aviokompanije pozvane da izbjegavaju bjeloruski vazdušni prostor

Bjelorusija i EU: Kakav uticaj bi mogle da imaju oštrije sankcije prema Lukašenkovom režimu?

Umjesto da lete iznad Bjelorusije, aviokompanije imaju mogućnost da koriste vazdušni prostor Litvanije ili Letonije, na primjer, bez dodavanja previše vremena letu, tako da dodatni troškovi goriva ne bi bili veliki

5252 pregleda 1 komentar(a)
Avion kompanije Rajaner koji je preusmjeren na aerodrom u Minsku, Foto: EPA
Avion kompanije Rajaner koji je preusmjeren na aerodrom u Minsku, Foto: EPA

Evropska unija se saglasila da pojača sankcije protiv Belorusije posle prinudnog preusmeravanja aviona kompanije Rajaner i hapšenja beloruskog novinara Romana Protaševiča i njegove devojke, Ruskinje Sofije Sapege.

Unija je pozvala evropske aviokompanije da izbegavaju beloruski vazdušni prostor i zabranila beloruskim aviokompanijama da preleću teritoriju EU.

EU razmatra dalje sankcije protiv određenih ljudi povezanih s režimom predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka i protiv finansijskog sektora i važnih industrija u zemlji.

Kakav bi mogao da bude uticaj ograničavanja letenja po Belorusiju?

Mnoge aviokompanije već su se odazvale pozivu lidera EU da ne preleću Belorusiju.

Prema veb stranici za praćenje avioletova Flightradar24, iznad Belorusije je prošle nedelje bilo oko 3.300 preleta, a na teritoriju bivše sovjetske republike sletelo je je 660 aviona.

Od aviokompanija koje ulaze u njen vazdušni prostor, Belorusija prihoduje do 70.000 evra dnevno, prema Džonu Grantu iz kompanije za vazduhoplovnu analitiku OAG.

Gubitak ove sume novca, kako kaže, bio bi „neprijatnost", ali ne bi imao značajan uticaj na privredu Belorusije.

Umesto da lete iznad Belorusije, aviokompanije imaju mogućnost da koriste vazdušni prostor Litvanije ili Letonije, na primer, bez dodavanja previše vremena letu, tako da dodatni troškovi goriva ne bi bili veliki.

Mape koje pokazuju putanje leta pokazuju da se neke aviokompanije sada preusmeravaju kako bi izbegle Belorusiju.

BBC

Rusija, ključni saveznik Belorusije, 27. i 28. maja uskratila je ulaz u vlastiti vazdušni prostor dvema evropskim aviokompanijama jer su planirale da izbegnu prelet Belorusije da bi stigle do Moskve.

Koje druge mere razmatra EU?

Ministri inostranih poslova EU razgovarali su o sankcijama kompanijama koje su bliske beloruskom režimu.

Među kojima je i Beloruskaliju, državna kompanija koja proizvodi kalijum - kalijumovu so koja se koristi u đubrivu.

Procenjuje se da Belorusija ima 20 odsto svetskih rezervi kalijuma, a izvoz je jedan je od glavnih deviznih izvora.

Takođe su razmotrene sankcije za finansijske transakcije i usmerene na industriju nafte, drveta i cementa.

Novi spektar sankcija mogao bi da bude finaliziran do 21. juna, kada se ministri spoljnih poslova EU sastaju u Luksemburgu.

Agencija Ujedinjenih nacija za civilno vazduhoplovstvo saopštila je da će pokrenuti istragu o utvrđivanju činjenica o postupcima Belorusije i da li je bilo kršenja međunarodnog vazduhoplovnog zakona.

Kakve sankcije protiv Belorusije već postoje?

EU je prvi put uvela restriktivne mere protiv Belorusije 2004. godine, posle nestanka dva opoziciona političara, novinara i biznismena nekoliko godina ranije.

To je uključivalo embargo na oružje i zabranu „izvoza robe povezane sa unutrašnjom represijom".

