Porodica i razvodi

"Čuvanje porodičnog gnijezda": Djeca ostaju u porodičnoj kući, a razvedeni roditelji žive u njoj u dogovoreno vrijeme

S obzirom na mnoštvo međunarodnih istraživanja koja ukazuju koliko razvod može biti uznemirujući za mlade ljude, neki se roditelji okreću inovativnom rješenju kako bi pokušali da olakšaju proces

7781 pregleda 0 komentar(a)
Ilustracija, Foto: Getty Images
Ilustracija, Foto: Getty Images

Rastati se od partnera uvek je teško, posebno ako su deca uključena u proces.

S obzirom na mnoštvo međunarodnih istraživanja koja ukazuju koliko razvod može biti uznemirujući za mlade ljude, neki se roditelji okreću inovativnom rešenju kako bi pokušali da olakšaju proces.

„Čuvanje porodičnog gnezda" ili „gnežđenje" je način života koji omogućava deci da ostanu u porodičnoj kući i provedu vreme sa oba roditelja.

Svaki zakonski staratelj živi u zajedničkoj kući u dogovoreno vreme starateljstva, a zatim na drugom mestu kada nije na dužnosti.

Koncept je dobio ime po roditeljima ptica, koji čuvaju svoje ptiće u gnezdu i naizmenično lete unutra i napolje da se brinu o njima.

„Želeli smo da očuvamo stabilnost za decu, a ne samo da odjednom srušimo sve što smo gradili", kaže tridesetosmogodišnji Niklas Bjorling iz Stokholma, čija se mlada porodica gnezdila osam meseci nakon što su se on i supruga rastali.

„Deca bi mogla da zadrže dom, školu i prijatelje kao i do sada", objašnjava on, i izbegli bi stres rotiranja između dva stana.

Iako je globalno još relativno nepoznat koncept, čini se da je gnežđenje u porastu u zapadnim zemljama, uglavnom među porodicama srednje klase.

Advokati za razvode prijavili su porast čuvanja porodičnog gnezda na mestima poput Amerike, Australije i Holandije.

Nedavno britansko istraživanje pravne službe „Ko-op" pokazalo je da je 11 odsto razvedenih ili razdvojenih roditelja pokušalo da primeni ovaj koncept.

U Švedskoj, gde je ravnomerno deljenje starateljstva nad decom već decenijama uobičajeno, neki razvedeni roditelji su rotirali domove još 1970-ih.

Teško je doći do zvanične statistike, jer ne postoji okvir za ovu vrstu života na osnovu popisa ili anketa o prebivalištu.

Bjorling je boravio u majčinoj gostinskoj sobi tokom vremena bez deteta, dok je njegova bivša iznajmljivala sobu.

Roditelji koji imaju više novca mogu odlučiti da kupe sopstvene stanove, ulože u zajedničku drugu nekretninu ili deo glavnog domaćinstva pretvore u aneks za vreme kad su van dužnosti, kaže doktorka En Busko, terapeutkinja iz Kalifornije koja je napisala knjigu o gnežđenju.

Za mnoge je to „prelazni ili privremeni aranžman", ali neki od njenih klijenata su se gnezdili godinama.

Ipak, kako sve više porodica počinje da prihvata koncept, stručnjaci su podeljeni u pogledu njegovog uticaja i na decu i na roditelje.

Šta stoji iza trenda čuvanja porodičnog gnezda?

Busko kaže da je važno razumeti kontekst ovog trenda, uključujući uticaj netradicionalnih planova roditeljstva slavnih na razvedene milenijalce.

En Dudek i Metju Heler iz serije Momci s Medisona, javno su govorili o gnežđenju nakon razvoda 2016. godine, a glumica Gvinet Paltrou navodno je često boravila u kući koju je delila sa muzičarem Krisom Martinom, dugo nakon njihovog raskida.

Niklas Björling

„Mislim da je svesno razdvajanje Gvinet Paltrou ovde imalo veliki efekat. Napravili su neku vrstu modifikovanog gnežđenja.

„I sam pojam razvoda sa poštovanjem i ljubaznošću, mislim da je to imalo veliki uticaj na ljude", kaže Busko.

Nedavni TV programi su takođe mogli imati uticaja.

Američka TV emisija Razdvajanje zajedno (Splitting Up Together) prikazala je porodicu koja se gnezdi koristeći garažu kao roditeljski dom van dužnosti, a postojala je i priča o gnežđenju u finansijskoj dramskoj seriji o finansijama, Milijarde.

„Postoji samo veća svest o činjenici da je ta opcija dostupna ljudima", dodaje Ben Evans, viši advokat za porodično pravo u pravnoj službi „Ko-op" u jugozapadnoj Engleskoj.

Gnežđenje privlači neke parove i zato što može biti isplativije rešenje, na primer smanjenjem sudskih taksi ili odlaganjem poreza povezanih sa prodajom kuća, kaže Stiven Vilijams, partner za porodično pravo u drugoj britanskoj firmi Ashtons Legal.

Ali on veruje da je glavni pokretač uopšteni porast svesti o mentalnom zdravlju dece, što je navelo više roditelja da razmotre potencijal alternativnih aranžmana o starateljstvu.

„Ljudi su postali sve pametniji da moraju razmišljati o razvoju svoje dece", kaže on.

„Mislim da je to u osnovi zaista, zaista dobar napredak, jer su često ta pitanja potiskivana u drugi plan, a često su problematična razdvajanja roditelja dolazila do izražaja."

Da li je čuvanje porodičnog gnezda zapravo bolje za decu?

Bez obzira na razloge zbog kojih se bivši parovi odlučuju za čuvanje porodičnog gnezda, proceniti njegovu efikasnost je teško.

Pošto je to prilično novi trend u većini mesta, nema uporednih podataka o dobrobiti dece u ovakvim porodicama u poređenju sa drugim postavkama domaćinstva.

Busko je intervjuisala desetine gnezdećih porodica za njeno istraživanje, a provela je i petnaest meseci sa bivšim mužem i troje dece 1990-ih.

Čvrsto veruje da je to zdravije za decu, omogućava im da zadrže postojeće rutine i da se sporije prilagođavaju promenama u porodici.

„Ako pitate decu, uvek će vam reći da razvod nije zabavan. Ne znaju kako je to razvesti se bez gnežđenja", kaže ona.

„Ali ono što će oni reći je da su roditelji nosili teret razvoda i da to nisu morali oni sami."

To je perspektiva koju deli i Linea Andersdoter, danas 36-godišnjakinja.

Nekoliko godina je živela u porodičnom gnezdu u Stokholmu, pošto su joj se roditelji rastali kada je imala 11.

„Za mene je bilo veoma dramatično kada su mi prvi put dali do znanja da će se razdvojiti, a kad sam saznala da ne moram da se selim, to mi je zaista pomoglo da ne poludim zbog situacije", kaže ona.

„Nekako sam bila zadržana u sigurnom malom mehuriću dok su sređivali stvar oko raskida."

Eline Linde

Međutim, kritičari tvrde da to može stvoriti situaciju na pola puta koja ne pomaže deci da obrade stvarnost razdvojenosti roditelja.

Elin Linde, koja je kao tinejdžerka živela u gnezdećem domaćinstvu u blizini Osla, kaže da joj je to iskustvo bilo „čudno i zbunjujuće".

„Nisam znala da li je to kuća mame ili tate, ili su vežbali da se ponovo pomire", priseća se 28-godišnjakinja.

„Mislim da bi zaista trebalo da budemo oprezni u razvijanju ideje", slaže se Malin Bergstrom, dečja psihološkinja i naučnica sa Instituta Karolinska u Stokholmu.

„Ovo je vrsta zaštite dece i štiti ih od stvarnosti, u osnovi. Mislim da je to pretnja mentalnom zdravlju".

Nasuprot tome, ona kaže da „suočavanje sa izazovima zajedno" sa roditeljima, kao što je iseljavanje iz porodične kuće, može deci dati alate „da postanu izdržljive odrasle osobe koje će se u budućnosti moći nositi sa stvarima".

Bergstrom takođe dovodi u sumnju pretpostavku da je čuvanje porodičnog gnezda manje stresno za decu nego putovanje između dva roditeljska doma.

Bila je uključena u nekoliko velikih studija Centra za zdravstvene studije o jednakosti u Stokholmu, koje su pokazale da postoji baš mala razlika u mentalnom zdravlju dece u tipičnim zajedničkim starateljskim aranžmanima, u poređenju sa onima u tradicionalnoj osnovnoj porodici sa dva roditelja.

Šta je sa uticajem na roditelje

Takođe se osporava uticaj čuvanja porodičnog gnezda na roditelje.

Advokat za porodično pravo Ben Evans smatra da to funkcioniše za neke parove jer im može pomoći da „kupe malo vremena i olakšaju pritisak".

Obe strane mogu da razmišljaju o budućim koracima, tvrdi on, i da izbegnu spletke ili skupe odluke.

Busk kaže da period gnežđenja takođe pruža „prostor za disanje" kako bi pomogao bivšim partnerima da shvate kako žele da izgleda njihov dugoročni plan o zajedničkom roditeljstvu, ili bi čak mogao olakšati pomirenje.

