Šta je pošlo naopako - i da li su zaista omanuli?

Milenijalci: Da li su zaista "najbaksuznija" generacija

Međunarodne ankete pokazuju da su milenijalci u stvarnosti skloniji da budu u dugovima nego njihovi preci i da im, u prosjeku, treba duže da napuste roditeljski dom ili postignu tradicionalne pragove u životima odraslih, kao što je kupovina imovine ili automobila

14086 pregleda 2 komentar(a)
Foto: Getty Images
Foto: Getty Images

Oni su prva generacija koja je od ranog uzrasta živela sa ličnim računarima, pametnim telefonima, internetom i globalnim protokom informacija.

Imali su od sebe visoka očekivanja: sa više godina obrazovanja u odnosu na roditelje i društveno raznolikijim sastavom, milenijalci (ljudi rođeni između 1981. i 1996. godine) sanjali su o većem prosperitetu i globalnom uticaju od mnogih prethodnih generacija.

Međutim, međunarodne ankete pokazuju da su milenijalci u stvarnosti skloniji da budu u dugovima nego njihovi preci i da im, u proseku, treba duže da napuste roditeljski dom ili postignu tradicionalne pragove u životima odraslih, kao što je kupovina imovine ili automobila.

Ovaj nesklad između očekivanja i realnosti učinio je milenijalce metom mimova i pogrdnih komentara na društvenim mrežama zbog njihovog navodnog „neuspeha", „lenjosti" i veće zavisnosti od roditelja.

Da sve bude gore, oni sada dobijaju prezrive poglede i od generacije Z, one koja ih je nasledila, koja za milenijalce kaže da im generalno izaziva „transfer neprijatnosti".

Šta je, dakle, pošlo naopako po milenijalce - i da li su oni zaista omanuli?

„Nepravedno optuženi"

Odgovor mnogih istraživača je, pre i iznad svega, da krivica nije na ovoj generaciji.

Getty Images

„Milenijalci su odrasli u prvim danima pametnih telefona i opšte povezanosti", kaže za BBC Džejson Dorsi, predsednik Centra za generacijsku kinetizam (kompanija koja istražuje globalne navike milenijalaca i generacije Z).

„Dakle, nekako su se našli u pravo vreme na pravom mestu da dobiju sjajne ideje o sopstvenoj ulozi u svetu."

„Njihovi roditelji su im govorili da će biti uspešni, imali su mnogo bolji pristup obrazovanju, za razliku od prethodnih generacija, i postojao je veliki osećaj povezanosti i uticajnosti."


Pogledajte video: Kriza odrastanja


„Najbaksuznija generacija u istoriji"

Ali Dorsi tvrdi da su milenijalci morali da se suoče sa velikim preprekama, kao što je recesija koja je usledila posle finansijske krize od 2008. do 2009. godine i skorije pandemija Kovida-19.

„Na mnogo načina, milenijalci su bili u položaju da postanu veoma uspešni, ali su se sudarili sa nekom vrstom recesije, masovnim otpuštanjima, inflacijom, smanjenjem plata i povećanim troškovima života", dodaje Dorsi.

Argument ovog stručnjaka potkrepljuju statistički podaci.

Getty Images

U članku Vašington posta iz juna 2020. godine za milenijalce je navedeno da su „najbaksuznija generacija u američkoj istoriji".

„Uzevši u obzir aktuelnu krizu (pandemija Kovida-19), milenijalac je, u proseku, doživeo sporiji privredni rast od ulaska na tržište rada nego bilo koja druga generacija u istoriji zemlje", pisalo je u članku.

„Milenijalci će nositi ekonomske ožiljke ovoga do kraja života, u obliku niže plate, nižeg prosperiteta i odloženih pragova kao što je sticanje imovine."

Obeležja svake generacije

Naravno, svaka generacija suočava se sa vlastitim izazovima i onim što Dorsi naziva „trenucima koji je definišu" - događajima koji obeležavaju generaciju tako da to utiče na njihove strahove, obrazovne i životne izbore, vrednosti i percepciju budućnosti.

„Tiha" generacija (rođena između 1928. i 1945. godine), na primer, bila je značajno obeležena Drugim svetskim ratom.

Bebi bumeri (1946-64) doživeli su globalne događaje kao što su Vijetnamski rat i odlazak čoveka na Mesec.

Generacija iks (1965-1980), koja je došla kasnije, doživela je okončanje Hladnog rata i širenje HIV-a.

Generacija Z (ljudi rođeni između 1997. i 2012. godine), zauzvrat, svakako će se naći pod velikim uticajem iskustva sa Kovidom-19.

Getty Images

Na čitave generacije mogu da utiču i događaji lokalnih razmera, kao što su prirodne katastrofe, epidemije ili traumatični politički događaji.

Šta, dakle, odvaja milenijalce od ostalih?

Ključne tačke, kaže Džejson Dorsi, jesu značajan rast troškova života (posebno u obrazovanju i, u mnogim gradovima širom sveta, stanovanju) i sve jači globalni domet događaja koji možda ne bi imali toliko veliki uticaj na sve nas da ne živimo u toliko povezanom svetu.

„Do dolaska generacije Z, milenijalci su bili najsličnija generacija (među sobom) na svetu", tvrdi on.

„Da li to znači da su ljudi isti? Ne. Ali znači da ima mnogo sličnosti u načinu na koji razmišljaju o komunikaciji, zabavi, kulturi i učešću u politici."

„Privrede su mnogo više povezane, baš kao i bankarski sistemi i lanci dobavljača. A ako pogledamo radna mesta, mnogi od velikih poslodavaca su multinacionalni."

„Generacija ima osećaj međusobne povezanosti koji nije postojao ranije", dodaje ovaj specijalista.

Dorsi dodaje da su milenijalci hipersvesni globalnih događaja zbog protoka informacija i međusobne povezanosti, koji su lokalizovane događaje pretvorili u globalne.

Getty Images

„Ne govorim o događajima kao što su svetski ratovi, već o ideji da bankarska kriza u jednoj zemlji može da ima veliki posledice po druge i da se raširi svetom."

„To je veoma značajno."


Pogledajte video: Zašto mnogi mladi Amerikanci napuštaju gradove


„Ekonomija deljenja" i nesigurnost zaposlenja

Kao šlag na tortu, milenijalci se suočavaju još i sa naglašenijom nesigurnošću zaposlenja nego generalno gledano generacija njihovih roditelja.

Fiskalna prilagođavanja, fleksibilizacija radničkih odnosa, konkurentnost na tržištu rada i napredak ekonomije deljenja samo su neke od okolnosti koje čine da milenijalci imaju profesionalni život koji je nekad fleksibilniji i otvoreniji za kreativnost - ali ponekad i neizvesniji i nepouzdaniji.

„Milenijalci su postali odrasle osobe sa veoma drugačijim odnosom na relaciji zaposleni-poslodavac nego prethodna generacija", objašnjava Dorsi.

„Naša anketa pokazuje da oni nisu očekivali da rade u jednoj kompaniji čitavog života ili da čitavog života imaju istog poslodavca."

Stručnjak objašnjava da je to dovelo do osećaja uzbuđenja i slobode - do ideje da „mogu da budem tvorac vlastite karijere".

Ali to ima i lošu stranu.

„Poslodavci možda ne nude iste povlastice, kao što je zdravstveno osiguranje.

„Odgovornost se na kraju prebacuje sa poslodavca na milenijalca", tvrdi Dorsi.

Getty Images

„Nemam odgovore, ali postoje inovacije koja imaju dobre i loše strane, a negativne disproporcionalno utiču na jednu generaciju više nego na drugu", dodaje on.

Prepreke su te koje čine da se milenijalci osećaju nezadovoljno, smatra Dorsi.

„Oni su bili šokirani ovim izazovima koji su ih naterali da odlože mnoge stvari: odložili su karijeru, brak, decu, kupovinu kuće, štednju za penziju."

„Milenijalci su počeli da osećaju kao da su mnogi ciljevi ili ciljevi koje su sami sebi zacrtali potisnuti.

„A čak i najsrećniji među njima koji su nastavili da rade i napreduju imali su osećaj da mnogo toga radi protiv njih", dodaje on.

„Može se čak reći da ova generacija, zbog elemenata koji su bili van njihove kontrole, osećaju da su stvari više van njihovog domašaja nego kod prethodnih generacija."

Prednosti milenijalaca

Ali nije sve tako crno po milenijalce.

Daleko od toga, zapravo.

Istraživanje je pokazalo da su oni otvoreniji prema diverzitetu i da su svesniji uticaja potrošačkih navika od prethodnih generacija.

Na primer, ovo je prva generacija koja je preduzela nešto protiv rodnog jaza u platama i neravnopravnosti u zapošljavanju.

Getty Images

Mada stručnjaci kao što je Dorsi veruju da je verovatno da će dublje promene biti prepuštene generaciji Z.

Milenijalci takođe izuzetno vrednuju preduzetništvo - u proseku, više nego njihovi roditelji ili deda i baka.

„Bila je to prva generacija koja je preduzetnike doživela kao nešto čemu se stremi ili kao mentore.

„U drugim generacijama, stremilo se direktorima velikih kompanija, šefovima vlada ili nosiocima nekih drugih uloga", objašnjava Dorsi.

„Ali milenijalci su odrasli u vreme kad je internet na pijedestal uzdigao preduzetnika", objašnjava Dorsi.

„Uz to, milenijalci mogu da osnuju firme na internetu mnogo jeftinije.

„Međutim, videli smo da su mnogi milenijalci otvorili firme paralelno sa drugim poslovima (kao dopuna prihodima)."

Dorsi je u istraživanju takođe video sve veći broj starijih milenijalaca kako preispituju izbor zvanja i traže nove pravce za vlastite karijere - nešto što mnogi njihovi roditelji u tim godinama uopšte ne bi uzimali u razmatranje.

„Jedan deo toga je životni stadijum: i mnogi milenijalci koji su razočarani u svoj profesionalni put razmišljaju o drugim opcijama za drugi deo karijere", kaže Dorsi.

„Drugi deo je zbog pandemije, koja je mnoge milenijalce naterala da se duboko zamisle nad tim šta im je važno i kako provode vreme."

Getty Images

Sveukupno gledano, kaže Dorsi, on i njegove kolege istraživači generacija su „veoma optimistični kad su u pitanju milenijalci".

„Milenijalci imaju sjajne veštine, relativno su mladi i mogu da izvuku korist iz ekonomskog oporavka koji bude usledio u narednih nekoliko godina, kakav god on bio", kaže on.

„Oni imaju mnogo vremena pred sobom da donesu odluke i pronađu sebi cilj u životu."

„S jedne strane, milenijalci nisu imali sreće, ali s druge strane, još imaju vremena da preokrenu sve u sopstvenu korist", dodaje Dorsi.

Stručnjak ističe i da u mnogim zemljama milenijalci predstavljaju najveći deo trenutne aktivne radne snage i najveću generaciju na upravljačkim pozicijama.

Podele među generacijama, od „tihe" do Z

Možda generacijske nomenklature zvuče kao vic, ali za istraživače ove podele su veoma važne.

Getty Images

„One su alatka za analiziranje promena u stavovima tokom vremena", piše Majkl Mimoč, predsednik Pjua, vodećeg američkog instituta za istraživanja.

„Ovi preseci su način da bolje razumemo koliko različita formativna iskustva (kao što su globalni događaji i tehnološke, ekonomske i društvene promene) utiču na životni ciklus i starenje da bi oblikovali doživljaj sveta kod ljudi."

Milenijalci su kod Pjua definisani kao oni rođeni između 1981. i 1996. godine.

U slučaju Centra za generacijski kinetizam Džejsona Dorsija, ovaj interval je blago drugačiji: između 1977. i 1995. godine.

Dorsi objašnjava da, više od same početne godine, generaciju određuje „njihov prvobitni kontakt sa tehnologijom, da li su živeli u urbanoj ili prigradskoj sredini i nivo prihoda i obrazovanja njihovih roditelja", zato što bi to moglo da odredi da li su se „prvi put sreli sa tehnologijom ranije ili kasnije".

„Ali okončali smo milenijalsku generaciju 1995. godine zbog terorističkog napada na Ameriku 11. septembra, koji su bili veoma važni u mnogim delovima sveta.

„A oni koji su rođeni posle 1995. godine ne sećaju se 11. septembra", objašnjava on.


Možda će vas zanimati i video: Tinejdžerka juri san - da bude popularna na internetu


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Preporučujemo za Vas