom, svi pamtimo samo to da je HBO seriju o nasilnim kriminalcima pretvorio u nagrađivani hit".

Istovremeno, zaboravlja se da je prvi praktični i pomalo nemoralni junak po kojem je jedna čitava serija bila naslovljena bio Sajnfeld, a ne Toni Soprano.

I Džeri nije jedini lik sa ozbiljnim manama.

Jedan od najvoljenijih likova u seriji, Džordž Konstanca, je u isto vreme i jedan od najodbojnijih likova.

Koji nas sve podseća na nas same.

Zeler se osvrće i na jednu „falinku" u Sajnfeld opusu. On smatra da je serija pokrenula trend „izbeljivanja" na američkoj televiziji.

„Ne bi trebalo zaboraviti da je tokom 80-tih, centralno mesto u programingu četvrtkom uveče, na NBC-ju imao Kozbi šou.

Tokom 90-tih, u istom terminu ga je zamenio Sajnfeld, serijal koji je bio poznat po tome što su ga prve fokus grupe koje su ga gledale, proglasile „previše belim i previše jevrejskim".

Sajnfeld je bio serija koja se brzo prilagođavala, pa je do završetka svog emitovanja postala mega hit koji prate sve demografske grupe.

Ipak, ne bi trebalo zaboraviti da je serija u početku imala velike probleme sa rejtingom, ali da su producenti mudro shvatili da je publika, iako malobrojna, vrlo zanimljiva oglašivačima.

A to obično znači da je uglavnom sastavljena od mladih, belih muškaraca koji su imali mnogo novca i koji su živeli u gradovima.

I to je stvorilo taj talas „izbeljivanja", jer su počeli da se množe serije (i dobre i loše) koje su pratile ovaj marketinški princip.

Na primer, serija Prijatelji.

Konačno, postoji i jedan zanatski deo u kojem je Sajnfeld odigrao vrlo važnu ulogu.

Kada TV stručnjaci govore o sitkomu snimanom sa više kamera, obično misle na serije u kojima se koriste fiksirane kamere (3-4) koje prate glumce obično pred živom publikom.

Kada bismo poredili sitkome koji su rađeni po tom principu i one modernije koji koriste samo jednu kameru, možda je najbolji primer za to odnos između načina na koji su snimani Kafić Uzdravlje i Moderna porodica.

Prvi primer uglavnom stvara pozorišnu atmosferu, dok ovaj drugi više podseća na pravi biokopski film.

Ako evolucionu istoriju sitkoma podelimo na dva perioda, onda se Sajnfled nalazi tačno na razmeđi te dve epohe.

NBC je u stvari naterao tvorce Sajnfelda da šou snimaju sa više kamera jer je takav model funkcionisao, a producenti nisu želeli nikakve eksperimente.

Ali kako je vreme prolazilo, tako se i menjalo.

Džeri i Leri Dejvid su počeli da insertiraju scene snimljene samo jednom kamerom (obično u nekom eksterijeru) u akciju koja se odvijala u glavnom toku epizode.

Bio je to još jedan primer revolucionarnog uticaja Sajnfelda na čitav žanr.

Epizoda 78 - Marine Biologist

Džeri sreće Dajen, koja je Džordžova neprežaljena ljubav iz školskih dana i kaže joj da je Džordž sada uvaženi biolog, stručnjak za život u moru.

Ona postaje zainteresovana za Džordža, koji je ipak zabrinut da li će moći da se dovoljno dobro pretvara da je zaista profesor biologije.

Tokom šetnje po plaži, Dajen i Džordž nailaze na nasukanog kita (!?) koji je očigledno bolestan.

Džordž pokušava da iskoristi svoje nepostojeće poznavanje biologije.

Spletom neverovatnih okolnosti on završava na leđima kita i iz rupe iz koje kit izbacuje vodu, vadi golf lopticu.

Postaje heroj, ali kada u napadu iskrenosti otkrije da u stvari nije nikakav naučnik, Dajen ga ostavlja.

Sama serija je poštovala dotadašnji sitkom format od 23 minuta po epizodi i (oko) 24 epizode po sezoni.

U početku, svaka epizoda je bila oivičena Džerijevim stend-ap nastupom u klubu, a ponekada su delovi njegovih nastupa bili insertirani i usred epizode.

Kasnije je taj koncept napušten.

Zanimljivo je da serija nije stekla masovnu popularnost u drugim zemljama.

Smatra se da je za to „kriv" jedinstven i zaista specifičan vid humora koji se teško prevodio.

Još je zanimljivije Sajnfeld „prokletstvo" koje je serija proizvela.

Radi se o tome da su svi glavni likovi serije posle kraja snimanja i emitovanja pokušali da naprave nove sitkome u kojim su imali glavne uloge.

Svi su propali, uglavnom posle prve sezone i to je bio dovoljan razlog za proglašenje prokletstva.

Watching Ellie sa Džulijom Lui-Drajfus, Bob Paterson i Listen Up! Džejsona Aleksandra, kao i Šou Majkla Ričardsa su postali očigledni primeri tog prokletstva, ali fenomen je ,,objasnio" Leri Dejvid, na svoj jednostavan i direktan način:

„To je totalno idiotska ideja. Vrlo je teško napraviti uspešan sitkom", rekao je on.

Epizoda 116 - Soup Nazi

Džeri, Džordž i Elejn odlaze u popularni lokal koji služi samo supe.

Džeri ih upozorava da je vlasnik lokala izvesni Jev Kasem, poznat i kao „supeni nacista", pre svega zbog insistiranja da se u njegovom lokalu striktno poštuju pravila naručivanja i ponašanja uopšte.

Džordž je nezadovoljan zbog toga što nije dobio hleb uz supu, pa mu osoblje poništava narudžbinu i vraća novac.

Elejn takođe uspeva da prekrši pravila i dobija zabranu od godinu dana ulaska u lokal.

Džeri, dok je u redu, ljubi devojku, što je takođe strogo zabranjeno kod supenog naciste.

Džeri raskida sa devojkom da bi ostao lojalan vlasniku i ukusnim supama.

Lik supenog naciste je nastao prema Aliju Jegenahu, Irancu koji je u Njujorku imao lokal sa supama.

Bio je veoma uvređen kada je saznao za nadimak koji mu je nalepljen u Sajnfeldu.

Danas nije teško pronaći Sajnfelda, čak ni na televizijama u našim kablovima.

Ukoliko volite da surfujete, teško da ćete naleteti na išta smešnije, zabavnije i inteligentnije od Sajnfelda.

U junu ove godine Sajnfeld će doživeti i odavno zasluženo renoviranje - Netfliks će kroz par nedelja na toj platformi otpočeti striming kompletnog serijala po prvi put u 4K formatu.


Pogledajte video o devojčici koja je dobila ulogu u filmu Čudesna žena


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Preporučujemo za Vas