Ali Bergstrom tvrdi da gnežđenje može imati negativan psihološki uticaj na razvedene roditelje, usporavajući njihovu sposobnost da prevaziđu raskid.

„Prirodni poriv nakon razvoda kao roditelja je da stvore vlastiti život, da se snađu, da nastave dalje", tvrdi ona.

„I mislim da čuvanje porodičnog gnezda deluje protiv tog nagona."

Ase Levin, 50-godišnja grafička dizajnerka iz Stokholma, kaže da joj se to dogodilo kada je pokušavala gnežđenje šest meseci pošto su se ona i njen partner rastali.

Par se menjao u jednosobnom iznajmljenom stanu kada su bili daleko od dvoje dece.

„Znam da smo oboje bili jako zabrinuti što smo bili u tom stanu... Niste imali svoje stvari, pa to nije bilo prijatno mesto za odlazak", priseća se ona.

„Zaglavljeni ste u nekoj vrsti balona ili tako nešto, ne možete ništa učiniti. Ne možete napred."

Na kraju, partner je ostao u njihovom starom stanu, a otac joj je pomogao da kupi garsonjeru u blizini.

Iako gnežđenje može umanjiti promene u životima dece, ono takođe stvara nove logističke izazove za odrasle, od smišljanja novih rutina za kućne poslove do snalaženja u onome što se dešava ako neko počne da se zabavlja.

„Klijentkinja je došla kući i pronašla iskorišteni kondom u spavaćoj sobi kada je došla na dužnost. To nije prošlo tako dobro", kaže Busko.

„Moraju da postoje veoma precizirani sporazumi."

Bodil Schwinn

„Morate imati dobre odnose sa svojim bivšim", slaže se Bodil Švin, iz Solentuna u Švedskoj, koja kaže da je uživala u gnežđenju dve godine i da planira da održi aranžman još najmanje 18 meseci.

Ona i njen bivši partner podelili su troškove čišćenja porodične kuće, a frižider pune kad ko stigne.

„Nikada ne razgovaramo o stvarima poput 'kupio si meso' ili 'pojeo si moje meso ili moj sir', mi se samo nosimo sa tim", kaže Švin.

Podvukla je crtu kada je nova devojka njenog bivšeg muža spavala u krevetu koji dele svake dve nedelje, pa su se složili da kućnu kancelariju pretvore u novu spavaću sobu.

„Mnogi ljudi misle da je ovo zaista čudno, ali ja se s tim slažem. Srećna sam što je srećan i što je našao nekoga."

Budućnost gnežđenja

Porodični advokat Stiven Vilijams smatra da čuvanje porodičnog gnezda nije rešenje koje odgovara svima, i kaže da nedavno razdvojeni roditelji ne bi trebalo da osećaju pritisak da ga prihvate.

Za početak, nekim parovima će nedostajati finansijski resursi ili mreže podrške za pronalaženje alternativnog smeštaja za vreme „van dužnosti".

On takođe kaže da to neće biti prava opcija ako i dalje postoji visok nivo sukoba, ako jedan od roditelja ne može da se obaveže na aranžman ili ako se jednostavno ne oseća sposobnim za to.

„Način na koji ga ja vidim je da je čuvanje porodičnog gnezda samo jedna od brojnih pozitivnih intervencija koje bi mogle pomoći roditeljima u brizi o deci nakon razdvajanja", kaže.

Ali pristalice trenda gnežđenja nadaju se da će ono postati uobičajenije.

Busko ističe da je zajedničko roditeljstvo razvedenih roditelja 1950-ih izgledalo radikalno, ali je sada široko prihvaćeno kao pozitivna opcija za mnoge porodice, pa posmatrači ne bi trebalo da odbacuju opciju popularizacije čuvanja gnezda, čak i ako se ona trenutno čini kao ideja malobrojnih.

„Nadam se da će u budućnosti, kako raste svest o gnežđenju, ono postati rutina, da će ljudi započeti proces razdvajanja sa periodom gnežđenja od nekoliko meseci ili čak i duže."

U Stokholmu, Niklas Bjorling uživa u novom poglavlju u malom iznajmljenom stanu koji se nalazi nedaleko od bivše partnerke. Svake druge nedelje stan deli sa svojom decom, a u danima kad ona nisu tu - sa novom devojkom.

Osvrćući se na lično iskustvo gnežđenja, on kaže: „Ne žalim što sam to učinio... Ali želite da se potpuno oslobodite posle nekog vremena."


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Preporučujemo za Vas