EU je potom uvela dodatne sankcije Belorusiji 1. oktobra 2020. godine, kao odgovor na „brutalnost beloruskih vlasti i kao podršku demokratskim pravima beloruskog naroda".

Sankcije su usledile posle protesta opoziciionih političara i pristalica izavanih Lukašenkovim proglašavanjem pobede na predsedničkim izborima u avgustu 2020. godine, za koje je opozicija tvrdila da su namešteni.

Ova ograničenja - zabrana putovanja i zamrzavanje imovine protiv pojedinaca povezanih s vladom Aleksandra Lukašenka - od tada su proširena na 88 pojedinaca i sedam organizacija.

Reuters

Onima sa liste zabranjen je ulazak ili tranzit kroz teritorije EU i njihova imovina u EU je zamrznuta.

Pored toga, građanima i kompanijama EU zabranjeno je stavljanje sredstava na raspolaganje bilo kom pojedincu ili kompanijama sa spiska.

Šta kaže Rusija?

Rusko ministarstvo spoljnih poslova osudilo je poziv EU aviokompanijama da izbegavaju beloruski vazdušni prostor, nazivajući ga potpuno neodgovornim.

Pošto je Rusija odbila ulazak dve aviokompanije koje su planirale da izbegnu Belorusiju, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Maria Zaharova rekla je da je bezbednost putnika ugrožena.

Nije dat razlog za odluku Moskve da odbije pristup letovima Er Frans (Air France) i Ostrijan erlajnsa (Austrian Airlines).

Ostali letovi iz Poljske i Nemačke ove nedelje nisu pogođeni ovom odlukom.

A u petak je ruska vazduhoplovna vlast dozvolila ulazak nekoliko evropskih aviokompanija čiji su avioni zaobišli Belorusiju, među kojima i kompanije Ostrijan erlajns.

Er Frans je, u međuvremenu, još jedan let Pariz-Moskva.

U saopštenju ruske savezne vazduhoplovne agencije navodi se da će aviokompanije koje su promenile rute možda morati da čekaju duža vremena odobrenja za sletanje.

U objavi na Fejsbuku, portparolka ministarstva spoljnih poslova Rusije osudila je lidere EU zbog odluke da „prekroje rute stotina letova u jednom danu, stvarajući kolosalne probleme sopstvenim građanima".

Austrijsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da su ruske akcije protiv aviokompanije u četvrtak bile „apsolutno nerazumljive".

U petak, 28. maja pravila su, međutim, ublažena jer je let OS601 kompanije Ostrijan erlajns iz Beča dobio dozvolu za sletanje u Moskvu.

Da li su druge zemlje uvele sankcije Belorusiji?

Velika Britanija podržava trenutne sankcije Evropske unije, čiji je donedavno bila član.

Predsednik odbora za spoljne poslove Tom Tugendat pozvao je na priovredne sankcije protiv Belorusije, poput zatvaranje gasovoda Jamal.

Gasovod ide od Sibira u Rusiji, preko Belorusije i Poljske do Nemačke.

Sjedinjene Američke Države su takođe uvele ograničenja putovanja i usmerile finansijske sankcije protiv devet državnih subjekata i 16 pojedinaca, među kojima je i Lukašenko.

Prvi put su nametnuta 2006. godine, a pooštrena su 2008. godine.

Kada je Lukašenko 2015. godine oslobodio šest političkih zatvorenika, Vašington je suspendovao sankcije državnim kompanijama, a dve zemlje su 2019. najavile da će razmeniti ambasadore.

Međutim, u novembru 2020. godine, posle predsedničkih izbora u Belorusiji i brutalnom gušenju protesta opozicije, SAD su proširile sankcije na 24 osobe.

Grupa moćnih država G7 - Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Sjedinjene Države i Britanija - objavila je izjavu u kojoj poziva na „odgovornost za postupke beloruskih vlasti" i zapretila „daljim sankcijama" .


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Preporučujemo za Vas