Moždani implantat bi mogao da otkloni najtežu depresiju

Istraživači sa Kalifornijskog univerziteta u San Francisku ističu da je prerano reći da li bi to moglo da pomogne i drugim pacijentima, poput Sare, sa depresijom koja je teška za liječenje, ali su optimistični i planiraju da izvrše još testiranja.

9219 pregleda 2 komentar(a)
Foto: Maurice Ramirez, UCSF 2021
Foto: Maurice Ramirez, UCSF 2021

Električni implantat koji se nalazi u lobanji i povezan je sa mozgom može da prepozna i izleči tešku depresiju, veruju američki naučnici posle rezultata sa prvim pacijentom za koje kažu da obećavaju.

Sara, koja ima 36 godina, prošla je ugrađivanje uređaja pre više od godinu dana, a za njega kaže da joj je potpuno izmenio život.

Uređaj veličine kutije šibica u njenoj glavi uvek je „uključen", ali šalje impuls tek kad oseti da bi ovaj mogao da joj koristi.

Ova eksperimentalna studija opisana je u časopisu Nejčer medisin.

Istraživači sa Kalifornijskog univerziteta u San Francisku ističu da je prerano reći da li bi to moglo da pomogne i drugim pacijentima, poput Sare, sa depresijom koja je teška za lečenje, ali su optimistični i planiraju da izvrše još testiranja.

Strujna kola depresije

Sara je prva osoba koja je prošla ovu eksperimentalnu terapiju.

Ona je poslednjih godina prošla niz neuspešnih lečenja, poput antidepresiva i elektrokonvulzivne terapije.

Ovakva operacija mogla bi da zvuči obeshrabrujuće, ali Sara je izjavila da je mogućnost sticanja „bilo kakvog olakšanja" bolja od mraka koji je proživljavala.

„Iscrpla sam sve moguće opcije lečenja."

„Moj svakodnevni život postao je izuzetno skučen. Osećala sam se izmučeno svaki dan. Jedva sam se kretala ili radila bilo šta."

Operacija je uključivala bušenje malih rupa u njenoj lobanji kako bi se uvukle žice koje će nadgledati i stimulisati njen mozak.

Kutijica sa baterijom i generatorom pulseva, ugrađena je u njenu kost, u lobanji ispod kose.

Zahvat je trajao čitav jedan radni dan i obavljen je pod punom anestezijom, što znači da je Sara sve vreme bila bez svesti.

Sara kaže da se, kad se probudila, osećala euforičnom.

„Kad je implantat prvi put uključen, moj život je momentalno krenuo nabolje. Moj život je ponovo postao prijatan."

„U roku od nekoliko nedelja, suicidalne misli su nestale."

„Kad bih se našla u dubokoj depresiji, viđala bih samo ružne stvari."

Godinu dana kasnije, Sara je i dalje dobro, bez ikakvih nuspojava.

„Uređaj me je sačuvao od depresije, omogućivši mi da se vratim najboljoj verziji sebe i da ponovo izgradim život vredan življenja."

Ona ne može da oseti tačno kad se uređaj aktivira, ali dodaje:

„Verovatno mogu da vam kažem u roku od 15 minuta kad se ugasio, zbog osećaja budnosti i energije ili pozitivnosti koje počnem da osećam."

Kako radi

Istraživačica doktorka Katarina Skangos, psihijatarka na univerzitetu, rekla je da je ova inovacija omogućena zbog lociranja „strujnih kola depresije" u Sarinom mozgu.

„Pronašli smo jednu lokaciju, koja je oblast zvana ventralni stratijum, gde je stimulacija dosledno eliminisala njena depresivna osećanja."

„A pronašli smo i oblast moždane aktivnosti u amigdali koja može da predvidi kad su njeni simptomi najteži."

Naučnici kažu da je potrebno mnogo više istraživanja da bi se testirala ova eksperimentalna terapija i utvrdilo može li da pomogne većem broju ljudi sa teškom depresijom, a možda i kod nekih drugih stanja.

Personalizovano lečenje

„Moramo da proučimo kako ta strujna kola variraju kod pacijenata i da ponovimo ovaj rad više puta", kaže doktorka Skangos.

Ona je angažovala još dva pacijenta za testiranje a nada se da će regrutovati još njih devet.

„Moramo da vidimo i da li se biomarker ili moždana strujna kola pojedinca vremenom menjaju kako se lečenje nastavlja."

„Nismo znali da li ćemo uopšte uspeti da izlečimo njenu depresiju zato što je ona bila toliko jaka."

„I u tom smislu smo zaista uzbuđeni zbog svega ovoga. To je nešto što je preko potrebno u ovoj oblasti sada."

Doktor Edvard Čeng, neurohirurg koji je ugradio uređaj, kaže: „Da budemo jasni, ovo nije demonstracija efikasnosti ovog pristupa."

„To je samo prva demonstracija da to kod nekoga uopšte funkcioniše, a mi imamo još mnogo toga da uradimo kako bismo potvrdili ove rezultate i uverili se je li ovo zapravo nešto što može da se upotrebi kao redovna opcija lečenja."

Profesor Džonatan Roiser, ekspert iz neuronauke sa Univerzitetskog koledža u Londonu, u Velikoj Britaniji, rekao je:

„Iako bi se ova vrsta izuzetno invazivnog hirurškog zahvata koristila samo kod najtežih pacijenata sa neizlečivim simptomima, to je uzbudljiv korak napred zahvaljujući prirodi stimulacije urađenoj po meri."

„Vrlo je verovatno da bi kod testiranja na drugim pacijentima bilo neophodno drugačije snimanje i stimulacija, budući da precizno moždano strujno kolo koje stoji iza simptoma verovatno varira od pojedinca do pojedinca."

„Pošto smo do sada imali samo jednu pacijentkinju i nismo imali kontrolne uslove, tek ostaje da se vidi hoće li se ovi rezultati koji obećavaju održati u kliničkim testiranjima."


Možda će vas zanimati i ovaj video: Kako savladati jutarnju depresiju


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Bonus video: